1861, 16/28. јула, у Новом Саду, на седници Српске читаонице којом председава Светозар Милетић, основано је Српско народно позориште. Оснивач је Друштво за Српско народно позориште, акционарско удружење које, све до почетка Првог светског рата 1914, води и развија СНП. За првог управника постављен је Јован Ђорђевић, чија је агитација на свим фронтовима, а поготово кроз чланке у Српском дневнику, у прилог оснивања (драмског) позоришта (на српском језику) у Новом Саду, административном центру тадашње аустроугарске провинције, резултирала управо горенаведеним епилогом. Било је то прво позориште на простору који данас називамо екс-југословенским, а које је представе играло на неком од јужнословенских језика.
1868, након гостовања у Београду, а на позив кнеза Михаила, Јован Ђорђевић с половином новосадског ансамбла, оснива Народно позориште у Београду.
1914 - 1941. Најтежи период у историји СНП. Често му мењају име, од 1920. у његовом саставу је и Опера (укинута већ 1925, због недостатка новца и претворена у Оперету), 1928, у ноћи између 22. и 23. јануара, изгорела је зграда (и у њој комплетан фундус и библиотека непроцењиве вредности) Позоришта Дунђерског у којем је СНП играло представе...
1945, 17. марта, прва представа након Другог светског рата: Најезда Леонида Леонова, у режији Јована Коњовића. Први послератни управник је песник Жарко Васиљевић. Позориште је обновљено под именом Војвођанско народно позориште, под којим ће радити све до 1951, када му се враћа име Српско народно позориште.
1958. на чело куће ступа Милош Хаџић, управник с најдужим стажом (до 1979) чије је време управниковања названо “златним добом” СНП.
1947. основана је Опера Српског народног позоришта.
1950. основан Балет Српског народног позоришта.
1956. СНП је иницијатор и оснивач Стеријиног позорја.
1981, 28. марта, из Соколског дома СНП, у својој 120 сезони, усељава се у садашњу зграду. Тај дан установљен је тада као Дан Српског народног позоришта.
2006, септембра, СНП улази у своју 146. сезону као члан Европске театарске конвенције (од јуна) и као члан асоцијације Позориште без граница, у којој су и: Одсек за културу града Шћећина, Пољска, Театар “Gardonyi”, Егер (Мађарска), Театар “Tamasi”, Св. Ђорђе (Румунија) и Театар “Rictus”, Нант (Француска).