| |
| |
МОЖЕ ЛИ СЕ СПАСИТИ НЕВИНОСТ СВЕТА
Првим представама, окупљеним под заједничким насловом Невиност - Пројекат три, прошле године смо покушали да покажемо да национална театарска институција, каква је Српско народно позориште, има обавезу да пружи шансу младим писцима, али и да је у нашем театарском животу могуће нарушити неписана правила по којима код нас настаје позориште - одустати од индустријализације која пресудно одређује карактер овдашње театарске продукције, довести писце на пробе и омогућити глумцима и редитељима да од њих добију оно што осећају да им је потребно за представу а чега нема у драмском тексту, повезати неколико екипа које паралелно праве представе и пружити им прилику да међусобно размењују различита искуства, потврдити истину да новац не мора да буде пресудан за настанак позоришта. У исти мах, покушали смо да покажемо и колики могу да буду креативни потенцијали СНП-а, те да је оно у стању да реализује овако сложен пројекат. Не знам да ли смо у свему томе успели, али смо ипак и ове године направили Пројекат три, сада с петоро писаца, пет наслова и пет паралелних глумачких подела.
И даље, наиме, верујемо да позориште које настаје на овај начин и овако поставља питања своме времену може да спасе невиност света.
Александар МИЛОСАВЉЕВИЋ, Уметнички директор Српског народног позоришта
ПРОЈЕКАТ ТРИ – ДРУГИ ПУТ
Српско народно позориште и ове године реализује Пројекат три, али сада у форми пет продукција. Конципиран као фестивал нове српске драме, аутора који до сада нису извођени на професионалним позорницама домаћих театара, Пројекат намерава да пред публику изведе својеврсни ''инцидент''. Јер, ништа битно се не мења у начину на који долазеће писце третирају овдашње театарске куће; у том контексту Пројекат три СНП-а мења праксу у нашој театарској стварности подређујући продукцијске услове промоцији младих српских драматичара.
Но, ове године то нису три већ пет наслова, што значи исто толико писаца и редитеља. Сада је ваљда јасније да смо у осмишљавању оваквог приступа успели оно што је и у математици теже изводиво: поделили смо број пет тако да резултат буде - три.
И редитељски тим чине млади дипломци Академије уметности у Новом Саду. Пројекат три окупља приличан број чланова Драме нашег театра, безмало тридесет глумаца, гостујуће глумце и студенте Академије уметности у Новом Саду. Коначан избор текстова био је препуштен редитељима, и они су се за пет поменутих одлучили између десетак са ширег списка. Избор је подразумевао ангажовање младих али и зрелијих глумаца, што је довело до значајне размене искустава.
Писци су својим присуством, нарочито на првим пробама, дали коначан смисао идеји да се на развоју текста ради све док драма не постигне задовољавајући потенцијал за редитеља и глумце. Приступ је условјен потребом да до сада неизвођени текстови буду стављани на детаљну проверу, мада то није у потпуности циљ развијања овакве навике у театру.
Као драматург бивао сам у прилици да на пробама будем својеврсна непријатност за присутне, увек изнова постављајући незгодна питања везана за мотиве драмских ликова или инсистирајући на прецизности у скраћивању текста. Но, сада, на моје задовољство, то није дуго трајало, јер су редитељи, писци и глумци, током размене мишљења и предлога, за мене имали стрпљења и на уметничкој и занатској основи ''поправљали'' могућа слаба места.
Занимљиво је да су ове године међу писцима Пројекта три представници једине две драмске школе на којима постоји катедра за драматургију - Факултета драмских уметности у Београду (Весна Радовановић, Иван Правдић), Универзитета уметности "Браћа Карић" (Љубинка Стојановић), али и аутори који по образовању нису драматурзи, мада су драмски писци (Владимир Паскаљевић је филмски режисер, а Драган Станковић графички инжењер). Овај одабир пружа прилику да стекнемо садржајнији увид у креативне и идејне сфере у којима се крећу аутори који пишу за театар.
Јавна читања драмских текстова и ове године представљају саставни део Пројекта три, па ће нам се представити и писци са ширег списка, који нису одабрани за продукцију. Јавна читања, занимљив и сугестиван начин за стицање утиска о вредностима драмског текста, прошле године су била с пажњом праћена. На њих позивам заинтересоване, пре свега оне којима више прија опуштена атмосфера наше хорске сале, необавезна тоалета и пријатан изостанак осећаја клаустрофобије.
Најављујемо и драматуршку радионицу коју ће водити гост из иностранства, радионицу младе позоришне критике, Позоришну олимпијаду, разговоре и дебате.
Јер, све то чини овогодишњи Пројекат три.
Угљеша ШАЈТИНАЦ, драмски писац и драматург СНП-а
ОД ИЗУЗЕТКА ДО ПРАВИЛА
Млади тек дипломирани редитељи, на студијама припремани на то да ће их игнорисати управе позоришта, на лоше услове за рад, протекцију, немилост... сви у истом позоришту, режирају комаде наших младих писаца које су, при том, сами одабрали; ништа им није наметнуто. Писци су на пробама, учествују у раду на представама. Пробе су отворене за колеге, ствараоци представа отворени за савјете. За сваки од пројеката има времена и стрпљења. Ни један пројекат није мање или више важан од других. Оно што је до јуче била огромна привилегија - послије студија режирати у Српском народном позоришту - сада је тако нормално.
Да ли је ово један од знакова да се ствари поново враћају на своје мјесто? Из хаоса који је толико дуго владао да смо га прихватили као нормално стање ствари, враћамо се у логос? Није ли ово најава бољих времена? Од кога то зависи?
У Пројекат три улази се са свијешћу да су последњих година добре представе и добре драме инциденти. Проблему се прилази с друге стране. Ово је покушај да се нове генерације редитеља и писаца уведу у "причу". И то је једини пут до оздрављења. Не одржавати статус qво понеком добром представом која ће донијети успјех позоришту, већ образовати нову генерацију позоришних стваралаца која ће донијети дух, свјежину, енергију, идеје...
Не очекују се савршене представе. Редитеља не чека отворена гробница ако својом првом режијом не направи генијалну представу.
Тако се ни од писца не очекује да његов први изведени комад добије Стеријину награду.
Не тражи се иницидент, већ се ствара здрава клима у којој Пројекат три више неће бити изузетак који својим постојањем свједочи о запостављености младих писаца и редитеља, већ правило, и то не у фестивалској форми већ у идеји и принципу функционисања. Правило по коме писци треба да буду мотивисани продукцијом, сарадњом с редитељем, добрим глумцима... Млад редитељ треба да има право на продукцију, не сматра је привилегијом продорних или повлаштених, да у сарадњи са писцем треба да тражи рјешење, а да заједно имају полигон за професионално узрастање, експеримент, па и грешку...
У тако створеној клими појава талентованих појединаца неће више бити питање среће, него природна последица креативног окружења и високог позоришног стандарда.
Овај дугорочни и привидно неисплативи пројекат ће испунити своју мисију и од изузетка постати правило једино ако не остане у својој постојбини - Српском народном позоришту, већ буде прихваћен и у другим театарским срединама.
Када се догоди да прилика за младе писце и редитеље, као и њихова сарадња, свуда и увијек буду уобичајене и пожељне, Пројекат три више неће бити потребан, а то бити његов резултат. Тако је не само овогодишњи, него и сваки фестивал који се одржи, већ самим својим постојањем успио.
Борис ЛИЈЕШЕВИЋ, редитељ и уметнички координатор Пројекта три - нових пет поглавља |
|
|
|
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
