Студирао је клавир и дириговање на Музичкој академији у Београду код професора Д. Трбојевића и Ж. Здравковића, као и на Високој школи за музику у Минхену код М. Хермана. Усавршавао се код чувених диригената В. Завалиша у Оперском студију Баварске државне опере и С. Челибидакеа у Минхенској филхармонији. Каријеру је започео управо у Опери СНП-а 1975, као шеф-диригент Хора, али је истовремено био и стални гостујући диригент Суботичке филхармоније. У Опери СНП-а био је и председник Савета од 1976. до 1978. Први међународни ангажман имао је као диригент Балета у Баварској државној опери у Минхену од 1979. до 1981. Као стални диригент Опере Хрватског народног казалишта у Сплиту деловао је од 1981. до 1985. Истовремено је радио и као стални гостујући диригент с Дубровачким фестивалским симфонијским оркестром, да би 1985. преузео место шефа-диригента Симфонијског оркестра РТВ Сарајево с којим је објавио више комерцијалних ЦД издања. Свих тих година био је активан и на најзначајнијим југословенским фестивалима, као што су Бијенале у Загребу, Трибина савременог стваралаштва у Опатији, Сплитско љето или Дубровачке љетње игре, где је наступао с најзначајнијим оперским и инструменталним солистима из СФРЈ. Шеф-диригент Филхармонијског оркестра Опере у Кејп Тауну (Јужноафричка Република) постао је 1992, а до 1997. је радио и с другим оркестрима те наступио и на познатом Грахамс Таун фестивалу. У досадашњој каријери сарађивао је с многим светски познатим уметницима, а наступао је у Немачкој, Пољској, Мађарској, Литванији, Грчкој, Русији, Мексику, Канади, Чилеу...

Дугорочни пројекат

Ваш профил апсулутно одговара критеријумима управе СНП-а, а као уметнички директор и шеф-диригент Војвођанских симфоничара сарађујете и с бројним музичарима из ове куће. Какве су разлике између та два оркестра и колике су могућности оперског ансамбла СНП-а?
Нисам имао приликлу да прочитам образложење одлуке Управног одбора СНП-а о мојем именовању, али претпостављам да је на коначан избор битно утицала моја интернационална каријера, не само као симфонијског, но и оперског диригента. Пре шест година предложио сам Извршном већу АП Војводине пројекат оснивања Војвођанских симфоничара као репрезентативног оркестра Покрајине. Основна идеја је била да се окупе најталентованији млади музичари и да се дугорочно утемељи и ревитализује симфонијско музицирање у нашој средини. Не мање важна идеја била је и да се овим дугорочним пројектом спречи одлив будућих квалитених кадрова из ове средине и младим музичарима још у току студија омогући рад и усавршавање у професионалном оркестру. Морам да напоменем да је у прошлости било неколико оваквих покушаја, али су сви, нажалост, кратко трајали. Војвођански симфоничари су недавним мајским концертом успешно завршили шесту сезону и признајем да сам поносан на то, као и на чињеницу да је овај млади оркестар по речима и стручне критике и реномираних гостујућих солиста и диригената достигао висок европски ниво. Рад Симфоничара је такође, од самог почетка, везан и за оркестар Опере СНПа. Захваљујући организационој форми стагионе оркестра, најбољи музичари из оперског оркестра били су укључени и у рад Симфоничара. С друге стране, много младих талентованих музичара, који су свој рад у Симфоничарима започели још као студенти и током протеклих година, те стекли велико професионално знање и оркестарско искуство кроз тај рад, данас су ангажовани у Опери, чија су витална окосница. Неоспорна је чињеница да се деловање Симфоничара врло позитивно одразило и на квалитет оперског оркестра, који је у сталном успону, што ме искрено радује. Извесне разлике између ова два оркестра постоје, као што се свугде у свету разликују оперски и симфонијски оркестри, пре свега у величини и врсти репертоара који изводе, али и у погледу тежине извођачких захтева које пред музичаре поставља огромна симфонијска литература. Наравно, када су у питању велике оперске куће, попут бечке Штатс Опере, миланске Скале или њујоршког Метрополитена, те разлике су мање изражене.

Као славне оперске куће

Критичари Вашег избора помињали су проблем сукоба интереса. Да ли он заиста постоји, или је, ако погледамо оптимистички и с позитивног аспекта, све то исти посао, с истим циљем – унапређење овдашње оперске сцене, чему сви тежимо?
Наравно да не постоји сукоб интереса, ни на репертоарском, нити на персоналном плану. Моје настојање у будућем раду биће усмерено управо на смањивање разлика у квалитету, односно на даљем подизању извођачког и уметничког нивоа оба оркестра, који би у будућности трабало да прерасту у велики и високо професионални оркестар европског ранга, попут поменутих славних оркестара.

Да ли сте задовољни актуелном сезоном у Опери СНП-а, коју сте затекли “на пола пута”, и какав је Ваш суд о раду претходне управе ансамбла?
Не могу бити потпуно задовољан овом сезоном. На место директора Опере ступио сам средином сезоне. Покушао сам да Боеме, као једину преосталу премијеру од планираних, урадимо што боље, те да на њеном примеру наговестимо какве су наше аспирације у будућности. Мислим да смо у томе успели. Не бих се освртао на рад претходника, мада мислим да је његов ангажман поучан као парадигма којој у Опери СНП-а више не може бити места.

Какав је Ваш став према осавремењавању оперског израза, према модерним, често бизарним, чак и радикалним сценским решењима?
Свако осавремењавање оперског израза које се не ослања на традицију и које занемарује аутора, његове интенције и драматургију, за мене је неприхватљиво, као што ми је неприхватљиво инсистирање на клишеима и инерцији која вуче корене још из периода кастрата – мислим на пуку производњу величанствених тонова лишених икаквог смисла. У Опери СНП-а, дакле, не желимо да “осавремењујемо” оперска дела, али ћемо настојати да их изводимо на савремен начин. То конкретно значи да ћемо, уз пуно поштовање ауторског текста и оног најбољег и здравог у оперској традицији, наше представе постављати на начин који кореспондира са сензибилитетом актуелног друштвеног тренутка. Свако оперско дело је вишеслојно и увек је могуће истакнути ону сижејну линију која у садашњем тренутку највише интригира гледаоца. То претпоставља “синтетичког” оперског певача, који је у једнакој мери и добар глумац, па ћемо се трудити да и у том правцу одгајамо наше младе снаге, затим диригента и редитеља који дубоко проничу у музичку драматургију дела, сценографа и костимографа који су у стању да остваре ликовно решење представе у општем тону с њеним музичко-драматуршким аспектом и поетиком модерног сензибилитета. Али увек ослоњеном на оно најбоље и највредније из прошлости, што има право на живот и у садашњости. Жеља нам је, дакле, да остваримо еволуцију оперског жанра и установимо извођачки стил по коме ће Опера СНП-а бити препознатљива.

Да ли сте задовољни након премијере Боема? Какво искуство носите из припремног периода представе и како оцењујете појединачни учинак актера?
Премијером Боема сам веома задовољан. Посебно чињеницом да је публика изузетно добро прихватила нову поставку, што нам је потврда да смо на добром путу у успостављању нових вредности. Сада је најважније да представа буде очувана на премијерном нивоу, као и да наше наредне премијере буду, у најмању руку, на нивоу овако успостављеног репера. Оперу посматрам као синтетичку сценско-музичку врсту, па бих стога похвалио труд и залагање свих ансамбала наше Опере, солиста, оркестра и хора, без издвајања било кога појединачно. Искуства која сам стекао током припреме ове премијере своде се на сазнање да је неопходно учинити ефикаснијим све структуре СНП-а, пошто крајњи резултат веома много зависи и од доброг рада неуметничких целина које, свака на свој начин, имају удела у настанку представе.

Атрактивни наслови и звучна имена

Да ли ће у наредној сезони бити новина у раду Опере? Упознајте нас с плановима, или бар дајте смернице о предстојећој години у Опери СНП-а.
Да би се догодиле “епохалне новине”, неопходни су далеко већа брига друштва за оперску уметност и примереније финансирање. Упркос свему, одлучан сам да учиним све да уметнички ниво наших продукција буде стабилно висок и да буде формулисан препознатљив извођачки стил наше Опере. Ипак, ако желите сасвим конкретан одговор, могу рећи да ће Опера имати објављен годишњи репертоар по датумима и са свим извођачима, да ће бити повећан и број наслова које нудимо публици, и укупни број представа, да ће у нашим представама гостовати већи број певача но до сада – од оних који могу да одговоре нашем новоуспостављеном уметничком критеријуму, па до истинских оперских звезда. С “оне стране сцене” ћемо ући у озбиљну реорганизацију Куће, која треба да обезбеди боље услове за уметнички напредак оперског, али и других уметничких ансамбала СНП-а.

Концертна дешавања у Новом Саду имају сталну публику, има је и опера, али је за праве спектакле тог типа, уз раскош на сцени, потребна и пуна сала. Како решити тај проблем – бољим маркетингом, избором репертоара у складу са жељама и потребама публике, ангажовањем звезда оперске сцене...?
Свакако да смо заинтересовани за бољу посећеност представа. Стављање на репертоар атрактивних наслова и ангажовање звучних имена само је један аспекат који води остварењу овог циља. Други је везан за квалитет наших продукција. Висок квалитет доноси и веће изгледе за добру продају. Трећи се тиче рада службе маркетинга. То је сложена тема коју је немогуће темељно елаборирати у оквиру интервјуа. Наглашавам, постојање годишњег репертоара отвара могућност боље маркетиншке обраде наше понуде и унапређења система продаје улазница уз доставе на кућну адресу, онлине продају, аквизитерску продају, успостављање абономана, сарадњу с туристичким организацијама и друго. Циљ нам је да за неколико наредних сезона створимо сопствену публику, свих старосних и образовних структура, која ће се мерити хиљадама, а потом и десетинама хиљада посетилаца. Жеља нам је да до 150. годишњице СНП-а, 2011. године, остваримо крајњи циљ – да сваки Новосађанин бар једном посети нашу Оперу. И коначно, желим да новосадској публици понудимо представе које ће код свакога ко уђе у нашу Оперу пробудити жељу да дође поново.