Не само да се ансамбл представе Језик зидова Гаја Вајзмана и Рони Хавер нашао у пробраној селекцији Јована Ћирилова и Ање Суше, већ је у оштрој конкуренцији освојена и награда за најбољу предству по мишљењу публике, која, познато је – ретко греши. Успешну јесен овог ансамбла, као шлаг на торти, украсило је још једно вредно признање, пристигло одмах након београдског тријумфа: награда “Димитрије Парлић” стручног жирија водеће националне еснафске организације – Удружења балетских уметника Србије. Вредна признања која се не добијају сваког дана, а без сумње не падају с неба, резултат су вишегодишњег напорног рада, залагања и бескрајне вере у исправност онога што раде групе балетских уметника наглашеног интересовања за граничне области сценског деловања, подручја на којима се сударају и прожимају плес, драма, перформанс, хепенинг, ликовна уметност и остали облици сценског и визуелног стварања. Форум за нови плес основан је пре неколико сезона с јасним циљем и самопостављеним задатком да се играчима и публици приближе савремени токови плесне уметности и позоришног стваралаштва. Ултрамодеран, чак радикалан приступ балету у односу на уобичајено усвајање и примењивање класичних форми, нашао је место под кровом најстаријег српског театра, чија је управа, упркос увреженом ставу о програмској концепцији типичног народног позоришта у Србији, препознала потребу да се кроз међусобно прожимање традиционалног и савременог сензибилитета спремније и одлучније крене ка заједничком циљу – озбиљном и модерном европском театру који ће имати истакнуто место у врху европског позоришта.
Талентована и вредна
Идејни творац и оснивач Форума за нови плес, Оливера Ковачевић-Црњански – балерина, кореограф и педагог, од раније овенчана низом вредних признања и награда – пре уласка у СНП као солиста 1987. године, завршила је Балетску школу у Новом Саду, у класи проф. Ксеније Дињашки, а две сезоне је стицала искуства и самопоуздање у Народном позоришту у Сарајеву. Таленат и упорност донели су јој годишње награде СНП-а у два наврата – 1989. за улогу Еулалије у кореодрами У потрази за изгубљеним временом Наде Кокотовић и 1996. за два плесна остварења, насловну улогу у балету Франческа од Риминија и Мадам Валенсјен у Веселој удовици Вадима Федотова. Другачија интересовања је испољила радећи као асистент за плес и сценски покрет у пројектима Баал, Мртва краљица и Тренутак, насталим у Камерном позоришту музике “Огледало”, али и кроз сарадњу с Ендру Питер Гринвудом у представама СНП-а Сицилијанска прича, Тело, Дон Хуан и балетским нумерама у опери Магбет.
Бавила се и кореографским минијатурама у оквиру Академије плесних вештина Бориса Ковача, као кореограф је на Фестивалу кореографских минијатура у Београду 1999. освојила Специјално признање за дело Без наслова, а на истом такмичењу је 2003. победила с кореографијом Коју игру играш. Један је од оснивача и Центра за савремено сценско искуство “Пер.Арт”, који се бави продукцијом, едукацијом и промоцијом на пољу савремене извођачке уметности. Као плесачица, репетитор у балетским представама или асистент кореографа сарађивала је са бројним кореографима, као што су Богарт, Џон, Логунов, Симић, Кљавин, Шпаремблек, Гринвуд, Ван Дал, Вајзман, Нада Кокотовић...
Од радионица до представа
Примарни циљ Форума за нови плес био је стварање простора за истраживања свих облика плесног и позоришног израза, па су први резултати рада биле организоване радионице за образовање играчког кадра, које су водили пробрани домаћи и страни кореографи и редитељи. Маја 2005. су настале и прве продукције Форума – Фрагменти Оливере Ковачевић-Црњански и Саше Асентића те Спољашњи и унутрашњи кругови Јенса ван Дала.
Прва прича се кроз комбиновања различитих облика и форми плеса, сценског покрета и специфичне сценске стилизације, бави преиспитивањем суштинске немогућности комуникације међу људима, као и контактима који се по правилу завршавају гротескним промашајима и усамљеношћу. Саша Асентић, коаутор у овој представи, познат је као аутор и извођач бројних запажених позоришних и уличних перформанса и истраживач модерног позоришног и плесног израза с богатим искуством у домаћим и међународним институцијама, форумима и пројектима.
У другој причи, белгијског кореографа и играча, сада и педагога на Плесној академији у Арнему, Холандија, актери су анализирали смисао агресивности која понекад, без очигледног присуства воље и самосвести, прелази у загрљај. Искорак у остваривању дугорочно зацртаног плана и програма рада Форума за нови плес уследио је убрзо, додуше након двогодишњих упорних и напорних преговора с јасним циљем – ангажовати и довести најбоље. Управо се то и догодило када су у Нови Сад стигли оснивачи престижне холандске плесне трупе “Guy and Rony Club”, кореографи светске репутације богатог искуства на сценама Израела, Шпаније, Француске, Белгије, Холандије, Немачке..., Гај Вајзман и Рони Хавер, са асистенткињом Евом Пушендорф.
На добром путу
У узнемирујуће драматичној представи Језик зидова учествовало је седам играчица и перкусиониста, који су се на електро-акустичну музику Елдана Коена бавили питањима сестринства и личног ослобађања, женске динамичности и ограничене слободе, а све на трагу истраживања женског израза у савременом плесу, у коме играчи надилазе границе сопственог стида и могућих друштвених осуда. Бриљантна игра Маје Грње, Андреје Кулешевић, Јелене Марковић, Фросине Димовске, Ане и Јелене Лечић, Данијеле Војиновски, те музичара Иштвана Чика, уз коасистенцију Оливере Ковачевић-Црњански, оставила је без даха публику која је имала прилику да види подједнако вешто изведене делове предстве с примарним плесом, али и текстом, певањем или гестом. И, сасвим логично, уследиле су награде.
У раду Форума за нови плес очекујемо наставак сарадње с кореографима различитих естетичких провенијенција, стилова и метода рада, што ће бити најбољи начин за стицање нових искустава, те наставак колективног и личног професионалног развоја и напретка чланова ансамбла. Као први велики корак у ближој будућности, Оливера Ковачевић-Црњански најављује долазак бугарске балерине и кореографкиње Галине Борисове, чије се методе рада заснивају на личним склоностима и индивидуалним ставовима самих играча. Такав принцип ће се и убудуће чешће примењивати, а како је до највећих имена на сцени (чији су термини заузети годинама унапред) тешко доћи, на Форуму је да се кроз наставак квалитетног и континуираног рада, наравно уз помоћ СНП-а, избори за боље позиције и веће интересовање на глобалној позорници.
А утисак је да су на том путу. |
