У складу с израженим настојањима да се настави с репертоарским и жанровским обогаћивањем програма Опере, управа Српског народног позоришта одлучила се за логичан потез, поново стављајући на репертоар једно од најкарактеристичнијих и најбољих дела такозваног „лакшег“, оперетског репертоара, популарну Кнегињу чардаша Имреа Калмана, која је готово по традицији, увек наилазила на одличан пријем и наклоност новосадске публике. Уз чињеницу да повратак Кнегиње на сцену СНП представља занимљиву противтежу текућем програму представа такозваног „гвозденог“ оперског репертоара, извођење ове оперете пружило је и добру прилику да се врсни млади певачи, солисти подмлађеног оперског ансамбла огледају и у улогама једне овакве представе комичног, оперетског жанра.
Премијерно извођење Кнегиње чардаша окупило је тако одличну екипу солиста, међу којима су доминирале младе певачке снаге – у насловној улози Силве Верецки наступале су сјајна мецосопранисткиња Јелена Кончар као и у алтернацији, гостујућа солисткиња Драгана П. Радаковић, улогу младог кнеза Едвина тумачили су Миљенко Ђуран, као гост и Славољуб Коцић, у улози грофа Бонифација наступао је Горан Стргар, док су улогу контесе Стази певале Данијела Јовановић и, у алтернацији, Сенка Недељковић. У припреми премијере Кнегиње чардаша био је ангажован еминентни оперски редитељ из Мађарске Јанош Сикора, који је остварио једну модерну и живописну поставку оперете прегнантног сценског ритма, док је музичко вођство поверено истакнутом мађарском диригенту млађе генерације Гергељу Кешељаку, чије учешће је обезбедило врло озбиљан, завидан извођачки ниво представе. (После Кешељака извођењем представе руководио је још један реномирани гост из иностранства – диригент Опере ХНК из Загреба Зоран Јуранић). Значајну димензију новој сценској поставци оперете пружиле су уз то и врцаве, виспрене текстуалне интервенције драматурга Арпада Вицка, које су успелом жаргонском актуелизацијом текста, ток и радњу представе потпуно осавремениле и приближиле је данашњој публици.
Као резултат њиховог заједничког рада настала је разиграна, питка и динамична представа која је публици пружила пуно уживања у заносној и мелодиозној музици и у сигурним, упечатљивим певачким и глумачким креацијама тумача главних улога. Овде се пре свега издвајају шармантно, сугестивно и минуциозно остварена рола Силве Верецки у тумачењу Јелене Кончар, којој је сјајно парирао, вокално и сценски врло убедљиви певач израженог комичарског дара, Миљенко Ђуран као млади Едвин. Веома успела и доречена тумачења истих улога остварили су такође и потом Драгана П. Радаковић и Славољуб Коцић, а уз главне протагонисте треба посебно издвојити надахнутог и расположеног Горана Стргара, који је у улози Едвиновог пријатеља, грофа Бонија остварио праве мале певачке и глумачке бравуре. Живахни и на тренутке бурлескно убрзани темпо представе доводио је притом повремено и до претерано експлицитних гегова, сценских гестова актера и пренаглашених редитељских решења, која можда нису била потпуно у духу композиторских и режијских замисли из времена пре стотинак година, када је ова оперета започињала свој сценски живот, али судећи по реакцији публике, овакве интервенције редитеља Сикоре данас очигледно имају своје драматуршко оправдање. Са Гораном Стргаром у првој подели наступила је Данијела Јовановић, остваривши суверено и финим комичним детаљима уобличено тумачење улоге контесе Анастазије – Стази, док је у алтернацији у истој роли наступила Сенка Недељковић. У улози Фери Бачија наступили су Бранислав Вукасовић и Игор Ксионжик, који је такође певао и ролу Мишке, а у чисто „драмским“ улогама кнеза Леополда и његове супруге Аделе наступили су одмерени и стамени Стеван Гардиновачки и Мирјана Гардиновачки, чије је појављивање давало противтежу и стабилност живим, јарким и узвитланим сценским и играчким покретима на позорници. Пуноћу и богатство укупном театарском и музичком доживљају давали су сценски веома атрактивни и ефектни наступи солиста и чланова балетског ансамбла, у кореографији Драгана Јеринкића, као и брижљиво припремљени наступи Хора СНП.
Ова непретенциозна оперета текла је и развијала се пред очима гледалаца жустро и полетно, као својеврсна лака комедија заблуда, све до неизбежног „сретног краја“ освајајући привлачним мелодијама, наивним, очекивано „изненађујућим“ драмским преокретима као и живописном реконструкцијом атмосфере једног давно прошлог времена. По завршетку тријумфалног премијерног извођења Кнегиње чардаша, присутни гледаоци су дугим и срдачним аплаузима поздрављали актере и учеснике представе, тријумфом овенчавајући поновни повратак ове популарне оперете на сцену СНП.
Укупном успеху представе значајно су допринели и сведена и стилизована сценографија Саше Сенковића, као и историјској епохи, али и кабаретској и оперетској атмосфери комада потпуно примерени костими које је креирала Јасна Петровић-Бадњаревић.