Лучију од Ламермура Доницети је написао по поруџбини театра "Сан Карло" у Напуљу, по либрету Салватора Камарана који је радњу преузео из тада популарног романа Валтера Скота Невеста од Ламермура. Доницети 3. маја 1835. јавља свом миланском издавачу Рикордију да још није започео рад на опери, а 6. јула је партитура завршена. Премијера је одржана 26. септембра исте године у Напуљу! Либрето је знатно упростио заплет романа, изостављена је политичка позадина, карактер неких лица је измењен, многе драматичне ситуације су изостављене. Композитор и либретиста ни тренутка нису помишљали да верно оцртају локални колорит места радње, тако да би по музици све могло да се дешава било где и било кад. На премијери, улоге су тумачили прослављени певачи. Лучију је певала Фани Парзиани-Такинарди. Била је звезда италијанске опере у Паризу, идеалан тумач Лучије. Успех је премашио сва очекивања, тако да је Лучија за неколико година обишла и освојила свет... Париз, Беч и Мадрид је приказују 1837, Праг, Лисабон, Берлин и Лондон 1838, Одеса и Амстердам 1839, Петербург 1840, Њу Орлеанс 1841, Њујорк 1843. итд.; у Београду је премијерно изведена 1940, у Новом Саду 1953. са незаборавним тумачима: Олгом Бручи, Владом Поповићем, Владаном Цвејићем, Ђорђем Ђорђевићем и Мирком Хаднађевим, који су гостовали и на многим југословенским сценама. /.../ Проучаваоци његових опера закључују да је он створио нови вокални стил, који није упропастио ниједног певача. Напротив, готово сви певачки фахови добили су нове задатке и нову прилику да заблистају кроз тумачење његових вокалних деоница. Лучија од Ламермура позната је пре свега по великом колоратурном опсегу насловне улоге, искориштеном у познатој сцени Лучијина лудила, коју могу отпевати само певачице које располажу добро развијеним колоратурним сопранским регистром. Каватина у другој слици опере, прави је бисер нежне и надахнуте лирике, са драматичним прелазом. Велики дует са Едгардом по изузетној мелодијској инвенцији и оствареном расположењу дуго је био незаобилазни узор за оперске композиторе. Дует Лучије и Енрика је распеван, али и снажан, драматичан, када то радња захтева, а певачки изузетно захвалан. Долазак Артура на венчање и хор гостију су пригодни и радо слушани. Популарни секстет представља прави врхунац опере, и поред квартета у Риголету је свакако најбољи ансамбл уопште. Финале је убедљив, снажан, језгровит. Рајмондова арија својом распеваношћу плени, иако садржи језиву причу о убиству у брачној ложници. Долазак Лучије и такозвана "сцена лудила", познати су сваком љубитељу опере. Арија Едгарда у последњој слици опере спада међу најлепше у свом жанру. Лучија од Ламермура садржи много искрене, надахнуте, мелодичне оперске музике, коју су само загрижени вагнеријанци или следбеници вериста одбацивали као шаблонску, недраматичну, некарактеристичну, лажну. Време је да се уметничка вредност мери оперским аршином, и да се схвати да Доницети није аутор неуспелих музичких драма, већ правих ремек-дела оперске уметности. К. ВИНАВЕР, 1983.

Шеф диригент Опере Словенског народног гледалишча у Марибору, ванредни професор дириговања на Универзитету у Марибору и професор теорије музике на Музичкој академији у Љубљани. За двадесет осам година уметничког рада остварио је одличне резултате на подручју дириговања, компоновања, педагошког рада и музицирања на клавиру и чембалу. Рођен 1956. у Ливерпулу, убрзо после стицања дипломе (1978) долази у Марибор и постаје диригент Опере којој остаје веран и дан-данас. Дириговао је велики број опера, међу којима и неколико праизведби словеначких композитора (Д. Шкерл, Д. Божич, С. Остерц, Ј. Ипавец, Т. Свете). Врло успешно сарађује с разним оркестрима и хоровима у Словенији и иностранству где је остварио велики број дела из светске музичке ризнице, као и праизведбе нових дела словеначких композитора (Х. Светел, И. Петрич, М. Шијанец, Л. Врхунц, У. Ројко, В. Журај). Добитник је више награда и значајних признања: Међународни конкурс диригената у Лидсу - 1983, Ректорска награда Универзитета у Марибору - 1997, Орден реда Британског царства - 1998, Глазерјева повеља Марибора - 1999, Златна Галусова значка - 1999. Без сумње се ради о врхунском уметнику несвакидашње енергије који представља једну од централних личности словеначке музичке уметности. Сајмон Робинсон ће у Српском народном позоришту у овој сезони дириговати оперу "Лучија од Ламермура" и балете "Грк Зорба" и "Жизела".