Studirao je klavir i dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Beogradu kod profesora D. Trbojevića i Ž. Zdravkovića, kao i na Visokoj školi za muziku u Minhenu kod M. Hermana. Usavršavao se kod čuvenih dirigenata V. Zavališa u Operskom studiju Bavarske državne opere i S. Čelibidakea u Minhenskoj filharmoniji. Karijeru je započeo upravo u Operi SNP-a 1975, kao šef-dirigent Hora, ali je istovremeno bio i stalni gostujući dirigent Subotičke filharmonije. U Operi SNP-a bio je i predsednik Saveta od 1976. do 1978. Prvi međunarodni angažman imao je kao dirigent Baleta u Bavarskoj državnoj operi u Minhenu od 1979. do 1981. Kao stalni dirigent Opere Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu delovao je od 1981. do 1985. Istovremeno je radio i kao stalni gostujući dirigent s Dubrovačkim festivalskim simfonijskim orkestrom, da bi 1985. preuzeo mesto šefa-dirigenta Simfonijskog orkestra RTV Sarajevo s kojim je objavio više komercijalnih CD izdanja. Svih tih godina bio je aktivan i na najznačajnijim jugoslovenskim festivalima, kao što su Bijenale u Zagrebu, Tribina savremenog stvaralaštva u Opatiji, Splitsko ljeto ili Dubrovačke ljetnje igre, gde je nastupao s najznačajnijim operskim i instrumentalnim solistima iz SFRJ. Šef-dirigent Filharmonijskog orkestra Opere u Kejp Taunu (Južnoafrička Republika) postao je 1992, a do 1997. je radio i s drugim orkestrima te nastupio i na poznatom Grahams Taun festivalu. U dosadašnjoj karijeri sarađivao je s mnogim svetski poznatim umetnicima, a nastupao je u Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Litvaniji, Grčkoj, Rusiji, Meksiku, Kanadi, Čileu...

Dugoročni projekat

Vaš profil apsulutno odgovara kriterijumima uprave SNP-a, a kao umetnički direktor i šef-dirigent Vojvođanskih simfoničara sarađujete i s brojnim muzičarima iz ove kuće. Kakve su razlike između ta dva orkestra i kolike su mogućnosti operskog ansambla SNP-a?
Nisam imao priliklu da pročitam obrazloženje odluke Upravnog odbora SNP-a o mojem imenovanju, ali pretpostavljam da je na konačan izbor bitno uticala moja internacionalna karijera, ne samo kao simfonijskog, no i operskog dirigenta. Pre šest godina predložio sam Izvršnom veću AP Vojvodine projekat osnivanja Vojvođanskih simfoničara kao reprezentativnog orkestra Pokrajine. Osnovna ideja je bila da se okupe najtalentovaniji mladi muzičari i da se dugoročno utemelji i revitalizuje simfonijsko muziciranje u našoj sredini. Ne manje važna ideja bila je i da se ovim dugoročnim projektom spreči odliv budućih kvalitenih kadrova iz ove sredine i mladim muzičarima još u toku studija omogući rad i usavršavanje u profesionalnom orkestru. Moram da napomenem da je u prošlosti bilo nekoliko ovakvih pokušaja, ali su svi, nažalost, kratko trajali. Vojvođanski simfoničari su nedavnim majskim koncertom uspešno završili šestu sezonu i priznajem da sam ponosan na to, kao i na činjenicu da je ovaj mladi orkestar po rečima i stručne kritike i renomiranih gostujućih solista i dirigenata dostigao visok evropski nivo. Rad Simfoničara je takođe, od samog početka, vezan i za orkestar Opere SNPa. Zahvaljujući organizacionoj formi stagione orkestra, najbolji muzičari iz operskog orkestra bili su uključeni i u rad Simfoničara. S druge strane, mnogo mladih talentovanih muzičara, koji su svoj rad u Simfoničarima započeli još kao studenti i tokom proteklih godina, te stekli veliko profesionalno znanje i orkestarsko iskustvo kroz taj rad, danas su angažovani u Operi, čija su vitalna okosnica. Neosporna je činjenica da se delovanje Simfoničara vrlo pozitivno odrazilo i na kvalitet operskog orkestra, koji je u stalnom usponu, što me iskreno raduje. Izvesne razlike između ova dva orkestra postoje, kao što se svugde u svetu razlikuju operski i simfonijski orkestri, pre svega u veličini i vrsti repertoara koji izvode, ali i u pogledu težine izvođačkih zahteva koje pred muzičare postavlja ogromna simfonijska literatura. Naravno, kada su u pitanju velike operske kuće, poput bečke Štats Opere, milanske Skale ili njujorškog Metropolitena, te razlike su manje izražene.

Kao slavne operske kuće

Kritičari Vašeg izbora pominjali su problem sukoba interesa. Da li on zaista postoji, ili je, ako pogledamo optimistički i s pozitivnog aspekta, sve to isti posao, s istim ciljem – unapređenje ovdašnje operske scene, čemu svi težimo?
Naravno da ne postoji sukob interesa, ni na repertoarskom, niti na personalnom planu. Moje nastojanje u budućem radu biće usmereno upravo na smanjivanje razlika u kvalitetu, odnosno na daljem podizanju izvođačkog i umetničkog nivoa oba orkestra, koji bi u budućnosti trabalo da prerastu u veliki i visoko profesionalni orkestar evropskog ranga, poput pomenutih slavnih orkestara.

Da li ste zadovoljni aktuelnom sezonom u Operi SNP-a, koju ste zatekli “na pola puta”, i kakav je Vaš sud o radu prethodne uprave ansambla?
Ne mogu biti potpuno zadovoljan ovom sezonom. Na mesto direktora Opere stupio sam sredinom sezone. Pokušao sam da Boeme, kao jedinu preostalu premijeru od planiranih, uradimo što bolje, te da na njenom primeru nagovestimo kakve su naše aspiracije u budućnosti. Mislim da smo u tome uspeli. Ne bih se osvrtao na rad prethodnika, mada mislim da je njegov angažman poučan kao paradigma kojoj u Operi SNP-a više ne može biti mesta.

Kakav je Vaš stav prema osavremenjavanju operskog izraza, prema modernim, često bizarnim, čak i radikalnim scenskim rešenjima?
Svako osavremenjavanje operskog izraza koje se ne oslanja na tradiciju i koje zanemaruje autora, njegove intencije i dramaturgiju, za mene je neprihvatljivo, kao što mi je neprihvatljivo insistiranje na klišeima i inerciji koja vuče korene još iz perioda kastrata – mislim na puku proizvodnju veličanstvenih tonova lišenih ikakvog smisla. U Operi SNP-a, dakle, ne želimo da “osavremenjujemo” operska dela, ali ćemo nastojati da ih izvodimo na savremen način. To konkretno znači da ćemo, uz puno poštovanje autorskog teksta i onog najboljeg i zdravog u operskoj tradiciji, naše predstave postavljati na način koji korespondira sa senzibilitetom aktuelnog društvenog trenutka. Svako opersko delo je višeslojno i uvek je moguće istaknuti onu sižejnu liniju koja u sadašnjem trenutku najviše intrigira gledaoca. To pretpostavlja “sintetičkog” operskog pevača, koji je u jednakoj meri i dobar glumac, pa ćemo se truditi da i u tom pravcu odgajamo naše mlade snage, zatim dirigenta i reditelja koji duboko proniču u muzičku dramaturgiju dela, scenografa i kostimografa koji su u stanju da ostvare likovno rešenje predstave u opštem tonu s njenim muzičko-dramaturškim aspektom i poetikom modernog senzibiliteta. Ali uvek oslonjenom na ono najbolje i najvrednije iz prošlosti, što ima pravo na život i u sadašnjosti. Želja nam je, dakle, da ostvarimo evoluciju operskog žanra i ustanovimo izvođački stil po kome će Opera SNP-a biti prepoznatljiva.

Da li ste zadovoljni nakon premijere Boema? Kakvo iskustvo nosite iz pripremnog perioda predstave i kako ocenjujete pojedinačni učinak aktera?
Premijerom Boema sam veoma zadovoljan. Posebno činjenicom da je publika izuzetno dobro prihvatila novu postavku, što nam je potvrda da smo na dobrom putu u uspostavljanju novih vrednosti. Sada je najvažnije da predstava bude očuvana na premijernom nivou, kao i da naše naredne premijere budu, u najmanju ruku, na nivou ovako uspostavljenog repera. Operu posmatram kao sintetičku scensko-muzičku vrstu, pa bih stoga pohvalio trud i zalaganje svih ansambala naše Opere, solista, orkestra i hora, bez izdvajanja bilo koga pojedinačno. Iskustva koja sam stekao tokom pripreme ove premijere svode se na saznanje da je neophodno učiniti efikasnijim sve strukture SNP-a, pošto krajnji rezultat veoma mnogo zavisi i od dobrog rada neumetničkih celina koje, svaka na svoj način, imaju udela u nastanku predstave.

Atraktivni naslovi i zvučna imena

Da li će u narednoj sezoni biti novina u radu Opere? Upoznajte nas s planovima, ili bar dajte smernice o predstojećoj godini u Operi SNP-a.
Da bi se dogodile “epohalne novine”, neophodni su daleko veća briga društva za opersku umetnost i primerenije finansiranje. Uprkos svemu, odlučan sam da učinim sve da umetnički nivo naših produkcija bude stabilno visok i da bude formulisan prepoznatljiv izvođački stil naše Opere. Ipak, ako želite sasvim konkretan odgovor, mogu reći da će Opera imati objavljen godišnji repertoar po datumima i sa svim izvođačima, da će biti povećan i broj naslova koje nudimo publici, i ukupni broj predstava, da će u našim predstavama gostovati veći broj pevača no do sada – od onih koji mogu da odgovore našem novouspostavljenom umetničkom kriterijumu, pa do istinskih operskih zvezda. S “one strane scene” ćemo ući u ozbiljnu reorganizaciju Kuće, koja treba da obezbedi bolje uslove za umetnički napredak operskog, ali i drugih umetničkih ansambala SNP-a.

Koncertna dešavanja u Novom Sadu imaju stalnu publiku, ima je i opera, ali je za prave spektakle tog tipa, uz raskoš na sceni, potrebna i puna sala. Kako rešiti taj problem – boljim marketingom, izborom repertoara u skladu sa željama i potrebama publike, angažovanjem zvezda operske scene...?
Svakako da smo zainteresovani za bolju posećenost predstava. Stavljanje na repertoar atraktivnih naslova i angažovanje zvučnih imena samo je jedan aspekat koji vodi ostvarenju ovog cilja. Drugi je vezan za kvalitet naših produkcija. Visok kvalitet donosi i veće izglede za dobru prodaju. Treći se tiče rada službe marketinga. To je složena tema koju je nemoguće temeljno elaborirati u okviru intervjua. Naglašavam, postojanje godišnjeg repertoara otvara mogućnost bolje marketinške obrade naše ponude i unapređenja sistema prodaje ulaznica uz dostave na kućnu adresu, online prodaju, akvizitersku prodaju, uspostavljanje abonomana, saradnju s turističkim organizacijama i drugo. Cilj nam je da za nekoliko narednih sezona stvorimo sopstvenu publiku, svih starosnih i obrazovnih struktura, koja će se meriti hiljadama, a potom i desetinama hiljada posetilaca. Želja nam je da do 150. godišnjice SNP-a, 2011. godine, ostvarimo krajnji cilj – da svaki Novosađanin bar jednom poseti našu Operu. I konačno, želim da novosadskoj publici ponudimo predstave koje će kod svakoga ko uđe u našu Operu probuditi želju da dođe ponovo.