..Staša Zurovac
Srpsko narodno pozorište
..BOŽANSTVENA KOMEDIJA - Balet u jednom činu, inspirisan Danteovim istoimenim delom
 

Koreograf i reditelj
 STAŠA ZUROVAC, gost iz Hrvatske
Asistent koreografa
 OLJA JOVANOVIĆ-ZUROVAC, gošća iz Hrvatske
Scenograf
 ŽORŽ DRAUŠNIK, gost iz Hrvatske
Kostimograf
 KATARINA RADOŠEVIĆ-GALIĆ, gošća iz Hrvatske
Dizajn svetla
 DENI ŠESNIĆ i STAŠA ZUROVAC, Hrvatska
Asistent repetitor
 OLIVERA KOVAČEVIĆ-CRNJANSKI
Repetitor
 VESNA LAZIN
Asistenti kostimografa
 Snežana Horvat i Branka Štrbac
Inspicijenti
 Olgica Banovčanin, Tanja Cvijić
Korepetitor
 Zoltan Gajdoš
Tonski saradnik
 Predrag Petruševski

Predstava traje sat i petnaest minuta
Premijera: 15. mart 2006, scena "Jovan Đorđević"
 
     
U L O G E
 
PROLOG
Maja Grnja, Andrej Josif Kolčeriju
PUT NA DRUGU OBALU
Maja Grnja, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Mirjana Drobac,
Frosina Dimovska, Maja Stanković,Bojana Zajović, Verica Kozarev,
Ana Lečić, Danijela Vojnovski, Ivana Ivanov, Bojana Matić, Đulio Milite
U RAJSKIM POLJIMA
Maja Grnja, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Mirjana Drobac,
Frosina Dimovska, Maja Stanković, Bojana Zajović, Verica Kozarev,
Ana Lečić, Danijela Vojnovski, Ivana Ivanov, Bojana Matić
MEA CULPA
Andrej Josif Kolčeriju, Flavijus Sasu, Saša Krga,
Liviju Mihaj Har, Đulio Milite, Ranko Lazić
OLUJNA TIŠINA
Maja Grnja, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Mirjana Drobac,
Frosina Dimovska, Maja Stanković, Bojana Zajović, Verica Kozarev,
Ana Lečić, Danijela Vojnovski, Ivana Ivanov, Bojana Matić, Jelena Lečić,
Vesna Ćuković, Ivana Pribić, Višnja Drinjovski, Marija Janković, Sanja Pavić,
Teona Zagorac, Natalija Raičević, Andrej Josif Kolčeriju,
Flavijus Sasu, Saša Krga, Liviju Mihaj Har, Đulio Milite, Ranko Lazić, Daisuke Miura
KATARZA
Andrej Josif Kolčeriju, Flavijus Sasu, Saša Krga,
Liviju Mihaj Har, Đulio Milite, Ranko Lazić, Daisuke Miura
INTERMECO
Maja Grnja, Andrej Josif Kolčeriju
PRED VRATIMA PAKLA
Andreja Kulešević, Jelena Marković, Mirjana Drobac, Frosina Dimovska,
Maja Stanković, Bojana Zajović, Verica Kozarev, Ana Lečić,
Danijela Vojnovski, Ivana Ivanov, Bojana Matić, Jelena Lečić, Vesna Ćuković,
Ivana Pribić, Višnja Drinjovski, Marija Janković, Sanja Pavić, Teona Zagorac,
Natalija Raičević, Andrej Josif Kolčeriju, Flavijus Sasu, Saša Krga, Daisuke Miura,
Liviju Mihaj Har, Đulio Milite, Ranko Lazić, Ivan Đerković, Florin Stanila
PESMA NAD PESMAMA
Maja Grnja, Andrej Josif Kolčeriju, Frosina Dimovska,
Andreja Kulešević, Flavijus Sasu
POSVETA BEZ REČI / NA RUKAMA SUDBINE
Maja Grnja, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Mirjana Drobac,
Frosina Dimovska, Maja Stanković, Bojana Zajović, Verica Kozarev, Ana Lečić,
Danijela Vojnovski, Ivana Ivanov, Bojana Matić, Vesna Ćuković, Ivana Pribić,
Jelena Lečić, Višnja Drinjovski, Marija Janković, Teona Zagorac, Milan Lazić,
Sanja Pavić,Natalija Raičević, Andrej Josif Kolčeriju, Flavijus Sasu, Saša Krga,
Liviju Mihaj Har, Đulio Milite, Ranko Lazić, Ivan Đerković, Florin Stanila, Daisuke Miura
AVE MARIJA
Maja Grnja, Andrej Josif Kolčeriju
   
Alternacije
Marijana Ćurčija, Jelena Vukadinović, Galina Ralić,
Vesna Lazin, Nadežda Salak
   
Muzika
R. Wagner - Liebestod (opera Tristan und Isolde)
Arvo Pärt - Für Alina (ALINA)
Arvo Pärt - Spiegel im Spiegel
Arvo Pärt - Sarah Was Ninety Years Old (MISERERE)
Jean-Marc Zelwer - Orage Silencieux (ZIRKUS PRIMITIF OPERA)
G. Pucinni - O Mio Babbino Caro (opera Gianni Schicchi)
Jean-Marc Zelwer - Le Jour Ou Allah Bouddha (LES DIEUX SONT FACHES)
Jean-Marc Zelwer - Shir Hashirim (DAISSA)
Jean-Marc Zelwer - Kiddush-Ha-Shem (DAISSA)
Franz Schubert - Ave Maria (izvodi Mario Lanza)
 
   
P H O T O
 
 
 
 
   
STAŠA ZUROVAC baletski igrač i koreograf
O KOREOGRAFU
 
  Diplomirao u Školi za klasični balet u Zagrebu, u klasi prof. Tatjane Lucić-Šarić. Usavršavao se u Petrogradu, diplomirao kod prof. V. K. Onoška. Član Baleta Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Zagrebu postaje 1989. i radi s koreografima kao što su: Milko Šparemblek, Martino Müller, Ted Brandsen, Vasco Wellenkamp, Gagik Ismailian, Peter Breuer, Dinko Bogdanić. U sezoni 1995/96. dodeljena mu je nagrada "Oskar Harmoš" za najbolje muške uloge u baletima: Dragocjen život M. Müllera, Nepoznata pustolovina T. Brandsena, Usporedni putnici G. Ismailiana te Cantatta 66 V. Wellenkampa. Kao plesač gostovao je u Portugalu, Italiji, Holandiji, Češkoj, Mađarskoj, Austriji, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, SAD, Brazilu...
Od 1996. počinje da se bavi koreografijom. Njegove prve dve koreografije, New Begining 1996. i Gantara 1997. predstavljene su pozorišnoj publici u sklopu Prve i Druge koreografske radionice članova Baleta HNK u Zagrebu, posle su izvođene kao deo redovnog repertoara zagrebačkog Baleta.
Tokom 1996. gostovao je u trupi Compania Portuguesa de bailado contemporaneo portugalskog koreografa Vasca Wellenkampa. S tom trupom ostvario je svoju treću koreografiju, San zaručnice, koja je izvedena na Svetskoj izložbi EXPO '98 u Lisabonu. U saradnji s istom trupom nastaje 1999. i plesna predstava Molim te, probudi me!, a izvedena je u zagrebačkom HNK u sklopu celovečernje predstave Tko je ugasio svjetlo?! Za tu koreografiju dobio je 2000. godine Nagradu Hrvatskog glumišta za najbolje ostvarenje mladog umetnika. U sezoni 2000/2001. ponovo mu je dodeljena nagrada zagrebačkog HNK "Oskar Harmoš" za ulogu Mandarina u Bartokovom Čudesnom mandarinu.
S Markom Boldinom 2001. godine osniva Atelier Corégraphique s kojim ostvaruje delo Bogovi su ljuti (Les Dieux sont fâchés). U maju 2001. na beogradskom Petom festivalu koreografskih minijatura osvaja Prvu nagradu i Nagradu publike za San zaručnice. Istu predstavu postavio je i u HNK u Zagrebu 2003. Na 17. međunarodnom takmičenju za koreografiju u Hanoveru osvojio je drugo mesto. Prvo celovečernje delo mu je balet Zirkus primitif, a nastalo je povodom Međunarodnog dana igre, 29. aprila 2003. godine. Od sezone 2003/2004. Staša Zurovac je direktor Baleta Hrvatskog narodnog kazališta "Ivan pl. Zajc" u Rijeci gde su postavljene već dve njegove koreografije: Marquezomanija i Volite li Brahmsa.
Nakon koreografija Bogovi nisu ljuti i Daj Daj, ostvarenih u sklopu baletskog triptiha zajedno s Leptirima Ramija Be'era na 49. Splitskom ljetu, a za koju je baletski ansambl HNK Split dobio nagradu Peristil i ostvario zapažena gostovanja u zemlji i inostranstvu, 2005. je u Splitu uradio prvu celovečernju koreografiju baleta Istočno od raja.
U beogradskom Narodnom pozorištu postavio je balet Ko to tamo peva na muziku Vojislava Vokija Kostića, čija je premijera bila 22. decembra 2004.
Prvi put radi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
 
   
REČ KOREOGRAFA
 
  "Kao osnovu za ovaj balet uzeo sam slavno Danteovo delo, odnosno motiv prolaska kroz tri sveta (Raj, Čistilište, Pakao), baveći se stanjima duše, onako kako ih vidim. Kroz arhetipske slike, iako 'zagrobnim' svetovima, ostavljam ono ljudsko što nas određuje: ljubav, čežnju, bol, strah ... i upravo to je ono što beg iz okova vlastite svesti čini nemogućim, bez obzira gde se nalazili. Razmišljajući o relativnosti svega, Raj, Čistilište i Pakao postaju uteha, nagrada ili kazna izmučenoj ljudskoj duši. Uhvaćeni u tu božansku igru, ostaje nam samo ljubav, iako ne znamo šta bismo s njom."
Ne volim da pričam unapred
/.../ "Božanstvena komedija je, kao tema, za mene veliki izazov. Mada je nisam u potpunosti apsolvirao pre odluke da je radim, jasno mi je da je kao delo univerzalna, moguće je interpretirati je na mnogo načina, a da korespondira s ovim vremenom, što me i nagoni da napravim svoju priču, no bez bukvalnog 'prevoda' ili 'parafraziranja' dela, već pre intuitivno, uz upotrebu tek nekih slika koje me posebno inspirišu. Neću ići u razradu likova, kojih u originalnom delu zaista ima mnogo, osim možda u naznakama - da budu kao slike. Možda će se pojaviti Beatriče na desetak minuta, mada još nisam siguran. Čistilište sam pre nekoliko godina već radio u Ljubljani, a sada želim da objedinim sva tri segmenta speva. O delu koje radim zaista ne volim previše da pričam unapred, jer ono nastaje samo od sebe i, kad bude gotovo više će reći i o sebi i meni kao autoru, no što bih to sad mogao učiniti. Ne idem u detalje da bih napravio predstavu, i ne razmišljam previše unapred, već volim da mi se sve jednostavno desi; a delo je za mene zaseban, nezavisan organizam i ja mu se ne mešam u funkcije, samo sam medijum koji to prenosi u stvarnost."
/Z. GAJIĆ, iz intervjua Staše Zurovca za list Pozorište, februara 2006/
 
   
DANTE ALIGIJERI
O AUTORU
 
  Dante Aligijeri (Dante Alighieri, pravo ime Alghieri Durante, 1265-1321), najveći italijanski pesnik; poreklom iz Firence umro u Raveni kao izgnanik. Izučavao jezike, prava i filozofiju, a bavio se i politikom, zbog čega je 1302. osuđen na doživotno izgnanstvo iz Firence; pomilovan je 1316, ali nije hteo da se vrati. Snažna ličnost, sintetizuje i simbolizuje celokupnu italijansku kulturu XII i XIII veka; najuniverzalniji i najpoetskiji glas u periodu komunalne civilizacije. Prihvatio sve struje i pokrete doba, ali im je dao snažan pečat svoje ljudske i umetničke ličnosti; iz korena duboko uraslih u istorijsku epohu izvukao bogate i plodne sokove, koji od njegovog dela Božanstvena komedija (ital. Divina Comedia) čine ujedno i najuzvišeniji spev o ljudskoj tragediji i nagoveštaj novog sveta renesanse na pomolu. Božanstvena komedija ima tri dela: Pakao, Čistilište i Raj. Pesnik prolazi kroz sve troje i opisuje nam tzv. drugi svet; putem ga vodi rimski pesnik Virgilije i Danteova pesnička ljubav Beatriče. U Božanstvenoj komediji, na više mesta pominje i naš narod, naše krajeve i srpskog kralja Milutina. Ostala dela: Novi život, autobiografija u kojoj opisuje svoju veliku ljubav prema Beatriči, filozofsko delo Gozba, O narodnom govoru i dr.
/Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1986/
 
   
IZVODI IZ KRITIKA
 
  Balet "Božanstvena komedija" odiše čarolijom koju mu je bogatom imaginacijom, kroz osobeni stil i igračku leksiku udahnuo Staša Zurovac, umetnik istančanog senzibiliteta i osobene stvaralačke poetike.
Iz potencijala novosadskih igrača on je uspeo da izvuče neslućenu energiju, da im oslobodi tela, koja u ovoj zahtevnoj predstavi postaju besprekorni instrumenti kojima je, jezikom ekspresivnosti i čiste poezije, moguće iskazati unutrašnja stanja ljudske duše.
Snežana SUBIĆ, Dnevnik
 
Srpsko narodno pozorište 2006