| |
 |
|
P H O T O |
|
|
| |
|
|
|
U L O G E |
 |
| |
 |
|
Konstantin Kostjukov, k.g. |
|
Milan Lazić |
|
Gordana Simić, k.g. |
|
Oksana Storožuk / Marijana Ćurčija |
|
Dragan Vlalukin |
|
Marina Pavlović-Barać |
|
Branimir Jovanović |
| |
Solisti, ansambl baleta, hor, orkestar SNP i KUD "Svetozar Marković" |
|
|
|
 |
| |
|
|
SAJMON ROBINSON, Velika Britanija/Slovenija
|
O DIRIGENTU |
|
| |
| |
Šef dirigent Opere Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru, vanredni profesor dirigovanja na Univerzitetu u Mariboru i profesor teorije muzike na Muzičkoj akademiji u Ljubljani. Za dvadeset osam godina umetničkog rada ostvario je odlične rezultate na području dirigovanja, komponovanja, pedagoškog rada i muziciranja na klaviru i čembalu. Rođen 1956. u Liverpulu, ubrzo posle sticanja diplome (1978) dolazi u Maribor i postaje dirigent Opere kojoj ostaje veran i dan-danas. Dirigovao je veliki broj opera, među kojima i nekoliko praizvedbi slovenačkih kompozitora (D. Škerl, D. Božič, S. Osterc, J. Ipavec, T. Svete). Vrlo uspešno sarađuje s raznim orkestrima i horovima u Sloveniji i inostranstvu gde je ostvario veliki broj dela iz svetske muzičke riznice, kao i praizvedbe novih dela slovenačkih kompozitora (H. Svetel, I. Petrič, M. Šijanec, L. Vrhunc, U. Rojko, V. Žuraj). Dobitnik je više nagrada i značajnih priznanja: Međunarodni konkurs dirigenata u Lidsu - 1983, Rektorska nagrada Univerziteta u Mariboru - 1997, Orden reda Britanskog carstva - 1998, Glazerjeva povelja Maribora - 1999, Zlatna Galusova značka - 1999.
Bez sumnje se radi o vrhunskom umetniku nesvakidašnje energije koji predstavlja jednu od centralnih ličnosti slovenačke muzičke umetnosti.
Sajmon Robinson će u Srpskom narodnom pozorištu u ovoj sezoni dirigovati operu "Lučija od Lamermura" i balete "Grk Zorba" i "Žizela". |
|
|
|
|
| |
|
|
|
O PREDSTAVI |
|
| |
| |
Svaka predstava Grka Zorbe izvodi se kao baletska svetkovina, kao pravi kulturni događaj, ako je suditi po broju publike koja sve ove godine s nesmanjenim interesovanjem prati, u prepunoj sali, zanimljivu priču o prigušenim strastima i njihovim eksplozijama, o čistim nepatvorenim emocijama, o žudnji za punim životom kojeg guši patrijarhalni moral i običaji. |
|
|
|
|
| |
|
|
|
SINOPSIS |
|
| |
| |
Aleksis Zorbas i Nik, mladi pisac, sreli su se prvi put u luci Pirej. Čekali su ukrcavanje na brod, a cilj putovanja bilo je ostrvo Krit. Nik je nameravao da oživi stari zapušteni rudnik. Bio je to razočaran, mlad čovek koji je želeo da na ostrvu, među ljudima iz drugačijeg sveta pronađe svoj mir.
Zorba - sanjar i lutalica, voleo je život, piće, žene. Uvek je bio na strani onih koji pate, umeo je da se žrtvuje za druge... Pošto je radio i rudarski posao, Nik ga je uzeo za nadzornika rudnika na Kritu. Zorba i Nik kreću zajedno na Krit. Tako je sve počelo.
Na seoskom trgu, na obali mora, mladež se zabavlja i pleše. Tu je i mlada udovica Marina, koja privlaci pažnju svih meštana. Većina muškaraca tajno čezne za njom, a najžešće Pavlos, koji je ludo zaljubljen i ljubomoran, želeći je za sebe. Udovica mu ne uzvraća naklonost. Madam Ortans, vlasnica skromnog pansiona, nekadašnja pariska pevačica i igračica, burne prošlosti, sada umorna od svega i bolesna, provodi dane na Kritu u sećanju na minuli život, sa uspomenama i gorčinom u duši. Ona ih prima u svoj dom koji kod meštana nije na dobrom glasu. Zorba i Nik plešu sa njom.
Nikovu pažnju okupira slučajni susret sa udovicom Marinom, koja svojim slobodnim ponašanjem i prezirom za običaje svoga kraja izaziva revolt meštana koji je optužuju da sramoti selo.
Madam Ortans, očarana susretom sa Zorbom, koji za nju oseca sažaljenje, počinje da veruje daje konačno srela čoveka iz snova, čoveka svog života i predaje mu se svom dušom i telom...
Nik priželjkuje novi susret sa mladom udovicom, što meštani primećuju i osuđuju, predvođeni nesrećno zaljubljenim Pavlosom. Nik je usamljen i očajan.
Zorba hrabri Nika i nagovara ga da se udvara udovici, a madam Ortans, razumevajući udovičin položaj, podstiče je da se sretne sa njim. Uzavrele krvi, lud od ljubomore, nesrećni Pavlos predvodi ozlojeđene i kivne meštane. Došljaci su poremetili njihov mir i običaje, pogazili pravila ponašanja. Mirno ostrvo je uzavrelo od ljudskih strasti.
Zorba se vraća iz grada. U selu ga već željno očekuju madam Ortans, ozbiljno narušenog zdravlja i verni prijatelj Nik. Zorba donosi poklone. Najlepši su, naravno za madam Ortans - ogrlica i ruža. Venčanje madam Ortans i Zorbe? San ili java? Da li je to uopšte važno?
Dolaze žene - udovice, simboli patnje, sputanosti i uzavrele strasti, želje za drugacijim životom.
Susret Nika i Marine više niko ne može da spreči. Doživljavaju kratku, strasnu, ali tragičnu ljubav. Glasine se šire ostrvom. Nesrećni Pavlos se ubija jer je stranac viđen kako napušta udovičinu kuću... Gnev meštana je strašan. Oni liinčuju i ubijaju udovicu. Nik je nemoćan da joj pomogne, šokiran surovošću prizora, samo je nemi svedok tragedije. Ostaje mu samo očaj...
Tu je prijatelj Zorba koji ga teši: Niko nije pobegao od svoje sudbine! Treba zaplesati! Sirtaki? Ta je igra najbolja za sve bolesti duše...
Igra života i smrti se nastavlja. Madam Ortans je na samrti. Ona još nije umrla, a seljanke razvlače njene stvari. Umorno srce prestaje da kuca, madam Ortans umire na rukama voljenog Zorbe.
Očaj mu obuzima dušu, praznina ispunjava njegovo telo. Ipak, tu je prijatelj Nik, koji je od Zorbe naučio da igra, da razmišlja drugačije, da živi... Nik lagano uvlači svog duhovnog vođu u ples, u igru koja počinje da pulsira, zahuktava se i konačno postaje sve neobuzdanija. Život teče dalje! Da, to je sirtaki! |
|
|
|
|
|
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
