| |
| |
Poslovično poznat po radu sa glumcima, Dejan Mijač je sačinio kasting u kome i epizode igraju prvaci našeg pozorišta od Stevana Šalajića i Radeta Kojadinovića, do Novaka Bilbije, Gordane Đurđević-Dimić, Dušana Jakišića, Ksenije Martinov-Pavlović, Vase Vrtipraškog, Miroslava Fabrija, Dragomira Pešića.
Većina kritičara je, uz uvažavanje ukupnog učinka ansambla izdvojila briljantnu igru Borisa Isakovića u ulozi Anđela. Antologijskim pozorišnim trenutkom nazvan je onaj u kojem on izgovara svoj veliki monolog u samom finalu.
Naravno, s respektom je propraćen učinak Voje Brajovića koji je spremno odgovorio zadatku da bude pokretačka mašina ove predstave, kao i Jasne Đuričić, glumice čija je svaka nova uloga povod za pitanje: koje su njene krajnje mogućnosti, koliki je taj spektar boja i valera koji ona pokriva svojim talentom.
Mladom Srđanu Timarovu ni najzahtevniji kritičari nisu pronašli slabo mesto.
Dejan Mijač pristupa Šekspiru kao svom savremeniku, a njegovo delo čita kao političku satiru koja vrlo eksplicitno govori o fenomenu vlasti, o manipulaciji s pozicija vlasti, čita ga kao priču o patološkom stanju jednog društva "korumpiranih zakona i korumpiranog seksa" u kojem su vlast i podzemlje dva lica istog društvenog establišmenta.
Kostim Bojane Nikitović - Baletić jeste stilizacija u kojoj prepoznajemo elemente renesanse, ali i viktorijanske epohe svesno bezvremen i svevremen.
Scenografija Milete Leskovca takođe objedinjuje epohe i konkretne prostore: dvor, zatvor, manastire i mračne ulice Beča s kojih dopire muzika iz filma "Treći čovek" (muzički dizajn Stevan Divjaković), nimalo slučajno.
Darinka NIKOLIĆ
V. Šekspir "Mera za Meru", režija D. Mijač, SNP - smela rediteljska analiza mefistofelovskog naličja vlasti, uverljivo i uzbudljivo pozorišno problematizovanje teme koju je Šekspir obradio na neobičan literarni način sluteći ono što se u ovom našem vremenu pokazuje kao vanvremena istina, snažna ansambl predstava s izrazitim glumačkim kreacijama.
Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ
U svojih 138 sezona Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu je na svojim scenama imalo osamnaest predstava koje su nastale na tekstovima Vilijama Šekspira. Dodamo li tome da je najnovija premijera označila povratak neprevaziđenog klasika posle nekoliko godina, biva nam jasno da sa Šekspirom nema šale. Obraća mu se samo onaj ko je mentalno i fizički spreman da se uhvati u koštac sa svim zahtevima koje njegove drame stavljaju pred ansambl. Pošto "Vili sa Ejvona" veli da "samo su dela duha merilo", najnovija premijera s Mijačevim potpisom potvrđuje da je duh mnogočlanog ansambla SNP na zavidnoj visini.
Sonja JOVANOVIĆ
Bila je to prava pozorišna gozba. Mi, koji smo je gledali imali smo privilegiju da gledamo nešto što se viđa jednom u deset godina.
/Pančevac, Pančevo/
Novosadska "Mera za Meru" poduhvat je kakvog je publika želela.
Maša JEREMIĆ
Mijač nam jednom grubom i gorkom šalom pokazuje rezultat nepopravljivog poretka stvari - srećnog kraja nema, a svi su, tobože, dobili ono što su iskali.
Ksenija RADULOVIĆ /Blic, 24. decembar 1998./
Iskusni majstor Dejan Mijač šetao nas je do poslednje slike, a onda ispričao (svoju ) priču s tužnim krajem. Glumački dobro raspoređeno, intenzivno, sigurno, ansambl od tridesetak aktera vodili su Voja Brajović i Boris Isaković. Prvi, s volumenom koji prosto ispunjava scenu (Knez Vićenco), drugi - led, puca i topi se pod slašću vlasti i ega (Anđelo).
Slavica VUČKOVIĆ |
|
|
|
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
