СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Српско народно позориште

Либрето написао	Хуго Клајн
Адаптација	Миодраг Милановић
Режија	ГОРДАНА КАМЕНАРОВИЋ
Клавирска пратња	ИРИНА МИТРОВИЋ-ЛАЗИЋ
Сценограф и костимограф	МАРИНА СРЕМАЦ
Сценски покрет	ИВИЦА КЛЕМЕНЦ
Видео пројекција	ДИНА СТИПИЋ
Музички сарадник-суфлер	МИЛАНА ЦАП-ЋУЈИЋ
Клавирски сарадници	Ирина Митровић-Лазић, Тамара Јовићевић
Инспицијент	Тања Цвијић
Дизајн светла	Младен Букарица
Дизајн тона	Душан Јовановић
Мајстор светла	Тихомир Бороја
Видео бим	Ђорђе Верначки
Догађа се у садашњости, прошлости и будућности.

Представа траје 1 сат и 30 минута
Премијера: 31. мај 2006, Камерна сцена / пратећи програм 51. Стеријиног позорја
Друга премијера: 6. јун 2006, Камерна сцена


	Фема, богата удовица	Марина Павловић-Бараћ
		Дубравка Филиповић, к.г.
	Евица, њена кћи	Данијела Јовановић / Сенка Недељковић
	Митар, Фемин брат	Бранислав Вукасовић
	Анчица, служавка	Дарија Олајош-Чизмић
	Јован, шегрт	Бранислав Станков
	Сара, чанколиза код Феме	Виолета Срећковић / Санела Митровић
	Светозар Ружичић	Миодраг Милановић
	Василије	Бранислав Цвијић
	Дух мајстора Пере чизмара	Воја Солдатовић
	Евицино дете из сна	Оливера Митровић

ГОРДАНА КАМЕНАРОВИЋ дипломирала је 1984. глуму на Драмском одсеку новосадске Академије уметности, код професора Дејана Мијача и Димитрија Ђурковића, од када ради у Српском народном позоришту. Поред улога у представама матичног позоришта, играла је на филму, телевизији и радију, као и на сценама Сомбора и Суботице, а сарађивала је и са Академским позориштем "Промена" и више независних позоришних трупа. Комична опера Покондирена тиква Миховила Логара је њена прва професионална режија.

ОПАНАК КАО СУДБИНА?

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Фема је лака мета. Одрастали смо смејући се њеним лудостима и учили су нас како у животу треба бити скроман, а не тежити за оним што нам не припада. Ипак, ако мало застанемо и пажљивије прочитамо Стеријин текст, упознаћемо жену, још младу, коначно ослобођену окова брака пуног насиља, жену која жели да полети и издигне се изнад блата у коме се до тада гушила, а за себе и своју ћерку жели само једно – бољи живот. Нажалост, у неспретном покушају да се домогне тог бољег живота, обраћа се двома шарлатанима, који је, на свима очигледан начин, воде у срамоту. А у тренутку кад поверује да јој се, по пви пут, указала прилика да упозна искрену љубав, доживи потпуно понижење. Тако њен сан постаје ноћна мора из које се буди са поразним сазнањем да не може да побегне од опанка као судбине. Или, можда, ипак, не мора да буде тако?... Уверење да поступци Стеријиних јунака и мотиви који их покрећу, данас могу да се тумаче и на другачији начин, који мени, а надам се и будућој публици, доноси и нешто више од пуке забаве, одличан либрето Хуга Клајна и духовита музика Миховила Логара, као и подршка изванредног ансамбла и сарадника, доносе ми тихо поуздање да смо на добром путу да направимо занимљиву представу. Ово је покушај одбране права на сан и непристајања на судбину одређену васпитањем, статусом и окружењем. Феме су, приносећи сопствено достојанство на жртву, увек изнова доказивале да живот не мора да прође у пристајању на удобност познатог зла, већ да може да постане узбудљива авантура потраге за новим и бољим. А то што сваки покушај не мора, нужно да донесе очекивани напредак, не значи да треба одустајати. Бар се нећемо кајати што нисмо ни покушали. Макар у сну.
Гордана КАМЕНАРОВИЋ

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

Представа је остварена у сигурној режијској поставци Гордане Каменаровић и у њој је доследно очувана искричавост и сатиричка оштрица Стеријиног текста. У редитељској визури Фема ипак није остала само комични архетип попапученог опанка, већ овај лик добија другачију, дубљу димензију жене која узалуд тежи бољем, лепшем животу, у трагичном нескладу и сукобу са ускогрудом средином. Овакву Фему, напирлитану, смешну, неуморну али и дирљиву у настојањима да се издигне изнад своје припросте паорске околине, вокално упечатљиво и глумачки суверено, богато изнијансирано и уверљиво остварила је мецосопран Марина Павловић-Бараћ, испољивши при том напредан комички таленат. Подједнако успешне и сугестивне биле су такође и Данијела Јовановић у роли Евице, оствареној у широком изражајном дијапазону од комике до лиричности, као и маестрална Виолета Срећковић, која је тумачила улогу чанколизе Саре, пружајући при том врцаву, духовиту и заносну глумачку и певачку креацију, која је давала моћан динамички импулс сценској радњи.
Борислав ХЛОЖАН, Дневник

Српско народно позориште 2006

	..Миховил Логар	Српско народно позориште

	..ПОКОНДИРЕНА ТИКВА - комична опера, по истоименој комедији Јована Стерије Поповића