Po oveštaloj floskuli mnogih više ili manje dobronamernih pozorišnih kritičara veliki umetnik se ne postaje već rađa. Nagoveštaj tačnosti ove konstatacije uočljiv je i na primeru Erike Marjaš koja je prve baletske korake napravila još u obdaništu, u rodnom Novom Sadu, a zatim nastavila da se bavi baletom u odgovarajućoj sekciji Pionirskog pozorišta kod Borisa Radeka. U Baletsku školu je primljena kao ekstra talenat i đak za primer, na veliko zadovoljstvo pedagoga i mentora Margite Debeljak, koja je svoje mlade štićenice pre svega učila pravilnom hodu i gracioznom izgledu u svakoj prilici, uz obaveznu skromnost, smernost i ljubaznost, tako da se, često je govorila, zna da su balerine. Pokušavala je Erika Marjaš da, kasnije u životu i karijeri, prenese takav kodeks i na svoje saradnice i pulene mlađih generacija, ali – vremena su se u međuvremenu sasvim promenila.

Najveća ljubav
Gimnazijski dani gospođe Marjaš proticali su u znaku rastrzanosti između školskih obaveza, povremenih šetnji manekenskom pistom i snimanja ozbiljnog i velikog igranog filma, naravno – uz neizostavne časove baleta. Najveća ljubav na kraju je i pobedila, pa je već nakon četvrtog razreda usledio angažman u tada tek osnovanom Baletu Srpskog narodnog pozorišta. Prve, “sitne”, korake na velikoj sceni i skromno “unošenje tacnica” u trećem činu Labudovog jezera vrlo brzo su zamenile role “damice”, a zatim i sve krupniji scenski “zalogaji”. Naredne dve decenije protekle su u konstantnom napretku i sazrevanju Erike Marjaš kao balerine, baš kao i kompletnog kolektiva, do nivoa i statusa visokoprofesionalnog igračkog ansambla. I pored dobrih prilika za odlazak u druge, veće i čuvenije sredine ili baletske trupe, solistkinja, a zatim i primabalerina, ostaje dosledna i privržena kući u kojoj je i započela karijeru.

Dvadeset sezona u špic patikama
Do trenutka kada je i definitivno okačila igračke patike o klin, za punih dvadeset sezona, nanizala je čak četrdeset premijera – uglavnom kroz glavne ili vodeće uloge. Osim svih ostalih, najduže će se pamtiti njene – Žizela, Esmeralda, Odeta i Odilija, Pepeljuga, Zobeida, Svanilda, Julija, Dezdemona, Merima i Vila u Krcku Oraščiću. Partneri su joj bili gotovo svi prvaci baleta nekadašnje Jugoslavije: Milorad Mišković, Rade Vučić, Damir Novak, Tonči Marinić, Bora Mladenović... a sarađivala je i sa najpoznatijim koreografima: Dimitrijem Parlićem, Pinom Mlakarem, Brankom Markovićem, Henrihom Nojbauerom, Verom Kostić, Žarkom Milenkovićem, Franjom Horvatom, Georgijem Makedonskim, Ikom Otrinom, Borisom Toninom i drugima. Sa Verom Bokadoro uradila je dva baleta, Labudovo jezero, povodom obeležavanja dvadesete godišnjice rada, i Ljubav za ljubav, čije izvođenje u Boljšom tetaru u Moskvi, gde je tumačila glavnu ulogu, smatra krunom igračke karijere.
Paralelno sa životom na sceni, pojavila se i u tri domaća igrana filma – Bulajićevom Ratu, Radičevićevom hitu Ljubav i moda te Antićevom Doručku sa đavolom. Dobitnik je i mnogih značajnih priznanja za svoj rad, kao što su Oktobarska nagrada grada Novog Sada, Zlatna medalja “Jovan Đorđević” i Povelja sa plaketom SNP-a za doprinos i razvoju matičnoj kući, kao i Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.
Po okončanju igračke karijere, radila je kao baletski pedagog u Španiji, da bi 1994. prihvatila poziv uprave i postala direktor Baleta SNP-a. Nakon pauze od 1999. do 2002. godine nastavila je sa nastojanjima da balet u našoj kući, a i šire, dovede u okvire koji mu i pripadaju. A to je, najmanje, ravnopravan položaj i tretman u odnosu na ostale umetničke ansamble. Do odlaska u penziju uglavnom je realizovala većinu zamisli, a za najveći lični uspeh smatra radvajanje Baleta od Opere, što je ranijih godina bilo gotovo nezamislivo. U tom periodu premijerno su izvedeni ili obnovljeni baleti Grk Zorba, Vesela udovica, Konjić Grbonjić, Poema ljubavi, Žizela, Izbiračica, Krcko Oraščić, Altum silencijum, Karmina burana i mnogi drugi.
Posao koji je u Srpskom narodnom pozorištu započela i koji je tokom svih ovih godina s uspehom radila Erika Marjaš, biće nastavljen, a ona će, kroz svoje savete, ali i kroz angažman mladih balerina i igrača, i dalje biti prisutna u kući na Pozorišnom trgu broj jedan.