Samo razmena različitih iskustava, znanja i tradicija učiniće da stvarnost ujedinjene Evrope bude bogatija, provokativnija, zanimljivija. Jedino će neprestano ukrštanje naših različitosti, permanentno upoređivanje dometa umetnosti kojom se bavimo omogućiti da sadržajnije, intenzivnije, uspešnije komuniciramo između sebe i, u krajnjoj liniji – bolje razumemo jedni druge.
Zato smo rešili da odgovorimo nalogu vremena u kojem živimo i, uz podršku Evropske komisije za kulturu i razumevanje lokalnih vlasti zemalja i regiona iz kojih dolazimo, osnujemo Asocijaciju “Pozorište bez granica” čije članice će između sebe uspostaviti višestruke stalne veze – razmenjivaće relevantne teatarske informacije o pozorišnom životu svojih sredina, ali i dramske tekstove napisane na jezicima svojih nacija, omogućiće svojim dramskim umetnicima (rediteljima, scenografima, kostimografima, glumcima, kompozitorima, koreografima...) da se upoznaju s dostignućima inostranih pozorišta, ali i gostuju, sarađuju, rade zajedno s inostranim umetnicima, organizovaće radionice, a formiraće i zajednički dokumentacioni centar s izdavačkom delatnošću.
Pa ipak, glavna aktivnost Asocijacije usmerena je na organizovanje Festivala “Pozorište bez granica”! Ideja je da sedam pozorišta, iz sedam gradova, sedam evropskih država napravi sedam predstava na određenu temu, u približno sličnim produkcionim uslovima, te da u roku od pet godina te predstave izvede u pozorištima gradova – članica. Na taj način će sedam pozorišnih sredina iz gradova širom Evrope imati priliku da vidi kako na istu temu razmišlja sedam različitih teatara.
U ovom času članice Asocijacije “Pozorište bez granica” su Odsek za kulturu grada Šćećina (Poljska), Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada (Srbija), Pozorište “Gardonyi” iz Egera (Mađarska), Pozorište “Tamasi” iz grada Sveti Đorđe (Rumunija), Teatar “Rictus” iz Nanta (Francuska), a uskoro će nam se pridružiti i partner iz Nemačke.
Uprkos svim razlikama koje postoje između nas, pokatkad sasvim različitih produkcionih sistema u okviru kojih nastaju naše predstave, različitih estetičkih polazišta i kulturnih tradicija, jezika kojima govorimo mi i pozorišne publike naših sredina, uspeli smo da nađemo zajedinički interes i progovorimo zajedničkim jezikom – pozorišnim. I – razumeli smo se.
Zato je pred nama danas zadatak da odgovorimo na ključno pitanje: da li smo u stanju da pronađemo nove načine rada u pozorištu.
Potpisnici kominikea za štampu:
Gospodin Krzysztof Wika, direktor Odseka za Kulturu grada Szczecin (Poljska),
Gospođa Angelika Rotkiewicz, iz Odseka za Kulturu grada Szczecin (Poljska),
Gospođa Patrycja Rotkiewicz, iz Odseka za Kulturu grada Szczecin (Poljska),
Gospodin Milivoje Mlađenović, direktor Srpskog Narodnog Pozorišta, Novi Sad (Srbija),
Gospodin Aleksandar Milosavljević, saradnik za umetnička pitanja, projekte i medije u Srpskom narodnom pozorištu,
Gospodin Branislav Vesnić, zadužen za internacionalnu misiju Srpskog narodnog pozorišta,
Gospodin Peter Jonas, dramaturg u Pozorištu Gardonyi d’Eger (Mađarska),
Gospodin Czegö Csongor, književni savetnik u Pozorištu Tamasi de St Gheorghe (Rumunija),
Gospodin Attila Pal administrator u Pozorištu Tamasi de St Gheorghe (Rumunija),
Gospodin Eugeniusz Kus direktor muzeja Zamek Ksiazat Pomorskich grada Szczecin (Poljska),
Gospodin Panjel Zimecki, prevodilac,
Gospodin Laurent Maindon, umetnički direktor Pozorišta “Rictus”, Nant (Francuska),
Gospođica Christine Carmona, zadužena za produkciju Pozorišta “Rictus”. |
