..Johan Štraus
Srpsko narodno pozorište
..JABUKA - opereta u tri čina
 
KAMERNO MUZIČKO POZORIŠTE
Libreto
 Gustav Davis i Maks Kalbek
Adaptacija, prepev i postavka
 MIODRAG MILANOVIĆ
Muzička priprema
 IMRE TOPLAK
Scenograf
 DALIBOR TOBDžIĆ
Kostimograf
 BRANKA ŠTRBAC
Koreograf
 RASTISLAV VARGA
Klavirska pratnja
 IRINA MITROVIĆ
Klavirski saradnik
 Danijela Hodoba-Leš
Inspicijenti
 Ivan Svirčević, Vladislav Šeguljev
Šaptač
 Milana Cap-Ćujić
Majstor svetla
 Mladen Bukarica
 
Predstava traje oko dva sata
Premijera: 13. januar 2007, scena "Pera Dobrinović"

Prvo prikazivanje kod nas (povodom 160 godina od gostovanja "kralja valcera" u Novom Sadu)
 
     
U L O G E
 
Mirko iz Gradinca, veleposednik
Branislav Cvijić
Vasa Iz Gradinca, njegov brat
Goran Strgar
Miša, bogati seljak
Igor Ksionžik
Jelka, njegova ćerka
Vesna Aćimović
Petrija, njena tetka
Sanela Mitrović
Bambora, vlasnik fabrike štirka
Branislav Vukasović
Anita, njegova ćerka
Senka Nedeljković
Joška, sudski izvršitelj
Slavoljub Kocić
Franja, pandur
Vladimir Zorjan
Staklo, krčmar
Aleksandar Manojlović
Sava, Mirkov sluga
Vladimir Zorjan
Seljaci i seljanke
članovi Baleta i Hora SNP
   
Mesto radnje: srpski deo južne Ugarske
Vreme: druga polovina 19. veka
 
   
F O T O
 
 
 
 
   
Miodrag MILANOVIĆ
O REDITELjU
 
  Miodrag MILANOVIĆ, bariton, prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta. 
Pevanje učio kod prof. Jovana Gligorijevića, dugogodišnjeg prvaka Beogradske opere. Od 1978. je angažovan u Srpskom narodnom pozorištu; od 1993. do 1995. obavljao je funkciju direktora Opere i Baleta, a od 2002. do 2003. funkciju direktora Opere SNP. Gostovao je u skoro svim operskim kućama u prethodnoj Jugoslaviji, učestvovao na festivalima, te nastupao u Italiji, Belgiji, Mađarskoj i Rusiji. Uporedo se bavi i koncertnom aktivnošću: autor je ciklusa Srpska pevana reč, objavio više prevoda i adaptacija opera i opereta (L. Kerubini Medeja, N. Rimski-Korsakov Majska noć, P. Stojanović Vojvoda od Rajhštata, J. Štraus Jabuka), autor je operskog libreta Vladimir i Kosara, prema istoimenoj drami Petra Preradovića, objavio je prevod Šubertovog ciklusa pesama Zimsko putovanje (1997), kao i niz solo pesama nemačkih i ruskih autora. Inicirao je izvođenja muzičko-scenskih dela domaćih autora (S. Hristić, P. Stojanović, M. Logar, S. Nastasijević, Z. Jovanović), osnovao Kamerno muzičko pozorište i predložio osnivanje Letnjeg operskog festivala. Ostvario je uloge u operama: Rigoleto (RIGOLETO), Nabuko (NABUKO), Otelo (JAGO), Trubadur (Luna), Travijata (ŽORŽ ŽERMON), Don Karlos (RODRIGO), Aida (AMONASRO), Bal pod maskama (RENATO), Ljubavni napitak (DULKAMARA), Falstaf (FALSTAF), Toska (SKARPIJA), Karmen (ESKAMILjO), Knez Igor (IGOR), Evgenije Onjegin (ONjEGIN), Mocart i Salijeri (SALIJERI), Aleko (ALEKO), Prodana nevesta (KECAL), Ero s onoga svijeta (SIMA), Pokondirena tikva (RUŽIČIĆ), Vojvoda od Rajhštata (ŠREPAH) i dr. Nagrade: Zlatna medalja "Jovan Đorđević" 2004, Godišnja nagrada SNP-a 1993. za ulogu Ružičića u komičnoj operi Pokondirena tikva M. Logara i 2000. za naslovnu ulogu u operi Aleko S. Rahmanjinova.
 
   
JOHAN ŠTRAUS I MI
REČ REDITELjA
 
  "Moja naročita naklonost ka srpskoj narodnoj muzici,
evidentna je i na osnovu mojih štam­panih kompozicija".
Johan Štraus

Ime Johana Štrausa, mlađeg ima danas univerzalno značenje u određenoj kategoriji muzičkog stvaranja, a 2007. navršiće se 160 godina od kako je ova "najmuzikalnija glava 19. veka", po rečima Vagnera, održala dva koncerta u Novom Sadu, u sam osvit srpskog kulturnog života.
Njegova turneja te 1847. godine, s orkestrom kojim je dirigovao, vodila ga je preko Novog Sada, Zemuna i Beograda u Rumuniju, kasnije u Rusiju, i utvrdila mu slavu jednog od najvećih svetskih umetnika. Za koncert u Novom Sadu, Štraus je posebno komponovao veliku fantaziju Uspomena na Novi Sad (Erinnerung an Neusatz), koristeći srpske narodne motive, kao što je u Beogradu izveo svoje kompozicije: Aleksandrova četvorka (kadril, posvećen knezu Aleksandru Karađorđeviću), Slovensku spevaniju i Srpski marš, pa je razumljiv sledeći dirljiv komentar ondašnjeg savremenika na ovakav program: "Kom Srbinu neće srce od miline zaigrati kad čuje pesme, koje naše proste seljanke pevaju, hudožestveno izvedene, kojima se sada prvi sinovi u Evropi slave?" (Srbske novine, 10. 10. 1847). Navedimo i to, da je te davne 1847. u Zemunu, Štraus dirigovao ceo koncert u srpskoj narodnoj nošnji, koju mu je za tu priliku izvezla supruga domaćina kod koga je stanovao, a povodom njegovog Srbskog kadrila posvećenog "mladim srbkinjama", ispevaće Aristid Nikolić (1820-1874) odu zahvalnosti, gde nalazimo i ove stihove:

..................."Hvala t' Nemče što visprenim umom
...................Srbske pesme u muziku slažeš,
...................Izvodeći igre blagorodne,
...................Beč se s njima a i daljni Pariz
...................Naslaždava na piru veseli.
...................Jošt kad b' reko odkud ti ta miso?..."

Na ovu zapitanost starog pesnika, mogli bi da kažemo da je Štraus, tada na početku svoje karijere, možda bio prilagodljiv i da je vodio računa o zahtevima i težnjama sredine u kojoj je gostovao, ali činjenica da će on na vrhuncu svoje slave napisati srpsku operetu Jabuka i njome na najsvečaniji način obeležiti u Beču 50 godina umetničkog rada, 12. oktobra 1894. god, svedoči o tome, da je veliki majstor decenijama u sebi nosio prijatna sećanja i utiske sa svojih prvih gostovanja po našim krajevima i da je hteo da ih oživi za svoj poslednji veliki jubilej. O tome govore i njegova pisma libretisti Kalbeku u kojima pored ostalog čitamo: "U Jabuci sam želeo da naglasim publici da smo na srpskoj teritoriji. Druge kompozitore baš briga gde se dešava radnja... ja sa svoje strane, koristim istinske srpske narodne motive u svrhe karakterizacije." (Ovde Štraus misli na Srpske narodne pesme Kornelija Stankovića, štampane u Beču 1859. koje je u opereti koristio. Nap. M. M.) Pitanje, međutim, na koje nemamo odgovor glasi: kako je moguće da opereta Jabuka, u kojoj se besmrtni tvorac tog žanra bavi našim ljudima i običajima - što može samo da nam služi na čast - nije nikada kod nas izvedena?! Još gore, ona je potpuno nepoznata! Sto šezdeset godina od gostovanja proslavljenog "kralja valcera" u Novom Sadu je, eto, prava prilika da Jabuka najzad zaživi i na ovim našim, autentičnim prostorima, onako kako je i sam njen tvorac Johan Štraus zamislio.
Miodrag D. MILANOVIĆ
 
   
ŠTRAUS, Johan, mlađi
O AUTORU
 
  ŠTRAUS, Johan, mlađi (Strauss, Johann, 1825-1899), austrijski kompozitor. Sin u svoje vreme čuvenog autora valcera Johana Štrausa starijeg, poreklom Bečlija, morao je najpre da studira politehniku i zaposli se kao bankarski činovnik, jer otac nije želeo da mu sinovi budu muzičari. Krišom, uz pomoć majke, Štraus je privatno učio violinu i kompoziciju, da bi, 1844. osnovao svoj orkestar. Izvodeći svoje i očeve kompozicije, postiže takav uspeh da se posvećuje samo muzici. Spojivši, po očevoj smrti, oba orkestra, krenuo je na turneju po Austriji i Nemačkoj. Usledile su zatim turneje po Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Severnoj Americi, a punih deset godina vodio je letnje koncerte u Petrogradu. Od 1863. rukovodi bečkim dvorskim balovima, ali se, posle uspeha koji su doživele njegove prve operete, orijentiše isključivo na komponovanje (od 1870). Iako je napisao niz opereta stvorivši klasičnu formu bečke operete, koja u njegovom najuspelijem delu, Slepom mišu, ima mnogo zajedničkog sa komičnom operom, Štraus je poznat pre svega kao "kralj valcera". I upravo preko njega je bečki valcer postao najkarakterističniji deo bečke operete. Neiscrpan u prekrasnim melodijama, Štraus je bio veoma cenjen. Vagner ga je nazvao "najmuzikalnijom glavom XIX veka", a Brams je, napisavši početak valcera Na lepom plavom Dunavu na lepezu Štrausove supruge napisao:"Nažalost, ne od Johanesa Bramsa." - Važnija dela: oko 400 valcera (Na lepom plavom Dunavu, Bečka krv, Prolećni zvuci; Priče iz bečke šume); 16 opereta (Slepi miš, Baron ciganin, Noć u Veneciji, Jabuka...).
Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Muzička umetnost, Interpres - Beograd 1972.
 
   
SINOPSIS
 
  Prvi čin
Godišnja svetkovina "Jabuka" u mestu Ravica je prava prilika za mlade ljude, da sebi nađu bračnog druga. Po starom srpskom običaju, devojka koja zagrize ponuđenu jabuku, daje na znanje mladiću da želi da bude njegova nevesta. Među mnoštvom sveta koji je krenuo na ovu svetkovinu i koji polako puni lokalnu krčmu, nalaze se i Mirko i Vasil, osiromašeni plemići iz Gradinca. Oni se nadaju da će prodajom svog oronulog dvorca, bogatom fabrikantu štirka, Bambori, namiriti svoje novčane probleme. Mirko tada dolazi na ideju da je još bolje rešenje, ako na "Jabuci" izabere lepu i bogatu seljanku. Od Stakla, gazde krčme, saznaju da će na svetkovinu doći i Jelka, ćerka bogatog seljaka Miše, koja je najlepša u celom kraju. I pored upozorenja krčmara, Mirko odmah donosi odluku da osvoji Jelku. U tom momentu dolazi i Joška, sudski izvršitelj, koji je krenuo u Gradinac, da bi braći zaplenio dvorac zbog neizmirenih dugova. Dok Mirko pokušava da, uz piće, što više zadrži Jošku u krčmi, Vasa dočekuje pridošlog Bamboru i njegovu ćerku Anitu i nastoji da ugovori prodaju dvorca. Zaplet se razvija kada se polomi kočija kojom Miša dolazi sa  Jelkom i njenom tetkom Petrijom, što Mirku daje priliku da Jelki ponudi pomoć- svoja kola - uz malu nadoknadu: poljubac. Ovu priliku, međutim, kvari Joška, koji odmah konfiskuje Mirkovu kočiju, što razmažena i kapriciozna Jelka jako ismeva. Kako bi se osvetio i dobio devojku, Mirko za "carski bakšiš" dogovara sa Joškom sledeći plan: izvršitelj će se preobući u barona i Mirkovim kolima odvesti Jelku u njegov dvorac, umesto u Ravicu.

p a u z a

Drugi čin
Posluga u dvorcu u Gradincu se žali Savi, Mirkovom slugi, što ne mogu da idu na "Jabuku", jer im gazde duguju novac. Dolazi Mirko, koji ih smiruje i predlaže da se lepo obuku i da svetkovina bude u njegovom  dvorcu, gde svi mogu da jedu i piju koliko ih volja. Pojavljuje se i Vasa, koji obaveštava brata da se zaljubio u Anitu, Bamborinu ćerku. U dvorac stiže i Jelka sa Joškom preobučenim u barona, koji joj kaže, po dogovoru sa Mirkom, da su stigli u Ravicu. Ugledavši Mirka, Jelka se naljuti i posle svađe s njim, odlazi s Petrijom da se odmori. Svečano obučena, na gozbu dolazi posluga, koju Vasa i Mirko predstavljaju Aniti i Bambori kao ugledno plemstvo, što na njih ostavlja poseban utisak. Vraća se Jelka i započinje ceremonija biranja mlade koju vodi "baron" Joško. On mladićima podeli jabuke koje oni za vreme kola ponude svojim izabranicama. Vasa i Anita osećaju uzajamnu naklonost i tokom svečanosti istovremeno zagrizaju jabuku. Jelka, međutim, jabuku koju joj je ponudio Mirko, baca ovome pred noge i izaziva pravi skandal. Svađa dostiže kulminaciju kada se na slavlju pojavi Miša, a Jelka sazna da je prevarena i dovedena u Mirkov dvorac umesto u Ravicu.

Treći čin - promena
Narod izbacuje Mišu iz dvorca, besan na njega što im je pokvario slavlje. Bambora, ponašajući se na "grofovski" način, bezuspešno pokušava da smiri situaciju. U dobrom raspoloženju, pripiti Joška, kome posao opet ide od ruke, Bambori otkriva istinu: njegov nesuđeni zet Vasa je siromašan, a dvorac Gradinac će biti zaplenjen. Iz dvorca izlazi Jelka sklanjajući se od devojaka, koje joj zameraju što je narušila običaje i ismejavaju je, predlažući joj da umesto s momkom, odsad u kolu igra sa metlom! Nailazi Mirko, koji Jelku uzima u zaštitu i otera devojke. Jelka, najzad, priznaje sama sebi  da voli Mirka i uzima od njega ponuđenu jabuku. Pojavljuju se zagrljeni Anita i Vasa i dva zaljubljena para, pod jabukovim drvetom, dobijaju blagoslov roditelja: Bambora se miri s ljubavlju koju njegova kći Anita oseća prema siromašnom plemiću, a Jelkin otac Miša najavljuje veliko slavlje, srećan zbog svoje mezimice.
 
Srpsko narodno pozorište 2007