Додела награда Удружења балетских уметника Србије Балету Српског народног позоришта Балет Српског народног позоришта добио је ове године две велике награде Удружења балетских уметника Србије из Београда (УБУС-а), први пут обе награде одлазе у једно позориште. Награду за животно дело, за изузетан допринос балетској уметности и култури наше земље, коју додељује председништво УБУС-а истакнутим балетским уметницицима, ове године добила је госпођа ЕРИКА МАРЈАШ, директор Балета Српског народног позоришта. Друга велика награда и изузетно признање нашем Балету је Награда "Димитрије Парлић" за интерпретацију ансамблу представе ЈЕЗИК ЗИДОВА Форума за нови плес Српског народног позоришта (награда коју уручује члан породице Димитрија Парлића). Удружење балетских уметника Србије (УБУС) је 1997. године установило награду "Димитрије Парлић", једну од најпрестижнијих награда у области балетске уметности. Награда се додељује сваке године, и то за премијерно изведене, оригиналне кореографије целовечерњих, или једночиних балета, за целокупни кореографски опус или за изузетну уметничко-техничку интерпретацију појединцу, групи или целом ансамблу. Петочлани жири, именован од стране УБУС-а, прати премијерна извођења балетских остварења која су изведена током једне године на простору Републике Србије. Награда се састоји од плакете са ликом Димитрија Парлића, изливене у бронзи (рад академског вајара Риста Михића), дипломе УБУС-а, као и новчаног дела награде која ове године износи 90.000 динара. Награду финансира Министарство за културу Републике Србије и Градски секретаријат за културу. Досадашњи лауреати ове престижне награде били су: Соња Вукићевић, Вера Костић, Крунислав Симић, Исидора Станишић, Владимир Логунов, Лидија Пилипенко, солисти представе Ко то тамо пева, Народног позоришта у Београду. Овогодишњи жири радио је у саставу: Јелена Кајго, драматург и балетски критичар (председник жирија), Паша Мусић, репетитор балета, Петар Рајковић, кореограф, Ирена Крешић, балетски критичар и Биљана Кнежевић, члан балета Позоришта на Теразијама. Награде Удружења балетских уметника Србије биће уручене у понедељак, 23. октобра 2006. године, у фоајеу II галерије Народног позоришта у Београду, у 12 часова. Како је досадашња пракса УБУС-а да се на првој балетској представи, након доделе у Београду, награда уручи добитнику и пред публиком у његовом матичном позоришту, обе награде ће бити уручене и у Српском народном позоришту, у уторак, 24. октобра у 19 часова, пре почетка балета Божанствена комедија. Позивамо вас на свечано уручење награда у Српском народном позоришту, представу балета Божанствена комедија и коктел након представе. Молимо вас да нам јавите ако желите да пратите свечано уручење награда у Београду, телефон 451-452 или 427-957 (организован је превоз испред зграде СНП-а у 10 часова, обавезно се јавите, због ограниченог броја места). ДИМИТРИЈЕ ПАРЛИЋ, југословенски играч и кореограф (1919-1986). Похађао Глумачку школу у Београду, а балетски се школовао у Бечу и Берну. Био је солиста у Народном позоришту у Београду (од 1942), а затим шеф балетског ансамбла и кореограф. Године 1958-1962. директор балета Државне опере у Бечу, а 1962-1964. у Римској опери. Затим је поново у Београду и од 1971. радио као слободан уметник у позориштима у земљи и иностранству. Због болести повукао се са сцене, али је наставио изузетно успешну кореографску каријеру. Тако је поставио низ балетских дела с маштовитошћу и оригиналношћу каква се ретко среће, што га и сврстава у ред најбољих југословенских кореографа. Његове поставке су, углавном, засноване на складном споју класичног и савременог балета. Тако његова кореографија за Ромеа и Јулију (Прокофјев) и Орфеја (Стравински) означава нови, савременији пут, којим је педесетих година успешно кренуо београдски балает. Остале успешне кореографије: Чудесни мандарин, Рођендан инфанткиње, Хуан од Царисе, Себастијан, Ана Карењина. Посебан је његов допринос развијању националног балетског израза у поставкама Лицитарског срца, Симфонијског триптихона, Охридске легенде, у којима се трудио да уметнички транспонује лепоту и разноврсност игара наших народа. Неговао је и сценско-балетска виђења наших композитора која немају фолклорну подлогу као што су Кинеска прича (Барановић), Човек пред огледалом и Напуштене (Келемен), Катарина Измаилова (Бручи), у којима долази до изражаја несвакидашња маштовитост у обликовању играчких композиција. Његове кореографије се радо изводе на југословенским позорницама, а веома су добро примљене у Бечу, Амстердану, Хелсинкију, Единбургу, Бриселу, Анкари, Трсту, где је такође с успехом радио. Нови Сад, 19. октобар 2006. / ПРЕС СНП-а / Душанка РАДМАНОВИЋ