..Славомир Мрожек
Српско народно позориште
..ПОЛИЦИЈА ИЛИ ЧЕМУ СВЕ ОВО - комедија
 

Преводилац
Петар Вујичић
Адаптација текста
Петар Јовановић, Бранко Димитријевић
Редитељ
ПЕТАР ЈОВАНОВИЋ
Драматург
БРАНКО ДИМИТРИЈЕВИЋ
Асистент редитеља и избор музике
БЕБА БАЛАШЕВИЋ
Дизајн представе
ЛУКА КУЛИЋ, ВАЊА ТОДОРИЋ,
  АЛЕКСАНДАР СТОЈШИЋ
Супервизор костима
СНЕЖАНА ХОРВАТ
Инспицијент
Мирјана Радованов
Суфлер
Милица Ђукић-Рађеновић
Мајстор светла
Мирослав Чеман
Мајстор тона
Душан Јовановић

Представа траје сат и петнаест минута
Премијера: 14. мај 2008, Камерна сцена
 
   
Ф О Т О
 
 
 
 
   
У Л О Г Е
 
Шеф полиције
Радоје Чупић
Генерал
Мирослав Фабри
Затвореник
Небојша Савић
Провокатор
Ненад Пећинар
Амбасадорка
Александра Плескоњић-Илић
Жена провокатора
Јована Балашевић
Полицајац
Богдан Трифуновић
 
   
СЛАВОМИР МРОЖЕК
О АУТОРУ
 
  Рођен 1930, близу Кракова. Мрожек је још активан писац. У другој половини 20. века био је најизвођенији пољски драмски писац у свету. Почео да се бави писањем кад му је било 20 година. Каријеру је заправо започео као карикатуриста, новинар и писац кратких прича. Три године је радио као позоришни критичар. Прва драма коју је написао је ПОЛИЦИЈА, године 1958. Напустио је Пољску 1963, кад се није вратио с путовања по Италији. Остао је у иностранству 30 година, углавном у Француској и у Мексику, али се после вратио у родну земљу. ТАНГО је пви комад који је написао ван Пољске. Комедију АМБАСАДОР написао је негде 1980-их. Кад су га питали који је драмски писац на њега највише утицао, одговорио је да је то био Александар Островски. Попут Бекета, Мрожек не воли публицитет, а и кад одговара на питања новинара чини то углавном у полушаљивом тону.
 
   
ПЕРВЕРЗЊАК
РЕЧ АУТОРА
 
  Прочуло се да у нашем градском парку хара некакав перверзњак. По мраку прилази пролазнику и брзо му даје петсто злота и брзо нестаје.
Прва жртва је био наш Књиговођа. Дошао у кафану блед као креч, држећи у руци нову новцијату петстотку. Испричао шта му се догодило, затим нам свима наручио пиће, да би се смирио.
Вест о овом догађају муњевито се проширила, изазвавши разумљиво узбуђење. Посебно су се узнемирили родитељи. Прибојавали се да ће перверзњакови подвизи утицати деморалишуће на омладину, односно да ће пружати лош пример. Тајанствена личност названа је »чудовиште са штрафте«.
Парк је по страни, неосветљен, и одавно се очекивало да се у њему догоди некаква свињарија. И поред тога одлучили смо да ризикујемо и прекосутра тамо прошетамо. Уосталом, нисам ни кукавица.
Ноћ је била тамна, али сам већ на капији схватио да по парку шетају гомиле. Види се да је народ храбар, само да нас онај перверзњак не препадне. У ствари, онај гад се препао и премда сам шетао тамо-амо, од њега ни трага ни гласа.
»Причекај, хуљо«, помислих. »Имам времена, остаћу док други не оду, а онда ћу ти показати«.
Тек око поноћи остадох сам у парку. Зима, кишица сипи, јесења ноћ, права атмосфера за перверзњака. Постаде ми непријатно.
Коначно угледах: некакво биће излази из жбуња и прилази ми.
- Хоћете ли петсто злота? - пита.
- Важи - рекох - препуштам се насиљу.
- И ја бих - рече на то он. - Дајте пет сома и идите.
Видим, пристојан, нормалан човек, у качкету, никакав перверзњак. Узе ми само осамдесет две злоте и тридесет гроша, јер више нисам имао.
Али, не жалим свој губитак. Најважније је да је друштво здраво. Међу нама нема перверзњака.
(С пољског превела Бисерка Рајчић)
 
   
РЕЧ ДРАМАТУРГА
 
  Представа коју ћете видети настала је адаптацијом две комедије Славомира Мрожека: ПОЛИЦИЈА и АМБАСАДОР, уз коришћење реплика из још неколико најпознатијих драмских дела истог аутора. Ово спајање две комедије логично је и природно, с обзиром да Мрожек мање више суптилно показује да су сваком државном апарату неопходни унутрашњи и спољни непријатељ да би лакше убедио народ у неопходност постојања институција (превасходно тајне полиције) које постоје на папиру за добробит истог тог народа. У пракси, као што је опште познато, такве се институције врло природно бирократизују и често постају саме себи сврха, а њихове активности се онда углавном своде на одржавање илузије о неопходности свога постојања. Ако та илузија траје неко време, сами њени творци почињу у њу да верују, дајући тако одличан материјал писцима као што су Мрожек или Орвел. А дивну социо-психолошку анализу читавог тог процеса дао је Ерих Фром у делу ИЗА ЛАНАЦА ИЛУЗИЈЕ (Behind the Chains of Illusion), године 1980. На почетку, он цитира једног философа који тренутно није у моди: “Захтев да се одрекнемо илузија о условима под којима живимо, је захтев да се одрекнемо животних услова којима су неопходне илузије.”
Бранко ДИМИТРИЈЕВИЋ
 
   
ПЕТАР ЈОВАНОВИЋ
О РЕДИТЕЉУ
 
  Рођен је 1981. у Новом Саду, где је завршио гимназију и уписао режију на Академији уметности. Дипломирао документарним филмом Земља вајаје (2004) који је приказиван на бројним домаћим и европским фестивалима, на којима је освојио и више међународних признања. Након завршених студија бави се  претежно документарним филмом, као и музичким спотом... Године 2006. уписује докторске студије из области филмологије на Академији уметности и сада их приводи крају. Представа Полиција или Чему све ово је његов редитељски деби у позоришту.
 
   
РЕЧ РЕДИТЕЉА
 
  Ова представа настала је из страха да се догађаји које у њој представљамо не претворе у стварност... Још већи страх нас је обузео када смо почели да примећујемо да наша игра и није у потпуности плод имагинације: системско поизвођење непријатеља, упирање прстом у издајника, стварање страха који нас води у колективну параноју. Пронашли смо себе ухваћене у сопствену замку наде у бољу будућност. Преостало нам је једино да у овом свету, контаминираном лажима, верујемо у  позориште. У позориште које по својој природи јесте илузија, обмана, лаж! Али које једино има моћ да служећи се лажима говори искрено... Преостала нам је, дакле, једино нада у чињеницу да природа увек сачува сведока, те се трудимо да оставимо било какав траг који би једног дана могао бити доказни материјал пред неким (страшним?) судом...
Петар ЈОВАНОВИЋ
 
Српско народно позориште 2008