СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Српско народно позориште

Либрето	Т. ГОТЈЕ, В. СЕН ЖОРЖ, Ж. КОРАЛИ
Кореографска редакција	ЛЕОНИД ЛАВРОВСКИ по ЖИЛУ ПЕРОУ
Балет обновила	СВЕТЛАНА ЈЕФРЕМОВА
Диригент	САЈМОН РОБИНСОН (Велика Британија/Словенија)
Костимограф	МИРЈАНА СТОЈАНОВИЋ-МАУРИЧ
Сценограф	МИЛЕТА ЛЕСКОВАЦ
Педагог	ФЛОРЕАН МАТЕСКУ
Репетитор	ЏАНА ЧУРЧИЋ
Концертмајстори	Владимир Ћуковић, Александра Крчмар
Корепетитори	Иван Марковић, Золтан Гајдош
Тонски сарадник	Предраг Петрушевски
Инспицијенти	Дејан Теодоровић, Стојанка Милушић,
	Олга Бановачки, Тања Цвијић
Мајстор светла	Младен Букарица

Жизела, сеоска девојка

Гроф Алберт, прерушен у сељака

Жизелина мајка

Хиларион, шумар

Војвода од Курландије

Батилда, његова кћи, вереница Грофа Алберта

Вилфрид, Албертов дворјанин

Мирта, краљица вила

Виле пратиље

Жизелине другарице

Сељачка игра

* Спољни сарадници

Солисти, ансамбл балета и оркестар СНП

САЈМОН РОБИНСОН, Велика Британија/Словенија

О ДИРИГЕНТУ

Шеф диригент Опере Словенског народног гледалишча у Марибору, ванредни професор дириговања на Универзитету у Марибору и професор теорије музике на Музичкој академији у Љубљани. За двадесет осам година уметничког рада остварио је одличне резултате на подручју дириговања, компоновања, педагошког рада и музицирања на клавиру и чембалу. Рођен 1956. у Ливерпулу, убрзо после стицања дипломе (1978) долази у Марибор и постаје диригент Опере којој остаје веран и дан-данас. Дириговао је велики број опера, међу којима и неколико праизведби словеначких композитора (Д. Шкерл, Д. Божич, С. Остерц, Ј. Ипавец, Т. Свете). Врло успешно сарађује с разним оркестрима и хоровима у Словенији и иностранству где је остварио велики број дела из светске музичке ризнице, као и праизведбе нових дела словеначких композитора (Х. Светел, И. Петрич, М. Шијанец, Л. Врхунц, У. Ројко, В. Журај). Добитник је више награда и значајних признања: Међународни конкурс диригената у Лидсу - 1983, Ректорска награда Универзитета у Марибору - 1997, Орден реда Британског царства - 1998, Глазерјева повеља Марибора - 1999, Златна Галусова значка - 1999. Без сумње се ради о врхунском уметнику несвакидашње енергије који представља једну од централних личности словеначке музичке уметности. Сајмон Робинсон ће у Српском народном позоришту у овој сезони дириговати оперу "Лучија од Ламермура" и балете "Грк Зорба" и "Жизела".

Рођена у Владикавказу (Русија). Дипломирала је на Московској академској кореографској школи. Године 1986. осваја звање лауреата Интернационалног балетског такмичења у Варни, једног од најугледнијих балетских такмичења у свету, а 1994. Златну медаљу на Интернационалном балетском такмичењу у Италији; од 1996. има звање Народног уметника Русије. Остварила је главне улоге у многим представама Московског академског музичког театра "К. С. Станиславски и Вл. И. Немирович-Данченко", чија је солисткиња од 1986. године. Њен репертоар обухвата балете: Дон Кихот (Китри), Жизела, Корсар (Медора), Силфиде, Крцко Орашчић (Маша), Отело (Дездемона), Ромео и Јулија (Јулија), Коњић Грбоњић (Цар-Девица), Есмералда, Пепељуга, Укроћена Горопад (Катарина), Дама с камелијама (Маргарита), Валпургијска ноћ (Баханткиња), Франческа да Римини... Учествовала је у независним пројектима Владимира Васиљева, Илзе Лијепе, Маје Плисецке... Гостовала је у позориштима САД, Италије, Француске, Шпаније, Мађарске, Ирске, Аустралије, Латинске Америке, Јапана, Кине...
"Наталија Ледовска је једна од најзначајнијих представница Московске кореографске школе; она сједињује изванредну балетску технику, продуховљену интерпретацију и врхунско умеће. Данас врло мало младих балерина поседује такав квалитет - емотивни набој и узвишено, бриљантно извођење које наглашава савршену класичну форму." (Наталија Колесова)

ЕНКЗОРИГ НАРМАНДАК (Enkhzorig Narmandakh), првак балета Академског театра Опере и Балета из Улан Батора, Монголија. У родном граду завршио је Балетску академију, у класи проф. Д. Дашлхагва, и одмах добио ангажман у тамошњем театру. Одиграо је прве улоге у балетима: Дон Кихот (Базил), Шчелкунчик (Принц), Враголанка (Колен), Лабудово језеро (Зигфрид), Жизела (Алберт) и др. Учествовао на интернационалним балетским такмичењима, и гостовао као солиста, у Токију, Шангају и Перму.
Као првак балета, од октобра је у ангажману Балета Српског народног позоришта.

Можете ли замислити филхармонију која никада не свира Бетовенове симфоније, драмско позориште које нема на репертоару Шекспира или кинотеку која не приказује Чаплинове филмове? Исто тако је тешко наћи професионални класични балетски ансамбл који не изводи чувени романтични балет композитора Адолфа Адама, Жизела. Вредност тог балетског дела у његовим појединачним компонентама, посебно његова музичка структура, не може се мерити с врхунским остварењима музичко-сценских уметности. Па ипак, већ више од век и по оно представља окосницу класичног балетског репертоара на свим играчким позорницама света.
Жизела или Вилисе (Giselle / Les Vilis), фантастични балет у два чина, изведен је први пут у париској Опери 28. јуна 1841. године. Адолф Адам је компоновао ритмички једноставну и мелодијски маштовиту, лако прихватљиву партитуру, док су либрето, према путним записима Слике с путовања Хајнриха Хајнеа написали Теофил Готје и Верноа сен Жорж, уз помоћ тада познатог играча Жила Пероа, једне од најистакнутијих личности епохе балетског романтизма, који је заједно са Жаном Коралијем био и први кореограф. На премијери, насловну улогу је играла љубимица Теофила Готјеа, Карлота Гризи. О тој изванредној балерини Хајне је надахнуто писао да "има особине етеричних духова, чије дивне и заводничке игре пружају народу основу за многа чудесна предања". У овој улози се нарочито прославила позната лирска балерина XIX столећа Марија Таљони, коју су савременици називали "неземаљска силфида". Дубоко осећајна Жизела била је у првим деценијама нашег столећа Ана Павлова, која је, по сведочењу очевидаца, у првом чину "измамљивала сузе", а исту улогу је уз префињену меланхолију играла и Олга Спасивцева (Александровна). Ненадмашни романтичар Вацлав Нижински био је незабораван интерпретатор главне мушке улоге, принца Алберта. Он је заједно са познатом руском балерином Тамаром Карсавином 1910. у Жизели, приликом гостовања чувене трупе Руски балет, освојио избирљиву париску публику. Галина Уланова, Наталија Макарова (Романова), Ивет Шовире, Маргот Фонтејн, Алисија Алонсо, Раиса Стручкова, Карла Фрачи, Наталија Бесмертнова биле су, свака на свој начин, изванредне интерпретаторке изражајно и технички веома сложене насловне улоге у Жизели. /.../ Основна идеја тог типично романтичног балета је љубав. Она пролази пут од безазлене игре, кроз обману и смрт, преко безнадежности до узвишеног самопрегора који има неодољиву снагу да победи и саму судбину. Иако је тема овог балета, свакако, помало старомодна, Жизела, ипак, привлачи својом неизвештаченом наивношћу и топлом осећајношћу публику и овог нашег, компјутерског времена.
Милица ЗАЈЦЕВ, Откривамо тајне балета, Прометеј, Нови Сад, 1996.

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

Овај чувени романтични балет композитора Адолфа Адама, по либрету Теофила Готјеа, Сен Жоржа и Жана Коралија, представља окосницу класичног балетског репертоара на свим играчким сценама света. Тако је и за подмлађени новосадски балетски ансамбл (који у овом тренутку болује од ндостатка првих играча за потребе представе гвозденог репертоара) "Жизела" својеврстан изазов, јер доприноси изграђивању захтеног класичног стила игре, који још у свету и код нас привлачи публику, а за играче представља фундамент за надградњу уметничке игре, у духу савременог плесног израза.
Снежана СУБИЋ, Дневник

	..Адолф Адам	Српско народно позориште

	..ЖИЗЕЛА - балет у два чина