РАЗГОВОР СА ЛОРАНС КАЛАМ

После “Професионалца” Душана Ковачевића, други сусрет швајцарске редитељке и некадашње глумице Лоранс Калам са нашим театарским миљеом и његовим ауторима и глумцима, у знаку је Вилијема Шекспира и његовог “Троила и Кресиде”. “Професионалца” је Лоранс Калам режирала (и за то добила 2004. Стеријину награду) у копродукцији театара “Ле Пош“ из Женеве и “Види” из Лозане, а овај Шекспиров комад је управо почела да режира у Српском народном позоришту.
За ову представу Лоранс Калам је ангажовала и швајцарске и наше глумце, које је сама бирала, боравећи у неколико наврата код нас, и пажљиво гледајући представе у СНП-у, које би јој откриле, како већ јесу, потенцијалне чланове глумачког ансамбла њене нове представе.
“Професионалац” и “Троил и Кресида”, у режији Швајцаркиње Лоранс Калам, можда највише заједничког имају у ономе што је, нажалост, довољно потврђено као специфичност нашег простора, а то су сукоби, ратови и разарање, физичко и морално. Међутим, та склоност се, у овој новој представи Лоранс Калам, испоставља као свима заједничка, без обзира којим језиком говорили. Уводећи вишејезичност у представу, њена намера је била да укаже не на разлике, већ напротив, на сличности међу народима, били они Грци и Тројанци као “Троилу и Кресиди”, или неки данас зараћени народи. У њеној представи улоге Тројанаца додељене су нашим глумцима, а Грка швајцарским.
Колико ваш посао отежава то што су у екипи и наши и швајцарски глумци?
- Тек смо почели да сарађујемо, али наравно да је компликовано, зато што прво морам да научим да будем стрпљива. Дакле, кад неко говори, ја морам да удахнем и да сачекам да бих разумела и одговорила. Тако моментална реакција није могућа. Тај зид постоји, и тешко да се превазиђе. У суштини, све је то врло занимљиво, јер не морам да будем брбљива.
Какав ефекат у позоришном смислу очекујете од овакве глумачке поделе у којој се глуми на два језика? Да ли сте унапред имали одређену идеју због које сте се одлучили за тако нешто?
- Када смо први пут дошли у Нови Сад, оригинална идеја је била да се суоче два театра, то јест да се два начина рада споје кроз сарадњу. Прошло је две године од тог момента, до оног када сам схватила да је овај Шекспиров комад прави избор за такву представу. Надам се да ће гледаоци успети да прате представу, будући да говоримо на два језика. То се дешава, као када гледате филм и заборављате у којој ј е оригиналној верзији направљен.
Да ли сте сами одабрали овај Шекспиров комад који Јан Кот оцењује као зачуђујући и изузетно савремен? Да ли је та савременост била кључна ствар због којег сте изабрали “Троила и Кресиду”?
- Изабрала сам га сама, а увек постоји више разлога због којих се прави одређени избор. Управо зато што је то рад на два језика, а не зато што странци говоре српски, а Грци француски. Овај комад сам изабрала зато што је евидентно да постоје две стране које могу да се конфронтирају различитим језицима, поготово зато што када постављате представу ви имате особу која говори француски и ону која говори српски, знате одмах ко је Грк а ко Тројанац, и некако комад на тај начин поставља ствари “ин медиас рес”, директно, тако да не морате да листате књигу да проверавате ко су ликови.
Затим, ја сам Швајцаркиња, рођена 1955. и ја не знам шта је рат. Лично, немам ништа да испричам о рату, имам само питања, али знам да се ради о издаји и то је једна од главних тема која ме занима у овом комаду. Постоји много разлога због којих се неко одлучује за један текст.
Хоће ли имати утицаја то што сте режирали текст нашег писца и што сада радите са нашим глумцима? Да ли ће то можда мењати ваш начин рада и размишљања?
- Надам се да ће тако бити, јер другачије не би ни било могуће.
Да ли издвајате по нечему од осталих овај Шекспиров комад у којем практично нема позитивних ликова?
- Нема позитивних ликова, значи нема хероја. У том смислу, ово је колективни комад, нема јако великих улога. У суштини, то је машина у којој свако мора да функционише. Али, постоје други Шекспирови комади који функционишу на исти начин, тако да представљају групни, колективни рад.
Да ли у представи “Троил и Кресида” има швајцарских глумаца који су учествовали и у “Професионалцу”?
- Да, двоје. Жак Мишел који је играо Луку, а сада Агамемнона, а Терсита глуми Ен-Лор Луизони, која је у “Професионалцу” играла секретарицу.
Како сте дошли на идеју о сценографији и какву сте музику имали у виду?
- Много сам радила на сцени. Услови су компликовани због језика и зато ризикујемо да радимо дуже, али спремили смо макету, и радимо као што се сцена припрема у операма. То је први пут да радим овако, али сигурна сам да ће се све променити, но, у најмању руку, постоји једна особа иза мене, сценограф, због којег се мање плашим тих промена.

Наташа ПЕЈЧИЋ, Дневник, 4.08.2006. (Фото: Р. Хаџић)