Ne samo da se ansambl predstave Jezik zidova Gaja Vajzmana i Roni Haver našao u probranoj selekciji Jovana Ćirilova i Anje Suše, već je u oštroj konkurenciji osvojena i nagrada za najbolju predstvu po mišljenju publike, koja, poznato je – retko greši. Uspešnu jesen ovog ansambla, kao šlag na torti, ukrasilo je još jedno vredno priznanje, pristiglo odmah nakon beogradskog trijumfa: nagrada “Dimitrije Parlić” stručnog žirija vodeće nacionalne esnafske organizacije – Udruženja baletskih umetnika Srbije. Vredna priznanja koja se ne dobijaju svakog dana, a bez sumnje ne padaju s neba, rezultat su višegodišnjeg napornog rada, zalaganja i beskrajne vere u ispravnost onoga što rade grupe baletskih umetnika naglašenog interesovanja za granične oblasti scenskog delovanja, područja na kojima se sudaraju i prožimaju ples, drama, performans, hepening, likovna umetnost i ostali oblici scenskog i vizuelnog stvaranja. Forum za novi ples osnovan je pre nekoliko sezona s jasnim ciljem i samopostavljenim zadatkom da se igračima i publici približe savremeni tokovi plesne umetnosti i pozorišnog stvaralaštva. Ultramoderan, čak radikalan pristup baletu u odnosu na uobičajeno usvajanje i primenjivanje klasičnih formi, našao je mesto pod krovom najstarijeg srpskog teatra, čija je uprava, uprkos uvreženom stavu o programskoj koncepciji tipičnog narodnog pozorišta u Srbiji, prepoznala potrebu da se kroz međusobno prožimanje tradicionalnog i savremenog senzibiliteta spremnije i odlučnije krene ka zajedničkom cilju – ozbiljnom i modernom evropskom teatru koji će imati istaknuto mesto u vrhu evropskog pozorišta.
Talentovana i vredna
Idejni tvorac i osnivač Foruma za novi ples, Olivera Kovačević-Crnjanski – balerina, koreograf i pedagog, od ranije ovenčana nizom vrednih priznanja i nagrada – pre ulaska u SNP kao solista 1987. godine, završila je Baletsku školu u Novom Sadu, u klasi prof. Ksenije Dinjaški, a dve sezone je sticala iskustva i samopouzdanje u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Talenat i upornost doneli su joj godišnje nagrade SNP-a u dva navrata – 1989. za ulogu Eulalije u koreodrami U potrazi za izgubljenim vremenom Nade Kokotović i 1996. za dva plesna ostvarenja, naslovnu ulogu u baletu Frančeska od Riminija i Madam Valensjen u Veseloj udovici Vadima Fedotova. Drugačija interesovanja je ispoljila radeći kao asistent za ples i scenski pokret u projektima Baal, Mrtva kraljica i Trenutak, nastalim u Kamernom pozorištu muzike “Ogledalo”, ali i kroz saradnju s Endru Piter Grinvudom u predstavama SNP-a Sicilijanska priča, Telo, Don Huan i baletskim numerama u operi Magbet.
Bavila se i koreografskim minijaturama u okviru Akademije plesnih veština Borisa Kovača, kao koreograf je na Festivalu koreografskih minijatura u Beogradu 1999. osvojila Specijalno priznanje za delo Bez naslova, a na istom takmičenju je 2003. pobedila s koreografijom Koju igru igraš. Jedan je od osnivača i Centra za savremeno scensko iskustvo “Per.Art”, koji se bavi produkcijom, edukacijom i promocijom na polju savremene izvođačke umetnosti. Kao plesačica, repetitor u baletskim predstavama ili asistent koreografa sarađivala je sa brojnim koreografima, kao što su Bogart, Džon, Logunov, Simić, Kljavin, Šparemblek, Grinvud, Van Dal, Vajzman, Nada Kokotović...
Od radionica do predstava
Primarni cilj Foruma za novi ples bio je stvaranje prostora za istraživanja svih oblika plesnog i pozorišnog izraza, pa su prvi rezultati rada bile organizovane radionice za obrazovanje igračkog kadra, koje su vodili probrani domaći i strani koreografi i reditelji. Maja 2005. su nastale i prve produkcije Foruma – Fragmenti Olivere Kovačević-Crnjanski i Saše Asentića te Spoljašnji i unutrašnji krugovi Jensa van Dala.
Prva priča se kroz kombinovanja različitih oblika i formi plesa, scenskog pokreta i specifične scenske stilizacije, bavi preispitivanjem suštinske nemogućnosti komunikacije među ljudima, kao i kontaktima koji se po pravilu završavaju grotesknim promašajima i usamljenošću. Saša Asentić, koautor u ovoj predstavi, poznat je kao autor i izvođač brojnih zapaženih pozorišnih i uličnih performansa i istraživač modernog pozorišnog i plesnog izraza s bogatim iskustvom u domaćim i međunarodnim institucijama, forumima i projektima.
U drugoj priči, belgijskog koreografa i igrača, sada i pedagoga na Plesnoj akademiji u Arnemu, Holandija, akteri su analizirali smisao agresivnosti koja ponekad, bez očiglednog prisustva volje i samosvesti, prelazi u zagrljaj. Iskorak u ostvarivanju dugoročno zacrtanog plana i programa rada Foruma za novi ples usledio je ubrzo, doduše nakon dvogodišnjih upornih i napornih pregovora s jasnim ciljem – angažovati i dovesti najbolje. Upravo se to i dogodilo kada su u Novi Sad stigli osnivači prestižne holandske plesne trupe “Guy and Rony Club”, koreografi svetske reputacije bogatog iskustva na scenama Izraela, Španije, Francuske, Belgije, Holandije, Nemačke..., Gaj Vajzman i Roni Haver, sa asistentkinjom Evom Pušendorf.
Na dobrom putu
U uznemirujuće dramatičnoj predstavi Jezik zidova učestvovalo je sedam igračica i perkusionista, koji su se na elektro-akustičnu muziku Eldana Koena bavili pitanjima sestrinstva i ličnog oslobađanja, ženske dinamičnosti i ograničene slobode, a sve na tragu istraživanja ženskog izraza u savremenom plesu, u kome igrači nadilaze granice sopstvenog stida i mogućih društvenih osuda. Briljantna igra Maje Grnje, Andreje Kulešević, Jelene Marković, Frosine Dimovske, Ane i Jelene Lečić, Danijele Vojinovski, te muzičara Ištvana Čika, uz koasistenciju Olivere Kovačević-Crnjanski, ostavila je bez daha publiku koja je imala priliku da vidi podjednako vešto izvedene delove predstve s primarnim plesom, ali i tekstom, pevanjem ili gestom. I, sasvim logično, usledile su nagrade.
U radu Foruma za novi ples očekujemo nastavak saradnje s koreografima različitih estetičkih provenijencija, stilova i metoda rada, što će biti najbolji način za sticanje novih iskustava, te nastavak kolektivnog i ličnog profesionalnog razvoja i napretka članova ansambla. Kao prvi veliki korak u bližoj budućnosti, Olivera Kovačević-Crnjanski najavljuje dolazak bugarske balerine i koreografkinje Galine Borisove, čije se metode rada zasnivaju na ličnim sklonostima i individualnim stavovima samih igrača. Takav princip će se i ubuduće češće primenjivati, a kako je do najvećih imena na sceni (čiji su termini zauzeti godinama unapred) teško doći, na Forumu je da se kroz nastavak kvalitetnog i kontinuiranog rada, naravno uz pomoć SNP-a, izbori za bolje pozicije i veće interesovanje na globalnoj pozornici.
A utisak je da su na tom putu. |
