SRPSKO NARODNO POZORIŠTE

PUKOVNIKU NEKADA I PIŠU
Sumnjivo lice Dejana Mijača, dakle, ne šokira bacanjem istine u lice niti nametljivo postavlja ogledalo, ne razmeće se globalnim i ostalim metaforama i parabolama, već, podrazumevajući sva moguća pitanja i odgovore u povodu ove Nušićeve satirične komedije, nudi pre svega dobro pozorište - odličnu, preciznu glumu disciplinovano razigranog ansambla Srpskog narodnog pozorišta, dosta duhovitih scenskih rešenja i prilično, ne baš relaksirajućeg, ali ipak - smeha. Novak Bilbija je je ostvario jednu od najboljih uloga na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Jasna Đuričić-Jankov je, u ulozi Marice, svojim briljantnim scenskim kreacijama dodala još jednu. Njen istančan smisao za detalj, za minuciozan scenski rad, bogatstvo spektra glumačkih sredstava koje, poput mađioničara, vadi "iz rukava", i ovoga puta je promovišu u sam vrh jugoslovenskog glumišta. /.../ Anka Gojkov-Popović, prvi put na sceni SNP, igrala je Anđu kao neku Kalamiti Džejn, kao čvrstu, muškobanjastu, primitivnu ženu koja zna šta će s puškom, ali ne zna kud će s vanglom, koja pije tursku kafu kao da istresa viski. Efektno, sa smislom za komično i groteskno, s punom svešću o sopstvenom mestu i prostoru u predstavi, igrali su i Dušan Jakišić, Miroslav Fabri, Dragomir Pešić, Stevan Šalajić, Miodrag Petronje, Milan Šmit Božo Jajčanin, a izvrsna, parodirana verzija kafkijanskog junaka, Đoka Aleksandra Gajina, omogućila je ovom mladom glumcu da se dostojno predstavi i u preteškom komedijskom žanru. Na kraju, ne samo zato da bi čehovljevska puška opalila, događa se ubistvo. Iz nehata, onako usput, parodirano, bez veze. I s vezom, naravno.
Darinka NIKOLIĆ /Dnevnik, 11. oktobar 1994/

ZAKON TUPAVOSTI I PROSTOTE
/.../ U ovom slučaju to je standard visokog stepena. Tu je dinamična, ponekad čak vratolomna, uzvitlanost scenskih prizora, tu je obilje komičnih efekata - i neuzdržanog smeha u dvorani - postignutih izražajnim govorom i gestom čija efektnost skladno sledi tome govoru.
/.../ U Srpskom narodnom pozorištu Sumnjivo lice prvi put je prikazano 1923. godine. Ovo izvođenje, u Mijačevoj režiji, deveto je u sedam decenija. Duhu našeg doba blisko je zbog naglašene beskompromisne grubosti i prostakluka, čija bezobzirnost i nepisani zakon siledžijstva i nasilničke pravde obezvređuju etičnost i humanost.
Miodrag KUJUNDžIĆ /Politika, 24. oktobar 1994/

GOSTOVANJE SUMNJIVOG LICA U BEOGRADU
/.../ Mijač, međutim, pokazuje i ono što je Ben Akiba prećutao: put ka većoj vlasti uvek je krvav, čak i kada se krv ne proliva u šekspirovskoj tragediji već na način uslovljen epohom, kao što je ova naša, u kojoj je tragedija postala nemoguća, dakle, u kontekstu groteske, kada zločinci prestaju da budu jezivi Ričardi i Makbeti nego ih prepoznajemo kao smešni žarijevski Ibiji i kovačevićevske Topaloviće ili Radovane. Asocijacija koja povezuje ovo Sumnjivo lice s likovima iz dela Dušana Kovačevića nije nimalo slučajna, i to ne samo zbog literarnog "porodičnog stabla" po kojem je pisac Maratonaca i Radovana III legitimni naslednik autora Ožalošćene porodice, već i zbog "povratnog uticaja" koji crnohumorna slika naše primitivne stvarnosti iz komada našeg savremenika sada ostvaruje na inscenaciju Nušićevog komada.
Alaksandar MILOSAVLJEVIĆ

KOMEDIJSKI ZAMAJAC
/.../ Najbolju ulogu u predstavi je kreirao Dušan Jakišić. Virtuozna sposobnost neverbalne komunikacije, izražajna mimika u pijanstvu i mamurluku, efektna impostacija glasa i redak komičarski talenat preporučuju Jakišića za veće glumačke zadatke. Aleksandar Gajin je upravo neodoljivo smešan u ulozi usporenog i učtivog Lale iz Prokuplja od koga policija traži da odgovara što brže to bolje. Gajin poseduje moćnu ekspresiju, komičarski nerv, smisao za kontakt igru i tempo-tiram predstave. Miodrag Petronje je komičarski nadahnuto odigrao Aleksu Žunjića sreskog špijuna kao kratkovidog, zaboravnog poslovnog čoveka sklonog opširnom izražavanju. Stil igre ove trojice glumaca je najbliži mogućem glumačkom stilu Sumnjivog lica. Komedijski zamajac se pokreće dolaskom na scenu Đoke, a zatim predstava evoluira u grotesku sa crnim humorom od koga se ledi krv u žilama. Dejan Mijač je u svom elementu.
Milan MAĐAREV /Putevima kulture, 19. decembar 1994/

	..Branislav Nušić	Srpsko narodno pozorište

	..SUMNjIVO LICE


	NAGRADE