| |
| ПРЕМИЈЕРА "ТРОИЛА И КРЕСИДЕ" У ЖЕНЕВИ |
Премијера "Троила и Кресиде", копродукција Српског народног позоришта, Театра Каружа и Компаније 03 из Женеве
Прва међународна копродукција Српског народног позоришта, пројекат "Троил и Кресида" Виљема Шекспира, у режији лауреаткиње Стеријине награде за поставку "Професионалца" Душка Ковачевића Лоранс Калам, изведен је премијерно 7. новембра на великој сцени "Франсоа-Симон" Театра Каружа, који је, уз женевску Компанију 03 копродуцент са швајцарске стране.
Публика, која је по извесној уздржаности слична новосадској, примила је ову представу – коју глумци из Швајцарске и из СНП-а играју на француском, односно српском језику, уз титловани превод (на оба језика) који, при том, и "игра" у представи - изузетно топло и срдачно. Познаваоци овдашњих прилика тврде да ће њен пословични опрез отклонити тек добра, афирмативна критика о представи. Ето примера, сасвим супротног од искуства на домаћем терену, озбиљног утицаја критике на судбину позоришне представе.
Засад је, у кантоналном листу "La Nouvelliste", изашао приказ представе поводом њеног претпремијерног извођења (3. новембра) у Сијеру. Критичарка Вероник Риборди сматра да је Лоранс Калам, са два ансамбла и на два језика, направила уверљиву сценску адаптацију Шекспирове ни-трагедије-ни-комедије и да је у питању представа коју свакако треба видети. Женевски магазин "Scene" је фотографију из представе објавио на насловној страни, а читаву страницу је посветио интервјуу са редитељком Лоранс Калам која говори, између осталог, о разлозима избора управо тог Шекспировог комада, о значају и значењу двојезичности у представи, о сарадњи са новосадским глумцима, посебно наглашавајући задовољство избором младе Тијане Караичић, иначе студенткиње четврте године новосадске Академије уметности, за улогу Кресиде.
Значај и природу овог догађаја вероватно је најпрецизније дефинисао управник Театра Каружа Франсоа Роше:
- Авантура која је почела вечерас у нашем театру, мени лично веома много значи и то на два плана. На уметничком плану, могли сте да се уверите и очима и ушима, то је импресивна представа у којој сусрет српских и швајцарских глумаца, употреба два језика за два завађена табора, идеално функционишу у служби драматургије комада и саме представе. На знатно ширем плану, културном, људском, политичком, то је, захваљујући театру, сусрет глумаца двеју култура, два менталитета, који су пробали заједно, који сада играју заједно. Још једном, доказујемо како је релативно лако разумети се, чути један другог, створити нешто заједно. Треба само хтети тако нешто. Ево савета политичарима света: ми вас критикујемо у нашим представама, а ви бисте морали да следите наш начин. Три позоришта су се окупила захваљујући Кресиди и Троилу: најстарије – Српско народно позориште из Новог Сада, основано 1861, једно које је у средњим годинама и које ће наредне године имати 50 – Театар Каружа – Женевски атеље и, најмлађе – Компанија 03, која има тек три године.
На коктелу после премијере, званицама се обратила и градоначелница Каружа Франсет Мејер која је, "леп сусрет две земље, две културе и два језика" окарактерисала као догађај на који град Каруж може да буде поносан.
Каруж је, иначе, градић који од Женеве дели река Рона, а однос два града упоредив је с односом Новог Сада и Петроварадина или Београда и Земуна и, у овом случају, додатно је означен разликама у историјском, културном и конфесионалном бекграунду становништва.
Пре но што се појаве критике у женевским медијима – а на премијери је било и новинара и критичара - цитираћемо занимљиву опаску управника СНП-а Миливоја Млађеновића, изречену на поменутом коктелу, а која се тиче не само културног и политичког аспекта сарадње три позоришта, већ и једне од суштинских идеја представе:
- Постоји у представи реплика: Блуд, блуд, рат и разврат, само то увек је у моди! Ова представа је, да парафразирам Стерију, нека врста противотрова овим пороцима савременог света.
Антрфиле 1 Аплауз за Радоја Чупића
Једини аплауз на отвореној сцени током премијерног извођења добио је Радоје Чупић који у представи тумачи лик Пандара, Кресидиног ујака. Уз, те вечери изузетно надахнутог и разиграног Чупића, публика је, јачином аплауза на крају, издвојила и Ан-Лор Луизони (Терсит), Предрага Момчиловића (Хектор), Фредерика Полијеа (Ахил) и Жака Мишела (Агамемнон).
У представи, поред поменутих глумаца, играју и: Милован Филиповић, Тијана Караичић, Васа Вртипрашки, Милорад Капор, Небојша Савић, Љубица Ракић, Драгиња Вогањац, Славиша Амиџић, Каспар Лангоф, Клод Вијмен, Пјер Молини, Жорж Грбић и Вероник Рос де ла Гранж. Сценограф је Питер Вилкинсон, а костимографкиња је Јасна Бадњаревић.
У представи су коришћени делови текста Матијаса Лангофа "Ратни дневник Јанка Калочија, телеграфисте 6. беотијског батаљона, убијеног у предграђу Троје, пет дана након завршетка рата", попут еминентно брехтијанског знака, а у сврху додатног колорисања припадника грчког табора који је код Шекспира обрађен на нивоу мита.
Антрфиле 2 Упутство за употребу
Пола сата пре почетка представе, драматург Театра Каружа Жоел Аге одржао је, публици окупљеној у позоришном кафеу, десетоминутну презентацију пројекта "Троил и Кресида". Говорио је о идеји комада и представе (љубав, рат, политика...). На крају је рекао и следеће:
- Овде се време меша са географијом: на вратима Азије, Троју напада Запад. На другом плану, затвореност Тројанаца у граду подсећа на врло актуелну ситуацију стриктне контроле екс-југословенских граница. И, као и редитељка и управник нашег позоришта, и ја сматрам да треба допринети да Срби изађу из изолације јер она служи само екстремима свих врста.
Антрфиле 3 Присутни
Премијери у Каружу присуствовали су, између осталих: амбасадор Србије у Берну Драган Маршићанин (који је изјавио да му је ова представа најлепши доживљај током читавог мандата), амбасадор Швајцарске при УН Теодор Винклер, саветник у Републичком министарству културе Милена Бурић и помоћник покрајинског секретара за културу Роберт Колар. Такође, представи је присуствовала и Марта Монштајн, шеф одељења за позориште у Фондацији "Про Хелвеција", која је један од спонзора овог пројекта. Даринка НИКОЛИЋ, Женева, 8.11.2006. |
|
|
|