ВЛАДИСЛАВ КАЋАНСКИ, првак Драме СНП-а
( 1950 - 2006 )


Родио се у Новом Саду 3. јуна 1950. године. Основну школу, Гимназију “Јован Јовановић Змај” и Вишу економско-комерцијалну школу завршио у родном граду, а Факултет драмских уметности у Београду 1977. године. У Српском народном позоришту је од 1. септембра до 25. октобра 1977. и од 10. октобра 1978. до данас.

У Српском народном позоришту Владислав Каћански одиграо је следеће улоге:
Година 1978. 10. октобар – Бранислав Нушић: Покојник у режији Горана Цветковића – МИЛЕ (ускочио); 17. децембар – Јован Стерија Поповић: Тврдица или Кир Јања у режији Димитрија Ђурковића – МИШИЋ;
Година 1979. 20. фебруар – Едуардо де Филипо: Субота, недеља, понедељак у режији Богдана Јерковића – АТИЛИО; 9. октобар – Живко Чинго: Пасквелија у режији Љубише Георгиевског – ПУМПАЛОВСКИ;
Година 1980. 24. мај – Мирко Милорадов: Наш Тито у режији Николе Петровића – /више улога/;
Година 1981. 9. јануар – Бранислав Нушић: Ожалошћена породица у режији Љубомира Драшкића – МИЋА СТАНИМИРОВИЋ; 10. март – Јован Стерија Поповић: Зла жена и џандрљиви муж у режији Богдана Рушкуца – МАКСИМ; 22. септембар – Фадил Хаџић: Чешаљ у режији Војислава Солдатовића – ПРАВНИК;
Година 1982. 14. септембар – Антон Павловић Чехов: Платонов у режији Стеве Жигона – ИСАК АВРАМОВИЋ; 1. новембар – Борислав Пекић: Обешењак у режији Богдана Рушкуца – ЕМАНУИЛО;
Година 1983. 25. јануар – Молина Удовички: Земља у режији Радослава Дорића – ЖАРА;
Година 1984. 27. март – Бранислав Нушић: Протекција у режији Димитра Станкоског – САВА САВИЋ; 30. октобар – Молијер: Дон Жуан у режији Љубише Георгиевског – ЗГАНАРЕЛ;
Година 1985. 11. мај – Питер Барнс: Владајућа класа у режији Петра Зеца – ДАНИЈЕЛ ТАКЕР; 5. октобар – Бото Штраус: Велико и мало у режији Николе Јевтића – ГИТАРИСТА и БЕРНД;
Година 1986. 9. септембар – Франц Ксавер Крец: Гнездо у режији Радмиле Војводић – ОН; 16. септембар – Душан Ковачевић: Свети Георгије убива аждаху у режији Егона Савина – РАЈКО ПЕВАЦ; 21. октобар – Џорџ Бернард Шо: Дон Жуан у паклу у режији Љубише Георгиевског – ЂАВО; 26. децембар – Јован Стерија Поповић: Родољупци у режији Слободана Унковског – ШЕРБУЛИЋ;
Година 1987. 6. март – Душан Јовановић: Живот провинцијског плејбоја после другог светског рата у режији Бранислава Мићуновића – КОЛА; 8. септембар – Милош Црњански: Роман о Лондону у режији Стеве Жигона – ПЈОТР КРИЛОВ;
Година 1988. 11. фебруар – Тадеуш Ружевич: Клопка у режији Невене Јанаћ – ФРИЗЕР; 17. септембар – Драго Јанчар: Клементов пад у режији Звонета Шедлбауера – ГРЕГОР; 23. децембар – Лев Бирински: Луда игра у режији Виде Огњеновић – СЕКРЕТАР ГУБЕРНИЈЕ; Година 1989. 18. март – Жорж Фејдо: Магарац у режији Желимира Орешковића – ПОНТАЊАК; 19. јун – Бранислав Нушић: Покојник у режији Дејана Мијача – ПАВЛЕ МАРИЋ; 14. октобар – Максим Горки: Јегор Буличов у режији Душана Јовановића – ПАУН;
Година 1990. 29. март – Вилијам Шекспир: Краљ Лир у режији Љубише Ристића – ГРОФ ОД КЕНТА; 21. децембар – Александар Поповић: Бела кафа у режији Бранка Плеше – СРЂА ЗЛОПОГЛЕЂА;
Година 1992. 8. фебруар – Александар Поповић: Нега мртваца у режији Радмиле Војводић – СЛАВЕНКО; 11. октобар – Милош Николић: Ковачи у режији Бранислава Мићуновића – АЦА КОВАЧЕВ; 26. децембар – Ј. Стерија Поповић: Кир Јања у режији Љубослава Мајере;
10. децембар 1993. Б. Нушић: Госпођа министарка у режији Бранка Поповића – УЈКА ВАСА;
2. април 1994. Р. Дорић: Српска Атина у режији аутора – ПЕРА ДОБРИНОВИЋ;
14. октобар 1995. Љ. Симовић: Путујуће позориште Шопаловић у режији Егона Савина – БЛАГОЈЕ БАБИЋ;
30. новембра 1996. А. Поповић: Мрешћење шарана у режији Егона Савина – КУМ СВЕТА МИЛОСАВЉЕВИЋ;
29. октобар 1999. – Душан Ковачевић: Сабирни центар у режији Љубослава Мајере – ЈАНКО САВСКИ;
23. фебруар 2000. – Антон Павлович-Чехов: Галеб у режији Жанка Томића – ДОРН;
8. октобар 2001. – Душан Јовановић: Ослобођење Скопља у режији Жанка Томића – БАЛЕ;
17. децембар 2002. – Ђорђе Лебовић: Раванград у режији Дејана Мијача – МИЛИН;
1.новембар 2003. – Витолд Гомбрович: Венчање у режији Марка Каћанског – КАНЦЕЛАР;
Година 2005. 23. мај 2005. ПРОЈЕКАТ ТРИ – НОВИХ ПЕТ ПОГЛАВЉА, Иван Правдић: Кварна карма у режији Марка Каћанског – ВОДИТЕЉ; 30. септембар 2005. – Марин Држић: Дундо Мароје у режији Радослава Миленковића – УГО ТУДЕШКО; 17. новембар 2005. – Теренс Мекнели: Стендалов синдром у режији Стефана Саблића – ХЕКТОР и ДИРИГЕНТ;
25. мај 2006. – Милена Марковић: Наход Симеон у режији Томија Јанежича – МУЖ.

НАГРАДЕ
Награда "Бојан Ступица" као најбољи студент четврте године глуме Факултета драмских уметности
Награда Удружења драмских уметника Србије 1980. за улогу Пумпаловског у представи Песквелија Ж. Чинга
Глумачке Награде на Сусрету војвођанских позоришта:
– за улогу Рајка Певца, у представи Свети Георгије убива аждаху Душана Ковачевића, Нови Сад 1987.
– за улогу Кир Јање у представи Кир Јања (Тврдица) Јована Стерије Поповића, Сремска Митровица 1993.
Статуета слободе за најбољу мушку улогу на Позоришним свечаностима у Младеновцу 1993. за улогу Кир Јање у представи Кир Јања (Тврдица) Јована Стерије Поповића
Глумачка награда на Земун фесту, Гардош театар, Земун 1993. за улогу Кир Јање у представи Кир Јања (Тврдица) Јована Стерије Поповића
Награда Новосадске банке за глумачко остварење које је публика прогласила најбољим на Стеријином позорју 1993. за улогу Кир Јање у представи Кир Јања (Тврдица) Јована Стерије Поповића
Глумачка награда на Вршачкој позоришној јесени, (фестивал класике) 1993. за улогу Кир Јање у представи Кир Јања (Тврдица) Јована Стерије Поповића
Стеријина награда за улогу Свете Милосављевића у представи Мрешћење шарана А. Поповића 1997.
Похвала за Дан СНП 1998.
Годишње награде СНП:
– за улогу Зганарела у представи Дон Жуан Ж. П. Молијера 1985.
– за улогу Кире Јање у представи Кир Јања Ј. С. Поповића 1993.
– за улогу Јанка Савског у представи Сабирни центар Душана Ковачевића 2000.
– за улогу Хектора и Диригента у представи Стандалов синдром Теренса Мекнелија 2006.

Владислав Каћански остварио је још низ улога ван своје матичне куће. У Академском позоришту “Промена” играо је у представама: Лудак и опатица  Станислава Игнација Виткијевича (1982) и Јелка код Иванових  Александра Введенског (1983) у режији Хариса Пашовића;  Виктор или деца на власти  Рожеа Витрака у режији Никите Миливојевића (1984); Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића у режији Дејана Крстовића (1990). У оквиру Штранд – феста СПЦ Војводине лета 1992. играо је у представи Браћа близанци  по Плауту, у режији Ратка Радивојевића.
У Народном позоришту у Суботици играо је у следећим представама: Година 1988: 6. јула – Феуд (по мотивима Воле Шојинке, Стриндберга, Јонеска, Молијера, Шепарда, Лењина) у режији Атиле Андрашија; Година 1989: 2. септембра – Мирослав Крлежа: Аретеј у режији Душана Јовановића; Година 1990: 21. јула – Софокле Цар Едип у режији Љубише Ристића; 1. августа – Аристофан: Приватни мир у режији Лазара Стојановића; 3. новембра – Живојин Павловић: Брада у режији Радета Шербеџије; 7. новембра – Опера за два гроша (по мотивмима Бранислава Нушића) у режији Ленке Удовички; Година 1991: јануар – Бранислав Нушић: Народни посланик у режији Љубише Ристића; Година 1992: Ф. М. Достојевски: Злочин и казна у режији Саша Миленковског 26. фебруар 1992.; Ф. М. Достојевски: Браћа Карамазови у режији Саша Миленковског – ИВАН КАРАМАЗОВ, 5. август 1992.