По овешталој флоскули многих више или мање добронамерних позоришних критичара велики уметник се не постаје већ рађа. Наговештај тачности ове констатације уочљив је и на примеру Ерике Марјаш која је прве балетске кораке направила још у обданишту, у родном Новом Саду, а затим наставила да се бави балетом у одговарајућој секцији Пионирског позоришта код Бориса Радека. У Балетску школу је примљена као екстра таленат и ђак за пример, на велико задовољство педагога и ментора Маргите Дебељак, која је своје младе штићенице пре свега учила правилном ходу и грациозном изгледу у свакој прилици, уз обавезну скромност, смерност и љубазност, тако да се, често је говорила, зна да су балерине. Покушавала је Ерика Марјаш да, касније у животу и каријери, пренесе такав кодекс и на своје сараднице и пулене млађих генерација, али – времена су се у међувремену сасвим променила.

Највећа љубав
Гимназијски дани госпође Марјаш протицали су у знаку растрзаности између школских обавеза, повремених шетњи манекенском пистом и снимања озбиљног и великог играног филма, наравно – уз неизоставне часове балета. Највећа љубав на крају је и победила, па је већ након четвртог разреда уследио ангажман у тада тек основаном Балету Српског народног позоришта. Прве, “ситне”, кораке на великој сцени и скромно “уношење тацница” у трећем чину Лабудовог језера врло брзо су замениле роле “дамице”, а затим и све крупнији сценски “залогаји”. Наредне две деценије протекле су у константном напретку и сазревању Ерике Марјаш као балерине, баш као и комплетног колектива, до нивоа и статуса високопрофесионалног играчког ансамбла. И поред добрих прилика за одлазак у друге, веће и чувеније средине или балетске трупе, солисткиња, а затим и примабалерина, остаје доследна и привржена кући у којој је и започела каријеру.

Двадесет сезона у шпиц патикама
До тренутка када је и дефинитивно окачила играчке патике о клин, за пуних двадесет сезона, нанизала је чак четрдесет премијера – углавном кроз главне или водеће улоге. Осим свих осталих, најдуже ће се памтити њене – Жизела, Есмералда, Одета и Одилија, Пепељуга, Зобеида, Сванилда, Јулија, Дездемона, Мерима и Вила у Крцку Орашчићу. Партнери су јој били готово сви прваци балета некадашње Југославије: Милорад Мишковић, Раде Вучић, Дамир Новак, Тончи Маринић, Бора Младеновић... а сарађивала је и са најпознатијим кореографима: Димитријем Парлићем, Пином Млакарем, Бранком Марковићем, Хенрихом Нојбауером, Вером Костић, Жарком Миленковићем, Фрањом Хорватом, Георгијем Македонским, Иком Отрином, Борисом Тонином и другима. Са Вером Бокадоро урадила је два балета, Лабудово језеро, поводом обележавања двадесете годишњице рада, и Љубав за љубав, чије извођење у Бољшом тетару у Москви, где је тумачила главну улогу, сматра круном играчке каријере.
Паралелно са животом на сцени, појавила се и у три домаћа играна филма – Булајићевом Рату, Радичевићевом хиту Љубав и мода те Антићевом Доручку са ђаволом. Добитник је и многих значајних признања за свој рад, као што су Октобарска награда града Новог Сада, Златна медаља “Јован Ђорђевић” и Повеља са плакетом СНП-а за допринос и развоју матичној кући, као и Орден заслуга за народ са сребрном звездом.
По окончању играчке каријере, радила је као балетски педагог у Шпанији, да би 1994. прихватила позив управе и постала директор Балета СНП-а. Након паузе од 1999. до 2002. године наставила је са настојањима да балет у нашој кући, а и шире, доведе у оквире који му и припадају. А то је, најмање, равноправан положај и третман у односу на остале уметничке ансамбле. До одласка у пензију углавном је реализовала већину замисли, а за највећи лични успех сматра радвајање Балета од Опере, што је ранијих година било готово незамисливо. У том периоду премијерно су изведени или обновљени балети Грк Зорба, Весела удовица, Коњић Грбоњић, Поема љубави, Жизела, Избирачица, Крцко Орашчић, Алтум силенцијум, Кармина бурана и многи други.
Посао који је у Српском народном позоришту започела и који је током свих ових година с успехом радила Ерика Марјаш, биће настављен, а она ће, кроз своје савете, али и кроз ангажман младих балерина и играча, и даље бити присутна у кући на Позоришном тргу број један.