| |
 |
|
Ф О Т О |
| |
|
|
НАГРАДЕ |
 |
| |
| |
“Еро с онога свијета” - Годишња награду СНП-а за најбољу оперску представу у сезони 202/2003. |
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
|
О ОПЕРИ |
|
| |
 |
| |
Рад на компоновању опере Јаков Готовац започео је 10. октобра 1932. године и трајао је, у три фазе, до 8. маја 1935. Опера је угледала светлост дана 2. новембра 1935. у ХНК у Загребу и остала до данас најизвођенијим делом југословенске музичке литературе. Праизведбу је дириговао сам Готовац и већ тада осетио да је публика дело примила, а то су потврдиле и касније репризе. Критика је двојако реаговала. У Јутарњем листу Лујо Шафранек Кавић је написао: “Опет је један хрватски композитор узалуд написао једну оперу.” Милан Катић у Новостима писао је веома похвално, а Стражичић у београдској Правди оценио је оперу такође врло позитивно. Занимљиво је да је прва изведба Ере изван наше земље била у Брну, на чешком језику 1936. Опера је у Народном позоришту у Београду премијерно изведена 17. априла 1937, а у Српском народном позоришту у Новом Саду 27. фебруара 1948. године. |
|
|
|
 |
| |
|
|
Ненад Туркаљ / ДРАМАТУРШКА АНАЛИЗА |
О ОПЕРИ |
|
| |
|
| |
Еро с онога свијета Јакова Готовца, на либрето Милана Беговића, најуспјешнија је опера народа и народности Југославије, дјело преведено на низ страних језика и играно на више континената, и свакако највише извођено глазбено-сценско дјело нашег аутора у земљи и свијету. Као дјело културе једне релативно мале земље, опера Еро с онога свијета могла је изборити такав пласман само захваљујући то својим очигледно изнимним вриједностима. Помогле су и околности, будући да је Еро с онога свијета комична опера, а знадемо да добрих комичних опера у сваком националном, па и свјетском фундусу имаде неуспоредиво мање од оних “озбиљних”. Но и поред тих околности битна је чињеница што је Еро с онога свијета веома успјела комична опера. По својим мисаоно-стилским обиљежјима, и поред несумњивих утјецаја талијанског веризма (који је присутнији у ранијем Готовчеву дјелу, опери Морана), Еро с онога свијета улази у фундус посебно славенског оперног стваралаштва и у њему заузима часно мјесто једне од најбољих комичних опера, поред таквих ремек-дјела као што су Сметанина Продана невјеста, Сорочински сајам Мусоргског или Вјенчање у самостану Прокофјева. /.../ Многи су склони да висок пласман (говорим овдје изричито о пласману, а не о умјетничкој вриједности) Готовчева Ере с онога свијета образложе првенствено вриједношћу либрета из пера Милана Беговића. Вриједност тог либрета је неоспорна. Служећи се драматуршком окосницом једног казалишног текста старог њемачког пјесника-постолара Ханса Сацхса, Беговић га је повезао с ликом довитљивца из народне пошурице, и радњу либрета обликовао својим големим драматуршким искуством и пјесничком умјешношћу. Ради се, дакако, не само о садржају текста него и заплету радње, дакле о посве казалишном виду обликовања либрета, којему још увијек, у великој мјери, основним шармом остаје сочни народни језик, пун доскочица и народских лирских метафора, преточен у изванредно течне стихове, веома податне глазбеном надограђивању. /.../ Истичући такве предности Беговићева либрета, морам одмах упозорити и на чињеницу да ни такав либрето не би дошао до изражаја, да га конгенијално не синтетизира глазба, у драматуршком погледу једнако зрела, проницљива и духовита. Према томе сва прозивања Беговићева либрета у ствари су и признање складатељу Готовцу, његову дару сценског запажања којим ликове, ситуације и амбијент глазбено домишља до упечатљивости, захваљујући којој (за разлику многих других, и познатијих оперних дјела) Еро с онога свијета живи данас интензивније него у доба своје праизведбе. |
|
|
|
|
| |
|
|
|
СИНОПСИС |
|
| |
|
| |
| Први чин - На гумну богатог сељака Марка, девојке комушају кукуруз и певају. Тужна је само газда-Маркова кћи Ђула: мајка јој је умрла а маћеха за њу не мари. Ђулин глас пробуди Мићу, момка кога нико не познаје, и док жене теше Ђулу, па поново прихвате песму, он склизне са великог пласта, на коме је, непримећен, лежао, - као да је с неба пао! Сујеверне жене му и поверују када каже: Ја сам Еро са онога свијета! - па распреде причу о оном животу, тамо горе, и испоручује поздраве покојника. Излази Дома, Ђулина маћеха, и грди их што не раде, али је Мића, преваром, врати у кухињу, па, оставши насамо са Ђулом, изјави девојци да јој га је њезина покојна мати одабрала за мужа. И док се они договарају како да приволе Марка да пристане на њихов брак, наиђе сам газда и гони Мићу, одбивши да прими једног одрпанца на конак. Но, и Дома је чула за младића са онога света, па, када Марко оде, испитује Еру о своме покојном Матији; а када зачује да јој први муж пребацује што се преудала а за душу му никад ништа не дарује, да је, уз то, и празног џепа, она, у грижи савести, уручи Ери пуну чарапу дуката, покојнику да се нађе, и тобожњи Еро весело одлази. Само, када Марко сазна за дукате, он одмах покупи момке и да се у потеру за Мићом. |
 |
|
|
|
|
| Други чин - У млину. Сима, млинар, меље и весело пева све док не навале жене: свакој се жури, и он не зна како да им угоди; а када се појави Дома са Ђулом и тражи да јој се самеље преко реда, избије свађа. Ђула покушава да смири маћеху, али се ова окоми на њу, па бесно оде. Девојка се вајка на своју злу коб; Сима је теши, и она одлази са женама. Но, ево Миће, бежећи пред потером. Сима се склања, а младић се прерушава у млинског помоћника и у највећој буци дочекује потеру: јесте, видео је лупежа како је малочас замакао у планину! Ови оставе коње и наставе гоњење пешице. Враћа се Ђула и он јој, на њено пребацивање што је узео дукате, каже да је то само шала, и наговори је да пође са њим. Они оду на газда-Марковом коњу. Долази Сима, а одмах затим и Марко са потером, па изгрди млинара зато што их је његов помоћник насамарио. Но, док се Сима брани, наиђе једно чобанче и исприча како је Мића побегао са Ђулом, на газдином коњу... Коначно, Сима остаје опет сам. |
|
|
|
|
|
| Трећи чин - На вашару; гужва, вика, весеље. Наилазе Марко и Дома: свађају се пошто јој муж на даје паре да нешто пазари и она, сва бесна, одлази. Млинар Сима прилази Марку и прича му да се Ђула, у ствари, удала за богатог младића из суседног села, и да сретно живе; Ђула чезне за оцем, али Мића неће да дође док га Марко не позове. Овај то и учини, а када се Мића и Ђула, свечано обучени, појаве, народ их радосно дочека. И све се разјашњава: по мајчином савету, Мића је, преобучен у сиромашка, тражио себи девојку, јер која га таквог заволи, та ће му бити добра жена. И он је, ево, вољан да врати коња и дукате, али тражи благослов. Марко то радо учини, па почиње опште весеље, које се завршава великим колом. |
|
|
|
|
|
|
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
 "uvecaj sliku")
