Pučinijevi Boemi su scenski spektakl koji objedinjava energiju skoro dve stotine ljudi, veoma su zahtevni, a posao da uglazbi energiju tolikog broja stvaraoca pripao je dirigentu Đampaolu Marija Bisanteu. On kaže da ga je u Novom Sadu dočekala prijatna atmosfera, da Opera SNP nije nepoznata u Evropi i svetu, bez obzira na to šta mi o tome mislili, i da se uverio da ljudi, kolege ovde imaju mnogo entuzijazma i talenta. Teatar, čini mu se, ima određenih problema ali se sve to nadoknađuje voljom da projekat uspe. On je pronašao motiv da dođe ovde, da radi i zadovoljan je tom odlukom.

Istinski verizam
– Boemi su za mene posebna opera, to je delo koje je obeležilo moju karijeru, dirigovao sam ih preko stotinu puta širom sveta. Sa Boemima sam debitovao, s Izraelskom operom Zubina Mehte, dirigovao sam ih u Veneciji u Feniče operi, Bariju. To je za mene najitalijanskija od svih opera, jedna od najkompletnijih. I bez obzira na to gde sam je radio uvek sam postavljao iste, veoma visoke zahteve. To sam tražio i od stvaralaca u Novom Sadu. Pučini je u ovom delu vrlo izričit. On nije samo kopozitor već i dramaturg, njegova partitura je puna fusnota i uputstava. Tokom rada sam insistirao na svemu na čemu je i Pučini insistirao, i zato sam mnogo tražio od orkestra, posebno od solista. Ne dozvoljavam površnost u radu, posebno kod solista, jer ova opera zahteva mnogo više od lepog glasa, ona zahteva disciplinu, preciznost, dikciju i zahteva da solisti i dirigent stoje iza svake note, a da svaka nota bude potkrepljena odgovarajućom emocijom – onako kako je Pučini to zamislio. To je pravi istinski verizam.
Činjenica da su svi solisti debitanti u Boemima, s izuzetkom Romanjenka (gost iz Rusije), nije mi smetala, čak mi je bila olakšavajuća okolnost, jer smo operu zajednički gradili. Bisante ističe da je jedan od najtežih zadataka u Boemima uloga hora i način na koji ga treba smestiti na scenu. Od Hora SNP-a, koji ima sve njegove komplimente, takođe je mnogo tražio i bio je zadovoljan nivoom spremnosti članova Hora da prihvate njegove zahteve koji su iziskivali visok nivo posvećenosti. Po njemu suština rada na ovako velikoj produkciji je uzajamni odnos svih protagonista, a posebno razumevanje s rediteljkom Katarinom Panti Liberoviči.
– Rad na svakom pozorišnom projektu je putovanje režisera i dirigenta u istom pravcu, ali paralelnim putevima, da bi se postigao cilj – premijera, spektakl, ističe Bisante. Energija koju je Katarina unela je kompatibilna s energijom mladih solista i novosadski Boemi su zato predstava mladosti i svežine. Svakom od pevača dali smo dovoljno prostora da se ostvari, a za mene, kao dirigenta, svako od učesnika jednako je važan bilo da se radi o glavnom tenoru do ili ma kog člana orkestra. A premijera je najvažnija, i za nju treba tempirati energiju svih. Bisante izdvaja pesnika Rodolfa, kao ključni lik kroz koji se novosadska predstava prelama po zamisli rediteljke. Rodolfo tokom predstave prolazi skalu osećanja – od zanosa mladosti do zrelosti starosti, kroz koje će se prelamati ljubav, ljubomora, kajanje, tuga, a to od tumača ove uloge se zahteva mnogo više no samo lep glas. Zahteva se, naime, izuzetan personalitet i autoritet na sceni.

Boemi kroz fleševe sećanja
Katarina Panti Liberoviči je tokom svoje karijere Boeme radial prvo kao asistent čuvenog reditelja Franka Zafirelija, pa kaže da je znala da će svi u novosadskoj predstavi pre svega tražiti zafirelijevski rukopis, ali da u ovoj predstavi toga nema, kao što nema ni ultramodernog postupka, apstrakcije karakteristične za njenu postavku Boema u Teatru San Karlo u Napulju. Za novosadske Boeme, kaže, našla nov rediteljski ključ koji će, nada se, biti čitljiv ovdašnjoj publici, ključ koji objedinjuje i klasičan i moderan pristup.
– Pučini i Boemi su za mene toliko inspirativni da, evo, već koji put mi se pruža prilika da istražujem tu, samo na površini jednostavnu ljubavnu priču, kaže rediteljka. Ovde sam primenila samo tehničko iskustvo vezano za soliste i hor, a u režijskom smislu to je potpuno nova postavka, lišena prepisivanja. Ovde sam htela da istražujem vezu između prošlosti i sadašnjosti, pa sam zato napravila zaokret u vremenu, napravila inverziju i predstava je reminiscencija događaja. Mislim da će gledaocima biti novo što naši Boemi počinju sa sredovečnim Rodolfom koji se seća događaja iz mladosti, svojih prijatelja i svoje ljubavi s Mimi. Istu priliku sam dala i ostalim akterima – tu mogućnost reminiscencije, i zato su novosadski Boemi zapravo svojevrsni fleševi sećanja na ključne emocije. To je od glavnih protagonista zahtevalo izuzetan glumački napor da bi bili ubedljivi i da bi uverljivo na scenu doneli i ljubav, i povređenost, i bes, i ljubomoru i tugu. Tražila sam, dakle, balans između prošlosti i sadašnjosti. Novo je i to što je rediteljka Liberoviči radnju Boema smestila u vreme između dva rata.
– To je idealno vreme za moje “čitanje” Boema. Pučinijeva opera za mene nije samo ljubavna priča ili hronika tragičnog događaja. Ona je apoteoza mladosti, priča o izgubljenim idealima mladosti, a vreme između dva rata nudi optimalan tajming za tu ideju. Nakon velikih potresa, kakav je bio Prvi svetski rat, svet je bio pun nade u ljubav, u dobre stvari, u ideale. To se oseća i u našim Boemima. Glavni protagonisti su pisac, muzičar, filozof, znači, ljudi koji se ne fokusiraju prvenstveno na materijalne stvari već teže uzvišenijm ciljevima. Zato mi je vremenski okvir između dva velika rata XX veka bio idealan za potenciranje te njihove žeđi za životom. Takav pristup je zahtevao punu scenografsku i kostimografsku imaginaciju, podvlači rediteljka.
– Tražila sam od saradnika da na sceni kreiraju vizuelni doživljaj mešavine vremena – sadašnjeg i budućeg. Tako je nastao svojevrsni miks sfumata i blještavila, potenciran i kroz kostim i svetlosnu, kroz scenografiju i kompletnu likovnost scene.
Na taj način novosadska publika i akteri ovog projekta stekli su priliku da se najdirektnije upoznaju s kompletnim sistemom italijanske produkcije, jer su osim rediteljke i dirigenta, i scenograf i kostimografkinja – Serđo Marioti i Kristina Ačeti – Italijani. A Italijani, poznato je, uistinu znaju šta je opera.