Dodela nagrada Udruženja baletskih umetnika Srbije Baletu Srpskog narodnog pozorišta Balet Srpskog narodnog pozorišta dobio je ove godine dve velike nagrade Udruženja baletskih umetnika Srbije iz Beograda (UBUS-a), prvi put obe nagrade odlaze u jedno pozorište. Nagradu za životno delo, za izuzetan doprinos baletskoj umetnosti i kulturi naše zemlje, koju dodeljuje predsedništvo UBUS-a istaknutim baletskim umetnicicima, ove godine dobila je gospođa ERIKA MARJAŠ, direktor Baleta Srpskog narodnog pozorišta. Druga velika nagrada i izuzetno priznanje našem Baletu je Nagrada "Dimitrije Parlić" za interpretaciju ansamblu predstave JEZIK ZIDOVA Foruma za novi ples Srpskog narodnog pozorišta (nagrada koju uručuje član porodice Dimitrija Parlića). Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) je 1997. godine ustanovilo nagradu "Dimitrije Parlić", jednu od najprestižnijih nagrada u oblasti baletske umetnosti. Nagrada se dodeljuje svake godine, i to za premijerno izvedene, originalne koreografije celovečernjih, ili jednočinih baleta, za celokupni koreografski opus ili za izuzetnu umetničko-tehničku interpretaciju pojedincu, grupi ili celom ansamblu. Petočlani žiri, imenovan od strane UBUS-a, prati premijerna izvođenja baletskih ostvarenja koja su izvedena tokom jedne godine na prostoru Republike Srbije. Nagrada se sastoji od plakete sa likom Dimitrija Parlića, izlivene u bronzi (rad akademskog vajara Rista Mihića), diplome UBUS-a, kao i novčanog dela nagrade koja ove godine iznosi 90.000 dinara. Nagradu finansira Ministarstvo za kulturu Republike Srbije i Gradski sekretarijat za kulturu. Dosadašnji laureati ove prestižne nagrade bili su: Sonja Vukićević, Vera Kostić, Krunislav Simić, Isidora Stanišić, Vladimir Logunov, Lidija Pilipenko, solisti predstave Ko to tamo peva, Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: Jelena Kajgo, dramaturg i baletski kritičar (predsednik žirija), Paša Musić, repetitor baleta, Petar Rajković, koreograf, Irena Krešić, baletski kritičar i  Biljana Knežević, član baleta Pozorišta na Terazijama. Nagrade Udruženja baletskih umetnika Srbije biće uručene u ponedeljak, 23. oktobra 2006. godine, u foajeu II galerije Narodnog pozorišta u Beogradu, u 12 časova. Kako je dosadašnja praksa UBUS-a da se na prvoj baletskoj predstavi, nakon dodele u Beogradu, nagrada uruči dobitniku i pred publikom u njegovom matičnom pozorištu, obe nagrade će biti uručene i u Srpskom narodnom pozorištu, u utorak, 24. oktobra u 19 časova, pre početka baleta Božanstvena komedija. Pozivamo vas na svečano uručenje nagrada u Srpskom narodnom pozorištu, predstavu baleta Božanstvena komedija i koktel nakon predstave. Molimo vas da nam javite ako želite da pratite svečano uručenje nagrada u Beogradu, telefon 451-452 ili 427-957 (organizovan je prevoz ispred zgrade SNP-a u 10 časova, obavezno se javite, zbog ograničenog broja mesta). DIMITRIJE PARLIĆ, jugoslovenski igrač i koreograf (1919-1986). Pohađao Glumačku školu u Beogradu, a baletski se školovao u Beču i Bernu. Bio je solista u Narodnom pozorištu u Beogradu (od 1942), a zatim šef baletskog ansambla i koreograf. Godine 1958-1962. direktor baleta Državne opere u Beču, a 1962-1964. u Rimskoj operi. Zatim je ponovo u Beogradu i od 1971. radio kao slobodan umetnik u pozorištima u zemlji i inostranstvu. Zbog bolesti povukao se sa scene, ali je nastavio izuzetno uspešnu koreografsku karijeru. Tako je postavio niz baletskih dela s maštovitošću i originalnošću kakva se retko sreće, što ga i svrstava u red najboljih jugoslovenskih koreografa. Njegove postavke su, uglavnom, zasnovane na skladnom spoju klasičnog i savremenog baleta. Tako njegova koreografija za Romea i Juliju (Prokofjev) i Orfeja (Stravinski) označava novi, savremeniji put, kojim je pedesetih godina uspešno krenuo beogradski balaet. Ostale uspešne koreografije: Čudesni mandarin, Rođendan infantkinje, Huan od Carise, Sebastijan, Ana Karenjina. Poseban je njegov doprinos razvijanju nacionalnog baletskog izraza u postavkama Licitarskog srca, Simfonijskog triptihona, Ohridske legende, u kojima se trudio da umetnički transponuje lepotu i raznovrsnost igara naših naroda. Negovao je i scensko-baletska viđenja naših kompozitora koja nemaju folklornu podlogu kao što su Kineska priča (Baranović), Čovek pred ogledalom i Napuštene (Kelemen), Katarina Izmailova (Bruči), u kojima dolazi do izražaja nesvakidašnja maštovitost u oblikovanju igračkih kompozicija. Njegove koreografije se rado izvode na jugoslovenskim pozornicama, a veoma su dobro primljene u Beču, Amsterdanu, Helsinkiju, Edinburgu, Briselu, Ankari, Trstu, gde je takođe s uspehom radio. Novi Sad, 19. oktobar 2006. / PRESS SNP-a / Dušanka RADMANOVIĆ