PREMIJERA "TROILA I KRESIDE" U ŽENEVI Premijera "Troila i Kreside", koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta, Teatra Karuža i Kompanije 03 iz Ženeve Prva međunarodna koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta, projekat "Troil i Kresida" Viljema Šekspira, u režiji laureatkinje Sterijine nagrade za postavku "Profesionalca" Duška Kovačevića Lorans Kalam, izveden je premijerno 7. novembra na velikoj sceni "Fransoa-Simon" Teatra Karuža, koji je, uz ženevsku Kompaniju 03 koproducent sa švajcarske strane. Publika, koja je po izvesnoj uzdržanosti slična novosadskoj, primila je ovu predstavu - koju glumci iz Švajcarske i iz SNP-a igraju na francuskom, odnosno srpskom jeziku, uz titlovani prevod (na oba jezika) koji, pri tom, i "igra" u predstavi - izuzetno toplo i srdačno. Poznavaoci ovdašnjih prilika tvrde da će njen poslovični oprez otkloniti tek dobra, afirmativna kritika o predstavi. Eto primera, sasvim suprotnog od iskustva na domaćem terenu, ozbiljnog uticaja kritike na sudbinu pozorišne predstave. Zasad je, u kantonalnom listu "La Nouvelliste", izašao prikaz predstave povodom njenog pretpremijernog izvođenja (3. novembra) u Sijeru. Kritičarka Veronik Ribordi smatra da je Lorans Kalam, sa dva ansambla i na dva jezika, napravila uverljivu scensku adaptaciju Šekspirove ni-tragedije-ni-komedije i da je u pitanju predstava koju svakako treba videti. Ženevski magazin "Scene" je fotografiju iz predstave objavio na naslovnoj strani, a čitavu stranicu je posvetio intervjuu sa rediteljkom Lorans Kalam koja govori, između ostalog, o razlozima izbora upravo tog Šekspirovog komada, o značaju i značenju dvojezičnosti u predstavi, o saradnji sa novosadskim glumcima, posebno naglašavajući zadovoljstvo izborom mlade Tijane Karaičić, inače studentkinje četvrte godine novosadske Akademije umetnosti, za ulogu Kreside. Značaj i prirodu ovog događaja verovatno je najpreciznije definisao upravnik Teatra Karuža Fransoa Roše: - Avantura koja je počela večeras u našem teatru, meni lično veoma mnogo znači i to na dva plana. Na umetničkom planu, mogli ste da se uverite i očima i ušima, to je impresivna predstava u kojoj susret srpskih i švajcarskih glumaca, upotreba dva jezika za dva zavađena tabora, idealno funkcionišu u službi dramaturgije komada i same predstave. Na znatno širem planu, kulturnom, ljudskom, političkom, to je, zahvaljujući teatru, susret glumaca dveju kultura, dva mentaliteta, koji su probali zajedno, koji sada igraju zajedno. Još jednom, dokazujemo kako je relativno lako razumeti se, čuti jedan drugog, stvoriti nešto zajedno. Treba samo hteti tako nešto. Evo saveta političarima sveta: mi vas kritikujemo u našim predstavama, a vi biste morali da sledite naš način. Tri pozorišta su se okupila zahvaljujući Kresidi i Troilu: najstarije - Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, osnovano 1861, jedno koje je u srednjim godinama i koje će naredne godine imati 50 - Teatar Karuža - Ženevski atelje i, najmlađe - Kompanija 03, koja ima tek tri godine. Na koktelu posle premijere, zvanicama se obratila i gradonačelnica Karuža Franset Mejer koja je, "lep susret dve zemlje, dve kulture i dva jezika" okarakterisala kao događaj na koji grad Karuž može da bude ponosan. Karuž je, inače, gradić koji od Ženeve deli reka Rona, a odnos dva grada uporediv je s odnosom Novog Sada i Petrovaradina ili Beograda i Zemuna i, u ovom slučaju, dodatno je označen razlikama u istorijskom, kulturnom i konfesionalnom bekgraundu stanovništva. Pre no što se pojave kritike u ženevskim medijima - a na premijeri je  bilo i novinara i kritičara - citiraćemo zanimljivu opasku upravnika SNP-a Milivoja Mlađenovića, izrečenu na pomenutom koktelu, a koja se tiče ne samo kulturnog i političkog aspekta saradnje tri pozorišta, već i jedne od suštinskih ideja predstave: - Postoji u predstavi replika: Blud, blud, rat i razvrat, samo to uvek je u modi! Ova predstava je, da parafraziram Steriju, neka vrsta protivotrova ovim porocima savremenog sveta. Antrfile 1 Aplauz za Radoja Čupića Jedini aplauz na otvorenoj sceni tokom premijernog izvođenja dobio je Radoje Čupić koji u predstavi tumači lik Pandara, Kresidinog ujaka. Uz, te večeri izuzetno nadahnutog i razigranog Čupića, publika je, jačinom aplauza na kraju, izdvojila i An-Lor Luizoni (Tersit), Predraga Momčilovića (Hektor), Frederika Polijea (Ahil) i Žaka Mišela (Agamemnon). U predstavi, pored pomenutih glumaca, igraju i: Milovan Filipović, Tijana Karaičić, Vasa Vrtipraški, Milorad Kapor, Nebojša Savić, Ljubica Rakić, Draginja Voganjac, Slaviša Amidžić,  Kaspar Langof, Klod Vijmen, Pjer Molini, Žorž Grbić i Veronik Ros de la Granž. Scenograf je Piter Vilkinson, a kostimografkinja je Jasna Badnjarević. U predstavi su korišćeni delovi teksta Matijasa Langofa "Ratni dnevnik Janka Kaločija, telegrafiste 6. beotijskog bataljona, ubijenog u predgrađu Troje, pet dana nakon završetka rata", poput eminentno brehtijanskog znaka, a u svrhu dodatnog kolorisanja pripadnika grčkog tabora koji je kod Šekspira obrađen na nivou mita. Antrfile 2 Uputstvo za upotrebu Pola sata pre početka predstave, dramaturg Teatra Karuža Žoel Age održao je, publici okupljenoj u pozorišnom kafeu, desetominutnu prezentaciju projekta "Troil i Kresida". Govorio je o ideji komada i predstave (ljubav, rat, politika...). Na kraju je rekao i sledeće: - Ovde se vreme meša sa geografijom: na vratima Azije, Troju napada Zapad. Na drugom planu, zatvorenost Trojanaca u gradu podseća na vrlo aktuelnu situaciju striktne kontrole eks-jugoslovenskih granica. I, kao i rediteljka i upravnik našeg pozorišta, i ja smatram da treba doprineti da Srbi izađu iz izolacije jer ona služi samo ekstremima svih vrsta. Antrfile 3 Prisutni Premijeri u Karužu prisustvovali su, između ostalih: ambasador Srbije u Bernu Dragan Maršićanin (koji je izjavio da mu je ova predstava najlepši doživljaj tokom čitavog mandata), ambasador Švajcarske pri UN Teodor Vinkler, savetnik u Republičkom ministarstvu kulture Milena Burić i pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu Robert Kolar. Takođe, predstavi je prisustvovala i Marta Monštajn, šef odeljenja za pozorište u Fondaciji "Pro Helvetia", koja je jedan od sponzora ovog projekta. Darinka NIKOLIĆ, Ženeva, 8.11.2006.