СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Опера - Од свог оснивања 1861, Српско народно позориште је на свом репертоару имало комаде са певањем и музиком. Развијајући се преко сложенијих облика – оперете, крајем 19. века представило је и најкомплекснију музичку форму – оперу. Чак и за време прве, пионирске декаде, музика је била важна компонента представа. Позориште је увек имало свог капелника (диригента), хор кога су чинили углавном глумци и мали позоришни оркестар. Први Капелник био је Адолф Лифка. За први оригинални допринос новосадској музичкој сцени заслужан је млади, талентовани Аксентије Максимовић, који је компоновао музику за седамнаест представа. Прва оперета – Врачара, чији је аутор био глумац и редитељ Веља Миљковић, а композитор А. Пихерт, изведена је 1891. (на гостовању у Белој Цркви). Прве оперске представе у нашем граду одигране су 1897.: Лепа Галатеа Франца Супеа и Јовичини сватови Виктора Масеа, обе у режији Пере Добриновића и диригентским вођством А. Пихерта. Најистакнутији солисти тог времена били су: Султана Цијукова, Драга Спасић и Жарко Савић – наш први певач интернационалне репутације. После Првог светског рата, Српско народно позориште наставља са извођењем оперета и опера. Заслужни појединци тог времена били су: Коста Луковић, Хинко Маржинец и Петар Коњовић. Због недовољне финансијске помоћи и прихода, Опера је укинута 1924, а ускоро, 1926. и Оперета.
Стална Опера је основана 1947. Први диригент и директор био је Војислав Илић. Почетак рада Опере као институције везује се уз премијеру Вердијеве Травијате, 16. новембра 1947. Травијата је остала најизвођенији оперски наслов. Пошто су се тада Хор и Оркестар први пут појавили у пуном оперском саставу, тај датум је усвојен за датум њиховог оснивања. Први диригент и Уметнички директор био је Војислав Илић. Истакнути солисти тог времена били су: Зденка Николић, Мирјана Врчевић Бута, Матија Скендеровић, Олга Бручи, Рудолф Немет, Аница Чепе, касније: Франц Пухар, Димитри Мариновски, Шиме Мардешић, Аранка Херћан Бодрич, Адела Марушевић, Фрања Кнебл, Душан Балтић, Владан Цвејић, Ирена Давосир Матановић, Светозар Дракулић, Војислав Куцуловић, Јелена Јечменица, Вера Бердовић, Вера Ковач Виткаи... Многи истакнути диригенти радили су у Опери Српског народног позоришта: Војислав Илић, Лазар Бута, Предраг Милошевић, Милан Асић, Душан Бабић, Душан Миладиновић, Даворин Жупанић, Гаетано Чила (Италија), Маријан Фајдига, Имре Топлак, Владимир Тополковић, Младен Јагушт, Еуген Гвоздановић, др. Виктор Шафранек, Миодраг Јаноски, Ангел Шурев, Јон Јанку (Румунија), Јурај Ферик, Љубиша Лазаревић, Бојан Суђић, Душан Михајловић, Весна Шоуц Пантелић, Весна Кесић Крсмановић, Ренато Палумбо (Италија), Манлио Бенци (Италија), Јанез Говедник, Марко Паче (Италија), Жељка Милановић. Ансамбл Опере Српског народног позоришта и данас има изванредне солисте, певаче и музичаре који изводе дела интернационалног и националног оперског наслеђа, оперете, мјузикле и хорску музику, а одржава и богату оркестарску продукцију.
Награде - Поред бројних домаћих награда и признања посебно издвајамо и три изузетно престижне међународне награде Оркестру Српског народног позоришта: Награда Савезне Владе Републике Аустрије за извођење Моцартове опере Фигарова женидба и Моцартовог Реквијема из 1956. године поводом двестоте годишњице од рођења В. А. Моцарта; Награда Министарства културе Ирака за извођење опере Р. Бручија Гилгамеш из 1987. године на И међународном фестивалу у Бабилону; Награду Министарства културе Руске Федерације – сребрна медаља “Пушкин” за успешно обележавање песникове годишњице, у којој је било прво драмско извођење Евгенија Оњегина и прво извођење опере С. Рахмањинова Алеко у Југославији из 1999. Нарочито ласкаво признање од стране оперских и музичких критичара Југославије 2001, Вердијевој години - Опера Српског народног позоришта добила је за изванредну интерпретацију вердијевог Магбета (диригент Младен Јагушт, редитељ Даријан Михајловић). Представа је проглашена за најбољи оперски догађај протекле деценије.
Оркестар - Септембра 1945, Српско народно позориште (тада Војвођанско народно позориште) ангажовало је виолинисткињу Зору Душановић и обоисту Лајоша Кесегија и тако поставило камен темељац Оркестра. Са новим члановима, примљеним током неколико наредних година, први прави Оркестар основан је заједно са формирањем Опере, 1945, а прва премијера била је Вердијава Травијата, 16. новембра 1947. Њихов рад је, нарочито током прве декаде постојања, а због недовољног броја добрих музичара, био тесно повезан са осталим професионалним ансамблима и институцијама у граду: Новосадском филхармонијом, различитим оркестрима Радио Новог Сада, Новосадским камерним оркестром, Музичком школом “Исидор Бајић”, а касније и Музичком академијом. Оркестар Српског народног позоришта самостално је наступао прилоком турнеја Опере у Мађарској, Румунији, Бугарској, Грчкој, Хрватској, Италији, Словенији, Аустрији, Белгији, Холандији, Луксембургу, Немачкој, Русији, Египту и Ираку. Од свог оснивања до данас Оркестар је извео око 210 опера и 120 балетских премијера, 60 оперета и мјузикла и више од 110 концерата. Концертмајстори Оркестра су млади украјински виолиниста Сергеј Шаповалов и Александра Крчмар.
Хор - Хор Опере Српског народног позоришта је познат по својим високим уметничким квалитетима и одувек је оцењиван као један од најбољих оперских хорова у земљи. Захваљујући богатој традицији неговања хорске музике у Новом Саду, Војвођанском позоришту (данас Српском народном позоришту) било је лако да, приликом свога обнављања после ИИ светског рата, ангажује најталентованије певаче. Пошто је Хор при пут наступио у пуном оперском саставу на премијери Вердијеве Травијате 16. новембра 1947, тај дан је прихваћен за датум његовог оснивања. Од својих почетака, Хор је, заједно са Оркестром, био један од најпоузданијих стубова Опере Српског народног позоришта. Његову физиономију изградио је први диригент Опере, професор Војислав Илић, компетентни познавалац хорског певања. И каснији диригенти и корепетитори дали су допринос одржавању и унапређивању његовог уметничког нивоа: Милутин Ружић, Ладислав Перлдик, Владимир Тополковић, Мира Глигић, Љиљана Крџалић, Ангелина Стефановић, др. Виктор Шафранек, Берислав Скендеровић, Борис Черногубов, Еуген Гвоздановић, Јурај Ферик, Весна Кесић Крсмановић и Наталија Михајловна Арефјева. С времена на време, неки чланови ансамбла прихватали су одговорност дириговања у операма: Катица Филеп Ференци, Ђорђе Молдовановић и Чедомир Милушић. Наступајући као солисти у многим музичким жанровима, ТВ и радио програмима и на различитим језицима, чланови Хора стекли су вредна нова искуства и тиме допринели квалитету извођења. Потреба да се прикажу вокално инструментална дела свих епоха, од полифоније шеснаестог века, преко барока до модерног доба, испуњена је 1980. године, оснивањем Хора Музичког центра Војводине. Његов оснивач и диригент био је Јурај Ферик. Хор је радио до 1989.
Мушки камерни хор почео је да делује у оквиру Музичког центра Војводине 1980. Наставио је активност 1996. Његови чланови су професионални певачи Хора Опере Српског народног позоришта. Сви су се они претходно огледали на пољу духовне музике што их је и окупило у овај ансамбл. За кратко време Хор је освојио публику својом изузетно богатом концертном активношћу. На репертоару су им литургије, нарочито домаћих аутора, које до сада нису извођене. Посебно је значајно прво извођење Литургије Јосифа Маринковића, што је једно од највећих достигнућа Хора. Оснивач Мушког камерног хора је Јурај Ферик, диригент. Дипломирао је на београдској Музичкој академији 1965, специјализовао се у Прагу, Београду и Нишу (Нишки симфонијски оркестар). У Нови Сад је дошао 1980. и ту провео највећи део каријере промовишући културно наслеђе Војводине и савремено домаће стваралаштво. Ансамбл је наступао широм наше земље, као и у иностранству (Итаљиа, Грчка) и свуда је био високо оцењен, како од публике, тако и од критике. О томе говоре и награде за висок уметнички ниво, добијене на фестивалима као што је златна медаља на 35. фестивалу “Мокрањчеви дани”, плакета на фестивалу “Путевима православља” у Новом Саду, специјална награда за премијерна извођења компонованих литургија на фестивалу “Хорови међу фрескама” у Београду. На репертоару Мушког камерног хора се налазе такви музички бисери као што су: Божанствена литургија Франческа Синика 1840, Литургија Роберта Толингера, писана 1885, Литургија Владимира Бобериђа, писана 1908... У сарадњи са Новосадском филхармонијом Хор је реализовао неколико веома важних уметничких пројеката: Реквијем (Моцарт), Реквијем (Верди), Цармина бурана (Орф), Четири годишња доба (Хајдн), Везиља слободе (Вукдраговиц), Јама (Херцигоња), Војводина (Бручи – Антић).
Женски камерни хор почео је да делује у оквиру Музичког центра Војводине 1980. Наставио је активност 2002. Делује под руководством искусног диригента Весне Кесић Крсмановић, која у Српском народном позоришту ради од 1987. Дипломирала је композицију и дириговање на београдској Музичкој академији, усавршавала се у Сијени (Италија) и Мађарској, и освојила многе награде у категорији оркестарске и хорске музике. Захваљујући њеном вођству, стручна критика редовно истиче уметничке квалитете новосадског хорског ансамбла, наглашавајући њихову увежбаност, вокалну технику и динамичко нијансирање уз сочну и носиву, свежу звучност. Хор је гостовао 10. маја 2004. у Сарајеву (БиХ), на самиту о толеранцији у Кармини бурани Карла Орфа, као водећи хор. Гостовали су и на отварању Старог моста у Мостару (БиХ), 23. јула 2004. са истим програмом. На свом репертоару имају дела највећих светских и домаћих аутора хорске музике: Ласо, Палестрина, Албинони, Кодаљ, Моцарт, Перголези... Њихово највеће достигнуће је извођење Божанствене литургије Св. Јована Златоустог (Стеван Ст. Мокрањац, Аркадиј Дубенски, Марко Тајчевић), 2003.