| |
| |
MOŽE LI SE SPASITI NEVINOST SVETA
Prvim predstavama, okupljenim pod zajedničkim naslovom Nevinost - Projekat tri, prošle godine smo pokušali da pokažemo da nacionalna teatarska institucija, kakva je Srpsko narodno pozorište, ima obavezu da pruži šansu mladim piscima, ali i da je u našem teatarskom životu moguće narušiti nepisana pravila po kojima kod nas nastaje pozorište - odustati od industrijalizacije koja presudno određuje karakter ovdašnje teatarske produkcije, dovesti pisce na probe i omogućiti glumcima i rediteljima da od njih dobiju ono što osećaju da im je potrebno za predstavu a čega nema u dramskom tekstu, povezati nekoliko ekipa koje paralelno prave predstave i pružiti im priliku da međusobno razmenjuju različita iskustva, potvrditi istinu da novac ne mora da bude presudan za nastanak pozorišta. U isti mah, pokušali smo da pokažemo i koliki mogu da budu kreativni potencijali SNP-a, te da je ono u stanju da realizuje ovako složen projekat.
Ne znam da li smo u svemu tome uspeli, ali smo ipak i ove godine napravili Projekat tri, sada s petoro pisaca, pet naslova i pet paralelnih glumačkih podela.
I dalje, naime, verujemo da pozorište koje nastaje na ovaj način i ovako postavlja pitanja svome vremenu može da spase nevinost sveta.
Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ, Umetnički direktor Srpskog narodnog pozorišta
PROJEKAT TRI - DRUGI PUT
Srpsko narodno pozorište i ove godine realizuje Projekat tri, ali sada u formi pet produkcija. Koncipiran kao festival nove srpske drame, autora koji do sada nisu izvođeni na profesionalnim pozornicama domaćih teatara, Projekat namerava da pred publiku izvede svojevrsni ''incident''. Jer, ništa bitno se ne menja u načinu na koji dolazeće pisce tretiraju ovdašnje teatarske kuće; u tom kontekstu Projekat tri SNP-a menja praksu u našoj teatarskoj stvarnosti podređujući produkcijske uslove promociji mladih srpskih dramatičara.
No, ove godine to nisu tri već pet naslova, što znači isto toliko pisaca i reditelja. Sada je valjda jasnije da smo u osmišljavanju ovakvog pristupa uspeli ono što je i u matematici teže izvodivo: podelili smo broj pet tako da rezultat bude - tri.
I rediteljski tim čine mladi diplomci Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Projekat tri okuplja priličan broj članova Drame našeg teatra, bezmalo trideset glumaca, gostujuće glumce i studente Akademije umetnosti u Novom Sadu. Konačan izbor tekstova bio je prepušten rediteljima, i oni su se za pet pomenutih odlučili između desetak sa šireg spiska. Izbor je podrazumevao angažovanje mladih ali i zrelijih glumaca, što je dovelo do značajne razmene iskustava.
Pisci su svojim prisustvom, naročito na prvim probama, dali konačan smisao ideji da se na razvoju teksta radi sve dok drama ne postigne zadovoljavajući potencijal za reditelja i glumce. Pristup je uslovjen potrebom da do sada neizvođeni tekstovi budu stavljani na detaljnu proveru, mada to nije u potpunosti cilj razvijanja ovakve navike u teatru.
Kao dramaturg bivao sam u prilici da na probama budem svojevrsna neprijatnost za prisutne, uvek iznova postavljajući nezgodna pitanja vezana za motive dramskih likova ili insistirajući na preciznosti u skraćivanju teksta. No, sada, na moje zadovoljstvo, to nije dugo trajalo, jer su reditelji, pisci i glumci, tokom razmene mišljenja i predloga, za mene imali strpljenja i na umetničkoj i zanatskoj osnovi ''popravljali'' moguća slaba mesta.
Zanimljivo je da su ove godine među piscima Projekta tri predstavnici jedine dve dramske škole na kojima postoji katedra za dramaturgiju - Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (Vesna Radovanović, Ivan Pravdić), Univerziteta umetnosti "Braća Karić" (Ljubinka Stojanović), ali i autori koji po obrazovanju nisu dramaturzi, mada su dramski pisci (Vladimir Paskaljević je filmski režiser, a Dragan Stanković grafički inženjer). Ovaj odabir pruža priliku da steknemo sadržajniji uvid u kreativne i idejne sfere u kojima se kreću autori koji pišu za teatar.
Javna čitanja dramskih tekstova i ove godine predstavljaju sastavni deo Projekta tri, pa će nam se predstaviti i pisci sa šireg spiska, koji nisu odabrani za produkciju. Javna čitanja, zanimljiv i sugestivan način za sticanje utiska o vrednostima dramskog teksta, prošle godine su bila s pažnjom praćena. Na njih pozivam zainteresovane, pre svega one kojima više prija opuštena atmosfera naše horske sale, neobavezna toaleta i prijatan izostanak osećaja klaustrofobije.
Najavljujemo i dramaturšku radionicu koju će voditi gost iz inostranstva, radionicu mlade pozorišne kritike, Pozorišnu olimpijadu, razgovore i debate.
Jer, sve to čini ovogodišnji Projekat tri.
Uglješa ŠAJTINAC, dramski pisac i dramaturg SNP-a
OD IZUZETKA DO PRAVILA
Mladi tek diplomirani reditelji, na studijama pripremani na to da će ih ignorisati uprave pozorišta, na loše uslove za rad, protekciju, nemilost... svi u istom pozorištu, režiraju komade naših mladih pisaca koje su, pri tom, sami odabrali; ništa im nije nametnuto. Pisci su na probama, učestvuju u radu na predstavama. Probe su otvorene za kolege, stvaraoci predstava otvoreni za savjete. Za svaki od projekata ima vremena i strpljenja. Ni jedan projekat nije manje ili više važan od drugih. Ono što je do juče bila ogromna privilegija - poslije studija režirati u Srpskom narodnom pozorištu - sada je tako normalno.
Da li je ovo jedan od znakova da se stvari ponovo vraćaju na svoje mjesto? Iz haosa koji je toliko dugo vladao da smo ga prihvatili kao normalno stanje stvari, vraćamo se u logos? Nije li ovo najava boljih vremena? Od koga to zavisi?
U Projekat tri ulazi se sa sviješću da su poslednjih godina dobre predstave i dobre drame incidenti. Problemu se prilazi s druge strane. Ovo je pokušaj da se nove generacije reditelja i pisaca uvedu u "priču". I to je jedini put do ozdravljenja. Ne održavati status qvo ponekom dobrom predstavom koja će donijeti uspjeh pozorištu, već obrazovati novu generaciju pozorišnih stvaralaca koja će donijeti duh, svježinu, energiju, ideje...
Ne očekuju se savršene predstave. Reditelja ne čeka otvorena grobnica ako svojom prvom režijom ne napravi genijalnu predstavu.
Tako se ni od pisca ne očekuje da njegov prvi izvedeni komad dobije Sterijinu nagradu.
Ne traži se inicident, već se stvara zdrava klima u kojoj Projekat tri više neće biti izuzetak koji svojim postojanjem svjedoči o zapostavljenosti mladih pisaca i reditelja, već pravilo, i to ne u festivalskoj formi već u ideji i principu funkcionisanja. Pravilo po kome pisci treba da budu motivisani produkcijom, saradnjom s rediteljem, dobrim glumcima... Mlad reditelj treba da ima pravo na produkciju, ne smatra je privilegijom prodornih ili povlaštenih, da u saradnji sa piscem treba da traži rješenje, a da zajedno imaju poligon za profesionalno uzrastanje, eksperiment, pa i grešku...
U tako stvorenoj klimi pojava talentovanih pojedinaca neće više biti pitanje sreće, nego prirodna posledica kreativnog okruženja i visokog pozorišnog standarda.
Ovaj dugoročni i prividno neisplativi projekat će ispuniti svoju misiju i od izuzetka postati pravilo jedino ako ne ostane u svojoj postojbini - Srpskom narodnom pozorištu, već bude prihvaćen i u drugim teatarskim sredinama.
Kada se dogodi da prilika za mlade pisce i reditelje, kao i njihova saradnja, svuda i uvijek budu uobičajene i poželjne, Projekat tri više neće biti potreban, a to biti njegov rezultat. Tako je ne samo ovogodišnji, nego i svaki festival koji se održi, već samim svojim postojanjem uspio.
Boris LIJEŠEVIĆ, reditelj i umetnički koordinator Projekta tri - novih pet poglavlja |
|
|
|
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
