Drama Srpskog narodnog pozorišta ovu sezonu počela je s probama nove predstave "Aveti" Henrika Ibzena, u režiji Ksenije Krnajski, čija premijera se očekuje polovinom oktobra na Kamernoj sceni.
Juče je na okupu bila glumačka ekipa ove predstave u kojoj su naša istaknuta glumica Ksenija Martinov-Pavlović, u ulozi Gospođe Helene Alving, i mladi glumci Igor Pavlović koji igra njenog sina Osvalda Alvinga, Vladimir Ćirković u ulozi Pastora Mandersa, Srđan Sekulić kao Stolar Engstrand i Aleksandra Krnajski kojoj je poverena uloga Regine Engstrand.
Naravno, kada je u pitanju Ibzen, neminovno je da se već na prvim čitajućim probama povede razgovor o psihološkim nijansama likova, složenim odnosima među njima, motivaciji i postupcima, pa je tako bilo i u ovom drugom susretu rediteljke, koja sa Svetislavom Jovanovim potpisuje i adaptaciju, i glumaca koji igraju u ovom retko izvođenom komadu kod nas.
- Direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta Dušan Petrović se odlučio za ovaj komad, a dobar povod za to bio je što je, kao po nekom nemačkom receptu, hteo da određenu predstavu u repertoaru posveti glumcima u svom ansamblu i njihovim potrebama, kako rade nemački upravnici pozorišta - kaže za naš list rediteljka ove predstave Ksenija Krnajski. - Hteo je da, praktično, u jednoj predstavi objedini Kseniju Martinov-Pavlović koja odlazi u penziju, i Igora Pavlovića koji je tek došao u ansambl, da to bude ispraćaj i doček glumaca. To je bio neposredan povod za ovaj komad, koji je vrlo značajan, ali prilično kod nas nepoznat i malo igran.
Onda je usledio poziv iz SNP - a da Ksenija Krnajski režira taj komad, s predlogom da se radi, kako ona primećuje, po starom receptu "klasika na nov način", a budući da je već po njemu u ovoj kući režirala Sterijinu "Pokondirenu tikvu", pretpostavljalo se da je to za nju tek kao nastavak rada, ali ovog puta sa Ibzenom. Kako će taj novi način izgledati, i šta će se naći u prvom planu, Ksenija Krnajski objašnjava:
- Mislim da bi to, prosto, trebalo da bude preispitivanje određenih ličnosti u odnosu na trenutak u kojem žive. Ovo je komad, po meni, o prokockanim mogućnostima. Aveti kod nas, pretpostavljam čak i u originalnoj ibzenovskoj priči, nisu ljudi, nego naše emocije, potrebe i želje, koje guramo pod tepih, neke tajne o kojima se ne priča, a koje bi nas odvele negde gde nismo. Zato mislim da je ova predstava određena vrsta suočavanja sa nama samima, u našem, današnjem trenutku, i zbog toga smo tekst očistili od svih priča iz epohe, nekih "pase" dijaloga, moralisanja, i ogolili ga, da probamo da ispričamo priču o današnjem svetu, u kojem pristajemo na mediokritete, i u kojem, praktično, sreća za nas znači samo sigurnost. O tome govori ovaj komad i to je ono što je za mene najsavremenije i najaktuelnije u vezi s njim. Jako se iznenadite kada pročitate neke stvari koje su napisane krajem 19. veka, iz nekog potpuno drugog bekgraunda, i shvatite kako danas pakleno odzvanjaju.
Odlučujući se za svedenu, kabaretsko - brehtovsku formu, muzički vrlo izraženu, Ksenija Krnajski je izrazila nadu da će Vladimir Petričević napraviti vrlo zanimljive songove koji će pratiti priču, očekujući da će muzika biti šesti lik u komadu. Među ostalim saradnicima na ovoj predstavi su scenograf Dejan Pantelić, a kostimograf je Marina Sremac. Skice su jako zanimljive, pominje Ksenija Krnajski i dodaje da bi sve trebalo da se dešava u klaustrofobičnom prostoru jedne norveške kvazi staklene bašte, koja jeste i staklena bašta, ali i čistilište u istom trenutku.
N. PEJČIĆ, DNEVNIK, 5.09.2006.