И ове године се међу добитницима годишњих награда Српског народног позоришта нашао и прави бисер одгајан и стасао под сводовима ове куће – примабалерина Маја Грња.
Од када је завршила Балетску школу у Новом Саду, у класи професорке Вере Феле, у сталном је ангажману у Балету СНП-а. У раду с бројним кореографима, од првог дана се истицала и наметала физичким и уметничким способностима, те марљивим радом као основним предусловом сваког напретка и успеха, па су, сходно таквом улагању, уследиле и бројне солистичке улоге о којима свака балерина сања још од малих ногу.
Будући да је одликују изузетна изражајност покрета и необично широк дијапазон потенцијалних улога, Маја је до сада била подједнако успешна као Мирта у Жизели, Жар-птица у Коњићу Грбоњићу, Стефани у Мајерлингу, Савета у Избирачици... Њене Терпсихора, Коштана и прошлосезонска Гудула, већ су освојиле срца публике, али и наклоност жирија Годишње награде СНП-а, док је Језик зидова њој, као и целом ансамблу ове представе, донео велико признање – Награду “Димитрије Парлић” Удружења балетских уметника Србије, те Награду публике на БИТЕФ-у 2006.
Златном медаљом “Јован Ђорђевић”, која јој је уручена на овогодишњој прослави Дана СНП-а, награђена је за “целокупан предан однос уметничким и радним задацима које испуњава на уистину изузетан начин”. Скромна и одмерена, Маја нерадо говори о себи, а одговор на питање како се постиже тако предан однос добијамо тек након дужег наговарања.

Све је зачето у породици

“То што ме чини таквом, првенствено потиче из моје породице, односно од родитеља који су ми, између осталог, пренели посвећеност и научили ме осећају мере и једноставности без претварања. Те особине сам касније развијала и употпуњавала по сопственом осећају и у настојању да савладавам нове циљеве, другачије плесне изразе, бољу интерпретацију и пластику покрета.”

Како изгледа радни дан врхунског балетског уметника, да ли су неопходна одређена одрицања и компромиси?
Мени управо преокупација игром, новим задатком и изазовима доноси још више жеље, заноса и елана, а све остале обавезе једино имају смисла ако сам у процесу двократног вишечасовног рада. Наравно да ми је неопходно остварење и на приватном плану, па онда све то заједно чини природан ток дана.

До које границе можете још да се развијате као играч, тј. да напредујете у садашњим оквирима?
Простора за напредовање увек има. Имам утисак да га је и до сада заиста било, јер пажљивим одабиром репертоара свако од играча појединачно, а и сви заједно, можемо остваривати нове домете.

С обзиром на резултате које постижете, рекло би се да сте задовољни условима за рад и стварање у СНП-у. Да ли сте у међувремену имали прилике за почетак и развој интернационалне каријере?
По завршетку школе, у сезони 1990/91. радила сам у Словенском народном гледалишчу у Марибору, искусила осећај да сам странац и да немам исти третман као домаћи играчи, тако да сам се вратила у Нови Сад. И у Српском народном позоришту је било периода незадовољстава, одсуства из репертоара, небриге оних који би требало тиме да се баве, али је тај период ипак остао у сенци, јер су уследиле нове улоге и могућности које оне доносе, другачија плесна лексика, сензибилитет и ново промишљање покрета.

Нова искуства доносе напредак

Очигледно сте без проблема помирили две на први поглед супротстављене струје у балету – класичну и модерну, што је редак случај међу уметницима који се углавном опредељују за једно од та два, према личном сензибилитету. У чему је тајна?
Мислим да је добар класичан играч истовремено и добар савремени играч, те да је у оба случаја важно владати техником и имати јаку индивидуалност, изражајност, вештину и усклађеност покрета, као и истинитост доживљаја, односно искреност. Тежим да остварим то јединство у сваком тренутку присуства на сцени било ког стила да је представа.

Колико су и како две представе модерног балета, Језик зидова и Божанствена комедија, као и искуства с кореографима светског ранга утицале на комплетан ансамбл? Чини се да су га унапредиле, али и поправиле слику о СНП-у у балетској јавности.
Свако ново искуство доноси напредак, рад са различитим кореографима и педагозима је драгоцен, а заслуге су обостране, јер је ансамбл пожртвован и квалитетан и успешни смо када сви то желимо и када нам представе трају.

Да ли су Вам значајније награде критике, стручњака и колега или публике?
Све оне углавном иду заједно, а свака има своју драж. Пошто сам врло сензибилна особа, подршка колега ми пуно значи, подстицајна је и прија. Наравно да су важна мишљења стручне критике, а такође и публика, чије су награде за мене потврда да су се моја стремљења, рад и учење преточили у игру и исказали кроз покрет и музику.