За потребе планиране копродукције наручен је текст од Милене Марковић, признате уметнице која је на задату тему – Стеријиног Находа Симеона – написала свог Находа Симеона, и то каквог! Катаклизмичног, митског, библијског... По мишљењима многих Милена Марковић је овим делом утврдила, потврдила и унапредила своју репутацију, а да њено постигнуће не прође тек тако побринуо се словеначки редитељ Томи Јанежич, који ће у Миленином напрегнуто поетском тексту наћи све предуслове да изрежира маестралан сценски догађај, о којем се много причало, и још ће да се говори.
Мобилизација је била општа, осим максималног отварања сцене “Пера Добриновић”, ангажовања скоро комплетног ансамбла СНП (заједно с управником), тиму су се придружили и аутентични Цигани, неколицина оркестара предвођена композоторском харизмом Бориса Ковача, жонглери, плесачи с ватром, дресери животиња и саме животиње, све у циљу да се у пуној тетарској потентности изразе тескоба, жудња, али и радост живота препуног страдања, недизнијевска бајка о сирочету пуштеном низ воду, које одрастајући затвара крвав, ритуалан и симболички круг ероса и танатоса. Савремени текст на прастару, архетипску тему, модерна инсценација на стари, непосредан и реалистично директан начин.
Контроверзе су нешто што је од почетка пратило реализацију Находа Симеона. Редитељски захтеви били су више но неуобичајени, спомињали су се ту и неки слонови, а сам резултат, такође поларизујући. Људи су или одбијали да прихвате рибљу чорбу, воду, ватру, коње, козе, и остале “непозоришне” феномене (мирисе), или су им похрлили у сусрет, радујући се што коначно и земљотрес може да се покрене обичним театром. Неприлике су се наставиле и пред премијеру, одржану пред почетак и током прошлогодишњег Стеријиног позорја, када се повредио тумач главне улоге, Стефан Штереф, па су га мењали редитељ Јанежич и његов асистент Борис Лијешевић. Али, уз све проблеме и потешкоће до циља се дошло, представа је завршена, и примећена.
Касније ће се испоставити да је ипак реч о крупном залогају који не може баш лако да се свари на редовном репертоару СНП. Таман кад се кренуло у следећи термин, а и то је било следеће, дакле ове године, због смрти драмског уметника Владислава Каћанског, поново се одустало. Баш због тога је посебно био важан позив селектора Серијиног позорја Ивана Меденице да се сада обновљени Наход Симеон окуша и у званичном, такмичарском програму Фестивала, јер је на прошлогодишњем носила ревијални предзнак. Након Позорја Наход се, дакле, усталио на репертоару Српског народног позоришта, уследио је сет од три играња (увек пред препуном салом) у новембру, када је на узбудљив, аутентично позоришни начин, промовисан и CD с музиком из представе, а следећи блок извођења је заказан за фебруар.
Тако ће се публика, уз критику која је Находа прогласила за један од догађаја сезоне, поново у више наврата моћи да (раз)увери да је реч о узбудљивом сведочанству човека-усвету, драми која и продукцијски и уметнички далеко превазилази све домаће оквире, поводе и намену.