..Сташа Зуровац
Српско народно позориште
..БОЖАНСТВЕНА КОМЕДИЈА - Балет у једном чину, инспирисан Дантеовим делом
 

Кореограф и редитељ
 СТАША ЗУРОВАЦ, гост из Хрватске
Асистент кореографа
 ОЉА ЈОВАНОВИЋ-ЗУРОВАЦ, гошћа из Хрватске
Сценограф
 ЖОРЖ ДРАУШНИК, гост из Хрватске
Костимограф
 КАТАРИНА РАДОШЕВИЋ ГАЛИЋ, гошћа из Хрватске
Дизајн светла
 ДЕНИ ШЕСНИЋ и СТАША ЗУРОВАЦ, Хрватска
Асистент репетитор
 ОЛИВЕРА КОВАЧЕВИЋ-ЦРЊАНСКИ
Репетитор
 ВЕСНА ЛАЗИН
Асистенти костимографа
 Снежана Хорват и Бранка Штрбац
Инспицијенти
 Олгица Бановчанин, Тања Цвијић
Корепетитор
 Золтан Гајдош
Тонски Сарадник
 Предраг Петрушевски

Представа траје сат и петнаест минута
Премијера: 15. март 2006, сцена "Јован Ђорђевић"
 
     
У Л О Г Е
 
ПРОЛОГ
Маја Грња, Андреј Јосиф Колчерију
ПУТ НА ДРУГУ ОБАЛУ
Маја Грња, Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Мирјана Дробац,
Фросина Димовска, Маја Станковић, Бојана Зајовић, Верица Козарев,
  Ана Лечић, Данијела Војновски, Ивана Иванов,
Бојана Матић, Ђулио Милите
У РАЈСКИМ ПОЉИМА
Маја Грња, Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Мирјана Дробац,
Фросина Димовска, Маја Станковић, Бојана Зајовић, Верица Козарев,
Ана Лечић, Данијела Војновски, Ивана Иванов, Бојана Матић
MEA CULPA
Андреј Јосиф Колчерију, Флавијус Сасу, Саша Крга,
Ливију Михај Хар, Ђулио Милите, Ранко Лазић
ОЛУЈНА ТИШИНА
Маја Грња, Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Мирјана Дробац,
Фросина Димовска, Маја Станковић, Бојана Зајовић, Верица Козарев,
Ана Лечић, Данијела Војновски, Ивана Иванов, Бојана Матић,
Јелена Лечић, Весна Ћуковић, Ивана Прибић, Вишња Дрињовски,
Марија Јанковић, Сања Павић, Теона Загорац, Наталија Раичевић,
Андреј Јосиф Колчерију, Флавијус Сасу, Саша Крга, Даисуке Миура
Ливију Михај Хар, Ђулио Милите, Ранко Лазић
КАТАРЗА
Андреј Јосиф Колчерију, Флавијус Сасу, Саша Крга,
Ливију Михај Хар, Ђулио Милите, Ранко Лазић, Даисуке Миура
ИНТЕРМЕЦО
Маја Грња, Андреј Јосиф Колчерију
ПРЕД ВРАТИМА ПАКЛА
Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Мирјана Дробац,
Фросина Димовска, Маја Станковић, Бојана Зајовић, Верица Козарев,
Ана Лечић, Данијела Војновски, Ивана Иванов, Бојана Матић,
Јелена Лечић, Весна Ћуковић, Ивана Прибић, Вишња Дрињовски,
Марија Јанковић, Сања Павић, Теона Загорац, Наталија Раичевић,
Андреј Јосиф Колчерију, Флавијус Сасу, Саша Крга, Даисуке Миура,
Ливију Михај Хар, Ђулио Милите, Ранко Лазић,
Иван Ђерковић, Флорин Станила
ПЕСМА НАД ПЕСМАМА
Маја Грња, Андреј Јосиф Колчерију, Фросина Димовска,
Андреја Кулешевић, Флавијус Сасу
ПОСВЕТА БЕЗ РЕЧИ / НА РУКАМА СУДБИНЕ
Маја Грња, Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Мирјана Дробац,
Фросина Димовска, Маја Станковић, Бојана Зајовић, Верица Козарев,
Ана Лечић, Данијела Војновски, Ивана Иванов, Бојана Матић,
Весна Ћуковић, Ивана Прибић, Јелена Лечић, Вишња Дрињовски,
Марија Јанковић, Теона Загорац, Сања Павић, Наталија Раичевић,
Андреј Јосиф Колчерију, Флавијус Сасу, Саша Крга, Даисуке Миура,
Ливију Михај Хар, Ђулио Милите, Ранко Лазић, Иван Ђерковић, Флорин Станила
АВЕ МАРИЈА
Маја Грња, Андреј Јосиф Колчерију
   
Алтернације
Маријана Ћурчија, Јелена Вукадиновић, Галина Ралић,
Весна Лазин, Надежда Салак
   
Музика
R. Wagner - Liebestod (опера Tristan und Isolde)
Arvo Part - Fur Alina (ALINA); Spiegel im Spiegel; Sarah Was Ninety Years Old (MISERERE)
Jean-Marc Zelwer - Orage Silencieux (ZIRKUS PRIMITIF OPERA)
G. Pucinni - O Mio Babbino Caro (опера Gianni Schicchi)
Jean-Marc Zelwer - Le Jour Ou Allah Bouddha (LES DIEUX SONT FACHES)
Jean-Marc Zelwer - Shir Hashirim (DAISSA); Kiddush-Ha-Shem (DAISSA)
Franz Schubert - Ave Maria (изводи Mario Lanza)
 
   
Ф О Т О
 
 
 
 
   
СТАША ЗУРОВАЦ балетски играч и кореограф
О КОРЕОГРАФУ
 
  Дипломирао у Школи за класични балет у Загребу, у класи проф. Татјане Луцић-Шарић. Усавршавао се у Петрограду, дипломирао код проф. В. К. Оношка. Члан Балета Хрватског народног казалишта (ХНК) у Загребу постаје 1989. и ради с кореографима као што су: Милко Шпаремблек, Мартино Милер, Тед Брандсен, Васко Веленкамп, Гагик Исмаилиан, Петер Бреуер, Динко Богданић. У сезони 1995/96. додељена му је награда “Оскар Хармош” за најбоље мушке улоге у балетима: Драгоцјен живот М. Милера, Непозната пустоловина Т. Брандсена, Успоредни путници Г. Исмаилиана те Кантата 66 В. Веленкампа. Као плесач гостовао је у Португалу, Италији, Холандији, Чешкој, Мађарској, Аустрији, Словенији, Македонији, Турској, САД, Бразилу... Од 1996. почиње да се бави кореографијом. Његове прве две кореографије, Неw Бегининг 1996. и Гантара 1997. представљене су позоришној публици у склопу Прве и Друге кореографске радионице чланова Балета ХНК у Загребу, после су извођене као део редовног репертоара загребачког Балета. Током 1996. гостовао је у трупи Compania Portuguesa de bailado contemporaneo португалског кореографа Васка Веленкампа. С том трупом остварио је своју трећу кореографију, Сан заручнице, која је изведена на Светској изложби ЕКСПО ‘98 у Лисабону. У сарадњи с истом трупом настаје 1999. и плесна представа Молим те, пробуди ме!, а изведена је у загребачком ХНК у склопу целовечерње представе Тко је угасио свјетло?! За ту кореографију добио је 2000. године Награду Хрватског глумишта за најбоље остварење младог уметника. У сезони 2000/2001. поново му је додељена награда загребачког ХНК “Оскар Хармош” за улогу Мандарина у Бартоковом Чудесном мандарину. С Марком Болдином 2001. године оснива Atelier Coregraphique с којим остварује дело Богови су љути (Les Dieux sont faches). У мају 2001. на београдском Петом фестивалу кореографских минијатура осваја Прву награду и Награду публике за Сан заручнице. Исту представу поставио је и у ХНК у Загребу 2003. На 17. међународном такмичењу за кореографију у Хановеру освојио је друго место. Прво целовечерње дело му је балет Zirkus primitif, а настало је поводом Међународног дана игре, 29. априла 2003. године. Од сезоне 2003/2004. Сташа Зуровац је директор Балета Хрватског народног казалишта “Иван пл. Зајц” у Ријеци где су постављене већ две његове кореографије: Marquezomanija и Волите ли Брамса. Након кореографија Богови нису љути и Дај Дај, остварених у склопу балетског триптиха заједно с Лептирима Рамија Бежера на 49. Сплитском љету, а за коју је балетски ансамбл ХНК Сплит добио награду Перистил и остварио запажена гостовања у земљи и иностранству, 2005. је у Сплиту урадио прву целовечерњу кореографију балета Источно од раја. У београдском Народном позоришту поставио је балет Ко то тамо пева на музику Војислава Вокија Костића, чија је премијера била 22. децембра 2004. Први пут ради у Српском народном позоришту.
 
   
РЕЧ КОРЕОГРАФА
 
  “Као основу за овај балет узео сам славно Дантеово дело, односно мотив проласка кроз три света (Рај, Чистилиште, Пакао), бавећи се стањима душе, онако како их видим.
Кроз архетипске слике, иако ‘загробним’ световима, остављам оно људско што нас одређује: љубав, чежњу, бол, страх ... и управо то је оно што бег из окова властите свести чини немогућим, без обзира где се налазили. Размишљајући о релативности свега, Рај, Чистилиште и Пакао постају утеха, награда или казна измученој људској души. Ухваћени у ту божанску игру, остаје нам само љубав, иако не знамо шта бисмо с њом.”
Не волим да причам унапред
/.../ “Божанствена комедија је, као тема, за мене велики изазов. Мада је нисам у потпуности апсолвирао пре одлуке да је радим, јасно ми је да је као дело универзална, могуће је интерпретирати је на много начина, а да кореспондира с овим временом, што ме и нагони да направим своју причу, но без буквалног ‘превода’ или ‘парафразирања’ дела, већ пре интуитивно, уз употребу тек неких слика које ме посебно инспиришу. Нећу ићи у разраду ликова, којих у оригиналном делу заиста има много, осим можда у назнакама – да буду као слике. Можда ће се појавити Беатриче на десетак минута, мада још нисам сигуран. Чистилиште сам пре неколико година већ радио у Љубљани, а сада желим да објединим сва три сегмента спева. О делу које радим заиста не волим превише да причам унапред, јер оно настаје само од себе и, кад буде готово више ће рећи и о себи и мени као аутору, но што бих то сад могао учинити. Не идем у детаље да бих направио представу, и не размишљам превише унапред, већ волим да ми се све једноставно деси; а дело је за мене засебан, независан организам и ја му се не мешам у функције, само сам медијум који то преноси у стварност.”
/З. ГАЈИЋ, из интервјуа Сташе Зуровца за лист Позориште, фебруара 2006/
 
   
ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ
О АУТОРУ
 
  (Dante Alighieri, право име Alghieri Durante, 1265-1321), највећи италијански песник; пореклом из Фиренце умро у Равени као изгнаник. Изучавао језике, права и филозофију, а бавио се и политиком, због чега је 1302. осуђен на доживотно изгнанство из Фиренце; помилован је 1316, али није хтео да се врати. Снажна личност, синтетизује и симболизује целокупну италијанску културу XII и XIII века; најуниверзалнији и најпоетскији глас у периоду комуналне цивилизације. Прихватио све струје и покрете доба, али им је дао снажан печат своје људске и уметничке личности; из корена дубоко ураслих у историјску епоху извукао богате и плодне сокове, који од његовог дела Божанствена комедија (итал. Divina Comedia) чине уједно и најузвишенији спев о људској трагедији и наговештај новог света ренесансе на помолу. Божанствена комедија има три дела: Пакао, Чистилиште и Рај. Песник пролази кроз све троје и описује нам тзв. други свет; путем га води римски песник Виргилије и Дантеова песничка љубав Беатриче. У Божанственој комедији, на више места помиње и наш народ, наше крајеве и српског краља Милутина. Остала дела: Нови живот, аутобиографија у којој описује своју велику љубав према Беатричи, филозофско дело Гозба, О народном говору и др.
/Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1986/
 
   
ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА
 
  Балет “Божанствена комедија” одише чаролијом коју му је богатом имагинацијом, кроз особени стил и играчку лексику удахнуо Сташа Зуровац, уметник истанчаног сензибилитета и особене стваралачке поетике.
Из потенцијала новосадских играча он је успео да извуче неслућену енергију, да им ослободи тела, која у овој захтевној представи постају беспрекорни инструменти којима је, језиком експресивности и чисте поезије, могуће исказати унутрашња стања људске душе.
Снежана СУБИЋ, Дневник
 
Српско народно позориште 2006