SRPSKO NARODNO POZORIŠTE

FORUM ZA NOVI PLES , ILI NA TRAGU SAMOSVESNOG IZBORA MARGINE
Koliko tragova su u ovdašnjem teatru za sobom ostavila gostovanja umetnika kao što su Pina Bauš, Karolin Karson, Angelin Preljocaj, Jan Fabr, Lindzi Kemp, Saša Valc, Jožef Nađ, Johan Kresnik, Vim Vadekeibus, Sajmon MekBurni?
Teatrolozi vele - zanemarljivo malo; kritičari - oni blagonakloniji i verziraniji - tek u pojedinim domaćim predstavama otkrijvau ili slute po neki trag; umetnici su, neumorno ponavlja Jovan Ćirilov, osim retkih izuzetaka koje ponajpre čine reditelji, mahom imuni na te uticaje.
No, u malim oazama našeg pozorišnog života i dalje neumorno rade stvaraoci večito željni podsticaja "novih pozorišnih tendencija", gladni informacija i inspiracije bitefovske provenijencije, vazda načuljenih ušiju i širom otvorenih očiju, namah spremni da reaguju na novo, drugačije, provokativno u smislu preispitivanja scenskih formi. Takvih umetika kod nas ima, premda ih je moguće nabrojati na prste ruke. Svoj rad svesno su smestili na marginu. Posledica je to stava društva i kulturne javnosti prema umetnosti, napose teatru, ali i njihove samosvesti, potrebe da se bave graničnim oblicima umetnosti, da se kreću prostorima u kojima se susreću i međusobno prepliću različite umetnosti, te da baš u tim pukotinama, na rubu, slobodno stvaraju svoje pozorište .
Osim toga, a i gde bi svrstali njihovu umetnost? Pogotovo u vremenima eklekticizma, prebiranja po nataloženim iskustima umorne civilizacije koja dotrajava samozavaravajući se da je početak novog milenijuma u isti mah i začetak mogućeg novog ciklusa, ali i u eposi tranzicije koja sobom donosi imperative koji nemaju veze s umetnošću.
Specifičnost Foruma za Novi ples je u tome što su oni svoju poziciju sami izabrali, odredivši vezom sa Institucijom, Srpskim narodnim pozorištem. Dakle, njihov položaj marginalaca je dvostruk, a ono što se nekome može činiti kao olakšavajuća okolnost, izbor iz koristoljublja, ne retko je Forumu kamen oko vrata.
Na momente se čini da troma, mastodontska grdosija, Srpsko narodno pozorište, pre može da očekuje nove podsticaje od Foruma, no što je sama u ovom času u stanju da Forumu ponudi adekvatnu podršku.
Pa ipak, ima logike da Forumu za Novi ples mesto bude upravo u Srpskom narodnom pozorištu, jer u kojoj to teatarskoj instituciji, osim u nacionalnom pozorištu (ozbiljne, moderne evropske države kakva bismo da postanemo), bolje i sadržajnije mogu da se mešaju tradicija, potreba da ona bude temeljno preispitina i potraga za novim formama.
* * *
Ovoga puta Forum za Novi ples, u okviru iste večeri, nudi dve predstave - Fragmente Olivere Kovačević Crnjanski i Saše Asentića, te Unutrašnje i spoljašnje krugove Jensa van Dala, dve na međusobno potpuno različite načine mišljenje predstave, nastale iz različitih tradicija, shvatanja scenskog pokreta i, što je možda i najvažnije - iz sasvim različitih razloga.
U prvoj autori preispituju sudare raznorodnih oblika scenskog pokreta - specifičan scenski stilizovan pokret, s jedne, i baletski brušen ples, s druge strane, a sa ciljem da odigraju priču o suštinskoj nemogućnosti komunikacije između ljudi, o gotovo očajničkim pokušajima da se uspostavi kontakt koji po pravilu završavaju bezmalo grotesknim promašajima, jalovim zagrljajima i, napokon, nevoljnim mirenjem sa usamljenošću.
U drugoj, pak, akteri analiziraju smisao agresivnosti koja, pokatkad i mimo naše volje, menja svoje prvobitne oblike i pretapa se u nežne zagrljaje; kao da sav bes i potreba onoga ko vrši nasilje smalakše i pretvara se u nežnost, za koju ne znamo pouzdano da li je izraz mirenja s vlasitim nemoći, ili pokret umornog čoveka koji više u sebi nema snage te njegov udarac postaje milovanje. Uostalom, da li smo sigurni da znamo kada našu potrebu da nekoga povredimo smenjuje želja da svog protivnika zagrlimo, i u kom to času kroz naša najiskrenija nežnost pri vođenju ljubavi dobija obrise agresivnog ponašanja.
Obe predstave, međutim, u isti kontekst smešta ne samo činjenica da su obe projekti Foruma za Novi ples, već ponajpre umeće, volja i energija njihovih učesnika, te ogromna želja da se ide dalje, istražuje, preispituje...
I po tome su obe zaštitni znak Srpskog narodnog pozorišta.
Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ

	..FORUM ZA NOVI PLES	Srpsko narodno pozorište

	..SPOLjAŠNjI I UNUTRAŠNjI KRUGOVI


	IZVODI IZ KRITIKA