Kockice se sklapaju, a još jedna od poslednjih, po svemu sudeći i jedna od bitnijih, došla je na svoje mesto – Liješević je (ponovo nošen intuicijom) pozvao Dragana Dautovskog, iskusnog muzičara i kompozitora iz Makedonije, koji već dugo pleni svojim savremenim etno-folk interpretacijama i autorskim numerama, da odgleda probu, oseti atmosferu i priključi se realizaciji. Tako se početkom maja prilikom održavanja probe, uz izuzetak scenografkinje Ljerke Hribar, ali prisustvo i kostimografkinje Bojane Nikitović, lektorke dr Ljiljane Mrkić-Popović i pomoćnice reditelja Ane Ilić, okupila ekipa da na prezentovanju do sada urađenog smisle i vide šta, kako i kuda dalje.

Mirno, tiho i opušteno
A atmosfera je smirena, tiha i opuštena. Radi se vešto, predano i obrisi onog što će sredinom juna publika moći da vidi na (zatvorenoj) premijeri već su tu. Kako reditelj u “uvodnoj reči” objašnjava većina scena je urađena, neke bolje, neke nisu još dorađene, a kad budu – glumački deo posla biće kompletiran. U redu, za tekst još treba prilična pomoć suflera, ali glumci i te kako već zrače likovima koje tumače. Kako i ne bi kad je reč o Aleksandri Pleskonjić, Novaku Bilbiji, Borisu Isakoviću (Jasna Đuričić još “vreba iz prikrajka”, njene scene tek treba da budu definisane)... Iskusnom delu ekipe, koja još broji i Aleksandra Gajina, Dragomira Pešića i Strahinju Bojovića, svojski “pariraju” novosadski akademci Stefan Trifunović, Marija Mitrović i Marko Savić, dobijajući ohrabrujuće pohvale za urađeno.
Komad Dušana Spasojevića, koji je ove godine učesnik Sterijinog pozorja s dramom Odumiranje (Atelje 212), još je jedna priča mladog autora o “seoskim” temama. “Dođoše šumari redu da nas uče... Otad se lov krivolov zove”, kaže njegov junak, nagoveštavajući fabulu “vesterna južnjačke pruge”. Zadovoljan već drugom predstavom koja se u prestižnim pozorištima realizuje po njegovom delu, Spasojević kaže da je tu da pomogne i da zarad sopstvenog napretka uđe u sve pore pozorišta. Od njega čujemo i da će predstava nositi naslov Rika jelena, još tačniji i prikladniji nameri autorskog tima da osvetli i zagreje mrak i zimu srbijanske zabiti, ljudsku dramu koja se tamo odvija... Spasojevićev znalac iz Ateljea 212 i rada na predstavi Odumiranje je osim Borisa Isakovića i Bojana Nikitović, koja nastupa s fasciklom u čiju sadržinu za sad ima uvid samo reditelj Liješević. Skromna Bojana objašnjava da uveliko radi, ali i da i dalje traga za autentičnim kostimom, nenametljivim, tačnim, filmski, a ne pozorišno stilizovanim i već se smeška pominjući fundus “Avala” filma, i kopkanje jedne “Vučko” majice, s Olimpijade u Sarajevu 1984. godine.

Dobra provokacija
Draganu Dautovskom, gostu iz Makedonije, imponuje ukazano poverenje i činjenica da mu se tekst i njegova ikonografija dopadaju. “Ima tu dobre ‘provokacije’... Velika je odgovornost zato što je muzika ‘peti elemenat’ predstave, a emocije teksta su takve da mi je drago što neću morati da odstupam od svog jezika i muzičkog izraza. Sve drugo je stvar tempa, dinamike, živosti na sceni”, prvi su utisci gosta iz Makedonije.
Za kraj, lektorka Ljiljana Mrkić-Popović bistri akcenat, dijalekat, artikulaciju, hvali i kudi, niko joj ne izmiče, a Boris Liješević ugovara sledeće korake, napominjući da se još uvek malo brza i da dosta toga mora da se uradi pre nego što dođe Slovenac (Tomi Janežič) i pozorište okupira zbog obnove Nahoda Simeona, odnosno pre nego što počne Sterijino pozorje. O radu na predstavi nevoljno daje izjave, jer su na bolnoj polovini pređenog puta, klackaju se i (samo) po njegovom mišljenju rezultati se još ne vide. Iako uveravan da je mnogo toga već dovoljno dobro, jedino je spreman da prizna da ima odličnu podršku kuće i fenomenalnu ekipu.