Опера Набуко спада у ране Вердијеве опере, трећа је по реду, компонована 1842. Међутим, у њој је већ присутан индивидуални израз младог композитора. Мужевна снага створила је живе карактере на сцени, а величанствени хорови поробљених Јевреја први пут су уздигли и узбудили духове слушалаца. Драмска ситуација заробљеног јеврејског народа којег су Вавилонци одвели у своју земљу, била је слична тадашњем положају Италије, која је, разједињена и делом под окупацијом аустријске царевине, тежила уједињењу у јединствену државу. И није стога чудо што је Вердија, великог родољуба, најпре узбудио призор у којем заробљени Јевреји на обали Еуфрата чезну за далеком домовином, па је у једној грозничавој ноћи створио јединствени хор Полети мисли, на крилима златним (Хор Јевреја). Тај призор постао је драматуршким и музичким језгром читаве опере. Већ од праизвођења у миланској Скали 1842, која је испраћена овацијама, тај је мелодиозни хор изашао на улице Италије и певан је као револуционарна химна, и све до наших дана остао је једном од најпопуларнијих "тачака" оперског репертоара. Љубав према домовини, верска мржња, лудило, покајање – та темељна људска стања су присутна у опери Набуко. Сам Верди записао је много касније: "То је опера с којом у ствари започиње моја уметничка каријера", а с том опером започиње и његова међународна слава.

Рођен 1947. године у Ријеци, где је завршио гимназију и средњу музичку школу. На загребачкој Музичкој академији студирао теорију музике, затим композицију у класи проф. С. Шулека и дириговање у класи проф. И. Ђадрова. Дипломирао је 1972. године и одмах је ангажован за шефа Хора у Опери Хрватског народног казалишта (ХНК) у Загребу, где је од 1987. стални диригент. Обављао је дужност уметничког директора Опере ХНК "Иван пл. Зајц" у Ријеци, у два наврата био је директор Опере ХНК у Осијеку, а од 2002. до 2005. године директор је Опере ХНК у Загребу. Као диригент наступао је у свим водећим музичким центрима бивше Југославије и у иностранству (Италија, Француска, Немачка, Мађарска, бивши СССР и другде). Јуранићев оперски репертоар обухвата више од 50 наслова, од чега неколико праизведби. Сарађивао је с многим оркестрима и компоновао велики број запажених дела, од којих су многа извођена, снимљена и штампана. У загребачкој Опери, у оквиру Музичког бијенала 1999, с великим успехом изведена је његова оперска фарса Причај ми о Аугусти. Његово следеће оперско дело, Необични догађаји из живота пингвина, такође припада жанру оперске фарсе, изведено је с великим успехом у Хамбургу 2007. године. Објавио је низ музиколошких текстова и учествовао на научним скуповима у Хрватској, Словенији и Италији. Један је од оснивача Зајчевих дана. Објединивши своја композиторска, музиколошка и диригентска занимања, ревидирао је и извео велик број заборављених опера Ивана пл. Зајца, али и других композиција хрватских аутора, од Бајамонија и Соркочевића до А. Смареља. Педагошким радом бави се од 1975., од 2005. редовни је професор на Музичкој академији у Загребу. За свој композиторски, музиколошки и диригентски рад награђен је с више награда и признања. Члан је Удружења музичких уметника Хрватске, Хрватског музиколошког друштва и Хрватског удружења композитора, где је у Управном одбору.

АНАТОЛИЈ ФОКАНОВ, баритон - Првак Мађарске националне опере у Будимпешти Завршио је Музичку академију у Новосибирску (Русија) у класама за соло певање и дириговање. Одмах по завршеним студијама постаје солиста Опере у Новосибирску и стални гост опера у Саратову, Уфи и Душанбеу. Године 1991. освојио је прву награду на престижном такмичењу „Виталиј Собинов“. Још у Русији је примећен као врсни тумач улога  баритонског фаха. Радио је са таквим диригентима као што су И. Зак, А. Кац и К. Кондрашин. Након неколико сезона у којима је стални гост Мађарске националне опере у Будимпешти, 1992. постаје члан ове угледне оперске куће. Гостовао у Француској, Хрватској, Словенији, Египту, Словачкој, Израелу, на Тајланду, у Белгији, Аустрији, Чешкој, Грчкој, Шпанији, Пољској, Србији, Немачкој и Јапану, где је чест гост. Репертоар Анатолија Фоканова обухвата око 200 улога, од којих издвајамо неке: Скарпија (Тоска), Ренато (Бал под маскама), Магбет (Магбет), Оњегин (Евгеније Оњегин), Валентин (Фауст), Томски (Пикова дама), Жорж Жермон (Травијата), Риголето (Риголето), Ештон (Лучија од Ламермура), Јаго (Отело), Ескамиљо (Кармен), Луна (Трубадур), Поза (Дон Карлос), Амонасро (Аида), Набуко (Набуко), Дулкамара (Љубавни напитак) и др. ВИКТОРИЈА ЧЕНСКА, сопран - Солисткиња Националне опере Украјине у Кијеву Једна од најперспективнијих младих оперских уметница чија каријера доживљава нагли успон. Завршила је Одсек за хорско дириговање на Украјинској националној музичкој академији (1994),  затим и Одсек за соло певање (1999), као и постдипломске студије на истом Одсеку (2000). Још за време студија добија ангажман у Дечјем музичком позоришту у Кијеву, где јој одмах додељују улоге првог сопранског фаха. Од 2007. године солисткиња је Националне опере Украјине у Кијеву. Гостовала је у многим оперским театрима бившег СССР-а, Западној Европи и Јапану. Њене интерпретације редовно добијају највише оцене (критичари истичу уједначеност и носивост гласа, његову необичну покретљивост и префињену музикалност). Репертоар: С. Рахмањинов, АЛЕКО – Земфира, Ж. Бизе, КАРМЕН – Микаела, П. И. Чајковски, ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН – Татјана,  ЈОЛАНТА – Јоланта, Ш. Гуно, ФАУСТ – Маргарита, Ђ. Пучини, МАДАМ БАТЕРФЛАЈ – Ћо-Ћо-Сан, Ж. Офенбах, ХОФМАНОВЕ ПРИЧЕ – Ђулијета, В. Белини, НОРМА – Норма, Ђ. Верди, НАБУКО – Абигаила,  МАГБЕТ – Леди Магбет и др.