SRPSKO NARODNO POZORIŠTE

Nije nimalo slučajnost što je Džandrljiv muž svrstan među slabije Sterijine komade. I sam pisac je po svoj prilici nameravao da se vrati ovom komadu i temeljno ga preradi, jer ga za života, u prvobitnoj formi, nije objavio, a pristao je tek na jedno njegovo izvođenje (u beogradskom Pozorištu "Kod jelena", 6. novembra 1847). Napisan s namerom da uspostavi "poljuljanu bračnu ravnotežu" narušenu pojavom Zle žene, Džandrljiv muž samo u prvom svom delu funkcioniše kao komedija situacije, dok u drugom delu Sterija nije krio da piše tendencioznu raspravu sa ciljem da naspram naopake Sultane iz Zle žene postavi smešne rezone marvenog trgovca Maksima koji bi da, protivno vremenu u kojem stasava emancipovana žena, u svojim rukama zadrži uzde oca porodice uspostavljene po patrijarhalnim uzusima.
Premda pouzdano ne možemo da znamo zašto se Popović ipak nije još jednom pozabavio ovim "veselim pozorjem", da li u komad nije verovao, smatrajući da je situacija s njim beznadežna, ili je po dolasku u Beograd bio prezauzet, ostale njegove komedije nam pružaju dovoljno "materijala" na osnovu kojeg smo u stanju da Džandrljivog muža danas scenski "dočitamo" kao pozorišno duhovitu predstavu, te da u slojevima koji se nahode ispod rasprave na temu "Koja je dobra žena" prepoznajemo natruhe sterijanske ironije, ali i da s one strane smeha koji na sceni izazivaju smešni karakteri slutimo potrebu mudrog rezonera da nam predoči mračnu stranu sveta u kojem živimo.
Upravo na tragu tih slutnji u Srpskom narodnom pozorištu nastaje predstava Džandrljiv muž ili Koja je dobra žena . Radoje Čupić, iskusni glumac kada je u pitanju inscenacija Sterijinih komada, no i već oprobani reditelj, scenski razigrava Sterijin humor, rediteljski produbljuje i nadgrađuje situacije u kojima je Popović odveć veliki rezoner, sklon suvim, nimalo dramaturški potentnim raspravama, smišljajući efektna rešenja koja uistinu proizilaze iz karaktera konkretnih dramskih likova i otkrivajući šta se zapravo krije iza njihovih šematski uspostavljenih odnosa.
Pri tom, Čupić nema pretenzije da u analizi ode previše duboko, on ne kopa po podsvesti dramatis persona, niti pokušava da ih nasilno aktuelizuje u duhu našeg vremena i senzibiliteta ove epohe koja je raščistila sa svim iluzijama, pa i idejama braka i porodice kao temeljima društva, već ustupa prostor Sterijinom humoru, praveći pre svega duhovitu, razigranu predstavu.
Pa ipak, kada se na kraju sve srećno završi, kada "nezavisna komisija" proglasi pobednicu "konkursa" za idelanu ženu i, posredno, pokaže sav jad i svu bedu savršenog modela oca patrijarhalne porodice, Čupić se ni ne trudi da gledaoce svoje predstave oslobodi gorkog ukusa, ne skriva melanholiju, toliko tipičnu za Sterijino osećanje sveta, znajući da je upravo ona jedan od temeljnih ključeva za razumevanje ovog pisca kao našeg savremenika.
Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ

	..Jovan Sterija Popović	Srpsko narodno pozorište

	..DžANDRLjIV MUŽ ili KOJA JE DOBRA ŽENA