| |
 |
|
P H O T O |
|
|
| |
|
|
SAJMON ROBINSON, Velika Britanija/Slovenija
|
O DIRIGENTU |
 |
| |
| |
Šef dirigent Opere Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru, vanredni profesor dirigovanja na Univerzitetu u Mariboru i profesor teorije muzike na Muzičkoj akademiji u Ljubljani. Za dvadeset osam godina umetničkog rada ostvario je odlične rezultate na području dirigovanja, komponovanja, pedagoškog rada i muziciranja na klaviru i čembalu. Rođen 1956. u Liverpulu, ubrzo posle sticanja diplome (1978) dolazi u Maribor i postaje dirigent Opere kojoj ostaje veran i dan-danas. Dirigovao je veliki broj opera, među kojima i nekoliko praizvedbi slovenačkih kompozitora (D. Škerl, D. Božič, S. Osterc, J. Ipavec, T. Svete). Vrlo uspešno sarađuje s raznim orkestrima i horovima u Sloveniji i inostranstvu gde je ostvario veliki broj dela iz svetske muzičke riznice, kao i praizvedbe novih dela slovenačkih kompozitora (H. Svetel, I. Petrič, M. Šijanec, L. Vrhunc, U. Rojko, V. Žuraj). Dobitnik je više nagrada i značajnih priznanja: Međunarodni konkurs dirigenata u Lidsu - 1983, Rektorska nagrada Univerziteta u Mariboru - 1997, Orden reda Britanskog carstva - 1998, Glazerjeva povelja Maribora - 1999, Zlatna Galusova značka - 1999.
Bez sumnje se radi o vrhunskom umetniku nesvakidašnje energije koji predstavlja jednu od centralnih ličnosti slovenačke muzičke umetnosti.
Sajmon Robinson će u Srpskom narodnom pozorištu u ovoj sezoni dirigovati operu "Lučija od Lamermura" i balete "Grk Zorba" i "Žizela". |
|
|
|
 |
| |
|
|
NATALIJA LEDOVSKA - ŽIZELA |
SOLISTI |
|
| |
| |
Rođena u Vladikavkazu (Rusija). Diplomirala je na Moskovskoj akademskoj koreografskoj školi. Godine 1986. osvaja zvanje laureata Internacionalnog baletskog takmičenja u Varni, jednog od najuglednijih baletskih takmičenja u svetu, a 1994. Zlatnu medalju na Internacionalnom baletskom takmičenju u Italiji; od 1996. ima zvanje Narodnog umetnika Rusije. Ostvarila je glavne uloge u mnogim predstavama Moskovskog akademskog muzičkog teatra "K. S. Stanislavski i Vl. I. Nemirovič-Dančenko", čija je solistkinja od 1986. godine. Njen repertoar obuhvata balete: Don Kihot (Kitri), Žizela, Korsar (Medora), Silfide, Krcko Oraščić (Maša), Otelo (Dezdemona), Romeo i Julija (Julija), Konjić Grbonjić (Car-Devica), Esmeralda, Pepeljuga, Ukroćena Goropad (Katarina), Dama s kamelijama (Margarita), Valpurgijska noć (Bahantkinja), Frančeska da Rimini... Učestvovala je u nezavisnim projektima Vladimira Vasiljeva, Ilze Lijepe, Maje Plisecke... Gostovala je u pozorištima SAD, Italije, Francuske, Španije, Mađarske, Irske, Australije, Latinske Amerike, Japana, Kine...
"Natalija Ledovska je jedna od najznačajnijih predstavnica Moskovske koreografske škole; ona sjedinjuje izvanrednu baletsku tehniku, produhovljenu interpretaciju i vrhunsko umeće. Danas vrlo malo mladih balerina poseduje takav kvalitet - emotivni naboj i uzvišeno, briljantno izvođenje koje naglašava savršenu klasičnu formu." (Natalija Kolesova). |
|
|
|
|
| |
|
|
ENKZORIG NARMANDAK - ALBERT |
SOLISTI |
|
| |
| |
ENKZORIG NARMANDAK (Enkhzorig Narmandakh), prvak baleta Akademskog teatra Opere i Baleta iz Ulan Batora, Mongolija.
U rodnom gradu završio je Baletsku akademiju, u klasi prof. D. Dašlhagva, i odmah dobio angažman u tamošnjem teatru. Odigrao je prve uloge u baletima: Don Kihot (Bazil), Ščelkunčik (Princ), Vragolanka (Kolen), Labudovo jezero (Zigfrid), Žizela (Albert) i dr. Učestvovao na internacionalnim baletskim takmičenjima, i gostovao kao solista, u Tokiju, Šangaju i Permu.
Kao prvak baleta, od oktobra je u angažmanu Baleta Srpskog narodnog pozorišta. |
|
|
|
|
| |
|
|
O "ŽIZELI" |
O BALETU |
|
| |
| |
Možete li zamisliti filharmoniju koja nikada ne svira Betovenove simfonije, dramsko pozorište koje nema na repertoaru Šekspira ili kinoteku koja ne prikazuje Čaplinove filmove? Isto tako je teško naći profesionalni klasični baletski ansambl koji ne izvodi čuveni romantični balet kompozitora Adolfa Adama, Žizela. Vrednost tog baletskog dela u njegovim pojedinačnim komponentama, posebno njegova muzička struktura, ne može se meriti s vrhunskim ostvarenjima muzičko-scenskih umetnosti. Pa ipak, već više od vek i po ono predstavlja okosnicu klasičnog baletskog repertoara na svim igračkim pozornicama sveta.Žizela ili Vilise (Giselle / Les Vilis), fantastični balet u dva čina, izveden je prvi put u pariskoj Operi 28. juna 1841. godine. Adolf Adam je komponovao ritmički jednostavnu i melodijski maštovitu, lako prihvatljivu partituru, dok su libreto, prema putnim zapisima Slike s putovanja Hajnriha Hajnea napisali Teofil Gotje i Vernoa sen Žorž, uz pomoć tada poznatog igrača Žila Peroa, jedne od najistaknutijih ličnosti epohe baletskog romantizma, koji je zajedno sa Žanom Koralijem bio i prvi koreograf.
Na premijeri, naslovnu ulogu je igrala ljubimica Teofila Gotjea, Karlota Grizi. O toj izvanrednoj balerini Hajne je nadahnuto pisao da "ima osobine eteričnih duhova, čije divne i zavodničke igre pružaju narodu osnovu za mnoga čudesna predanja". U ovoj ulozi se naročito proslavila poznata lirska balerina XIX stoleća Marija Taljoni, koju su savremenici nazivali "nezemaljska silfida". Duboko osećajna Žizela bila je u prvim decenijama našeg stoleća Ana Pavlova, koja je, po svedočenju očevidaca, u prvom činu "izmamljivala suze", a istu ulogu je uz prefinjenu melanholiju igrala i Olga Spasivceva (Aleksandrovna). Nenadmašni romantičar Vaclav Nižinski bio je nezaboravan interpretator glavne muške uloge, princa Alberta. On je zajedno sa poznatom ruskom balerinom Tamarom Karsavinom 1910. u Žizeli, prilikom gostovanja čuvene trupe Ruski balet, osvojio izbirljivu parisku publiku. Galina Ulanova, Natalija Makarova (Romanova), Ivet Šovire, Margot Fontejn, Alisija Alonso, Raisa Stručkova, Karla Frači, Natalija Besmertnova bile su, svaka na svoj način, izvanredne interpretatorke izražajno i tehnički veoma složene naslovne uloge u Žizeli. /.../
Osnovna ideja tog tipično romantičnog baleta je ljubav. Ona prolazi put od bezazlene igre, kroz obmanu i smrt, preko beznadežnosti do uzvišenog samopregora koji ima neodoljivu snagu da pobedi i samu sudbinu. Iako je tema ovog baleta, svakako, pomalo staromodna, Žizela, ipak, privlači svojom neizveštačenom naivnošću i toplom osećajnošću publiku i ovog našeg, kompjuterskog vremena.
Milica ZAJCEV, Otkrivamo tajne baleta, Prometej, Novi Sad, 1996 |
|
|
|
|
| |
|
|
|
IZVODI IZ KRITIKA |
|
| |
| |
Ovaj čuveni romantični balet kompozitora Adolfa Adama, po libretu Teofila Gotjea, Sen Žorža i Žana Koralija, predstavlja okosnicu klasičnog baletskog repertoara na svim igračkim scenama sveta.
Tako je i za podmlađeni novosadski baletski ansambl (koji u ovom trenutku boluje od ndostatka prvih igrača za potrebe predstave gvozdenog repertoara) "Žizela" svojevrstan izazov, jer doprinosi izgrađivanju zahtenog klasičnog stila igre, koji još u svetu i kod nas privlači publiku, a za igrače predstavlja fundament za nadgradnju umetničke igre, u duhu savremenog plesnog izraza.
Snežana SUBIĆ, Dnevnik |
|
|
|
|
|
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
