У години обележавања стогодишњице од рођења Марине Олењине, оснивачице Балета Српског народног позоришта, с циљем да се очува њен лик и дело, Удружење балетских уметника Војводине је 11. маја 2007, осмислило и организовало изложбу уметничких слика, ауторке Богданке Сопке, академске сликарке из Новог Сада. Изложба, под називом Лепој уметности, инспирисана је личношћу Марине Олењине. У фоајеу мале сцене “Пера Добриновић”, у Српском народном позоришту, у галерији НС “Нова”, уметница се публици представила с једанаест слика великог формата. Изложбу је отворила мр Гордана Новков, и том приликом рекла: “Веза између сликарства и балета може бити потражена у чињеници да је свака од ове две уметности – за себе, али и када су комбиноване – одувек била немушт но софистициран облик комуникације, ако не и вид уметности у данашњем смислу речи: од паганских ритуалних цртежа и игара преко Ботичелијевих нимфи, Матисових играча, Дегаових балерина – све до савремених ликовних и балетских представа. И даље – балет је игра, баш као што је и сликарство игра. А она је увек посебан свет у коме је за уметника најтеже, мада најважније живети.
С друге стране, данас, када свака аудио-визуелна манифестација постаје конвенција у комуницирању, сведоци смо да је балет више него икад пре у историји – елитистичка уметност...”. Присутни су имали прилику да чују и младу виолончелисткињу Теодору Черевицки.

Израз поштовања и захвалности
Две недеље касније, 25. маја 2007. године, изложба је затворена уручењем новоустановљене Награде “Марина Олењина”, коју ове године, за изузетно уметничко балетско стваралаштво први пут додељује Удружење балетских уметника Војводине. Исте вечери, уручене су и плакете/захвалнице: Балетској школи у Новом Саду, Балетској школи “Раичевић” из Суботице, Балету Српског народног позоришта, управнику Српског народног позоришта и Секретаријату за образовање и културу Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине.
У жељи да се ода поштовање изузетном делу Марине Олењине, установљена је награда која носи њено име. Олењина је 1950. године, на позив тадашњег управника Српског народног позоришта Јована Коњовића, поставила темељ и основала балетски ансамбл. Након прве целовечерње балетске представе Шехерезада (25. мај 1950), Балет Српског народног позоришта наставио је да ниже бројне премијере и праизвођења. Иза Марине Олењине остале су успомене, фотографије и сећања. О сећањима на њу могу да говоре они који су је познавали. Нама, њеним следбеницима, остаје да поштујемо вредност коју нам је оставила.
Награда “Марина Олењина” је први пут додељена у оваквом облику. Признање се састоји од статуете изливене у бронзи, рад новосадског вајара Ласла Силађија. Намера Удружења је да настави да прати и вреднује рад уметника и да сваке године на Дан извођења прве балетске премијере у Новом Саду (25. маја) уручи признање заслужном уметнику за целокупан рад у области врхунског балетског професионалног уметничког стваралштва.

Тридесет година рада
Ове године, признање је додељено Габриели Теглаши Велимировић, солисткињи Балета Српског народног позоришта, за целокупан досадашњи рад и допринос развоју и афирмацији балетске уметности.
У образложењу за доделу признања пише: “Габриела Теглаши-Велимировић је, током тридесет година рада, као Прва солисткиња, педагог, кореограф и директорка Балета Српског народног позоришта, дала свој лични печат балетској уметности. Као сарадница стручних листова за уметничку игру, ауторка је многобројних текстова, критика и превода (више од сто двадесет објављених), а 2004. године се појављује и као коауторка књиге Првих педесет година... (издање Српског народног позоришта). Модераторка је Округлог стола на ИНФАНТ-у (2002. и 2003. године), иницијаторка многих идеја и организаторка бројних гостовања”.
Пред препуним гледалиштем сцене “Јован Ђорђевић”, 14. фебруара 2006. године, промовисана је њена књига Балет да ли се то једе? Роман је постигао очекивану популарност. Ових дана из штампе излази друго издање.