ДРАГАН ВЛАЛУКИН, првак балета - 25 ГОДИНА УМЕТНИЧКОГ РАДА

Улогом Меркуција у балету РОМЕО И ЈУЛИЈА  Драган Влалукин ће обележити 25 година уметничког рада на сцени Српског народног позоришта.Рођен у Новом Саду 21. новембра 1962. године.

Завршио Балетску школу у Новом Саду у класи проф. Ксеније Дињашки и проф. Вере Феле.  У Српском народном позоришту од 1982. године.
Награде: добитник је Златне медаље "Јован Ђорђевић", највишег признања Српског народног позоришта, Годишњих награда СНП-а за посебна уметничка остварења: за улогу Цара у балету Коњић Грбоњић, Павлоса у балету Грк Зорба и за улогу Његуша у балету Весела удовица, као и награде публике за улогу Скитнице у балету Ожалошћена породица, на фестивалу Нушићеви дани у Смедереву.
Учествовао на Такмичењу балетских школа у Земуну и на Југословенском балетском такмичењу. Гостовао у Мађарској, Румунији, Аустрији, Украјини, Великој Британији и Канади.

МОЈ УЧЕНИК, ДРАГАН ВЛАЛУКИН
На самом почетку, а пре сусрета с игром, Драган Влалукин је волео клавир. Због клавира је уписао Средњу балетску школу, а тек после је схватио све. Музика је била и душа и тело, она га је довела до игре и учинила  уметником специфичне играчке препознатљивости.
Био је дечак добро "скројене" фигуре, лепушкаст, нижег раста, духовит у ситуацији и у погледу на себе самога. Пубертетски свој, некада професору у инат, а у инат и из ината може и оно што није могао. Из школе је испраћен с добром играчком техником, али и са знањем да дечачке маштарије о принцу Зигфриду и Алберту нису реалне.
Развојни пут уметника Играча текао је у Српском народном позоришту из основа које му је дала школа и подарила природа. Као да није било једноставније кројене личне уметничке карте. Пут по даровима природе ишао је у правцу његовог "фаховског" места у ансамблу Балета Српског народног позоришта. Драган се издвојио као класично карактерни играч. Он поседује наглашену способност да нијансира и подвуче погледом, покретом или гестом најбитнија психолошка стања лика, и његовог односа у интеракцији. То даје посебност његовој игри. Уверљив је, и потпуно доживљен у свим ситуацијама, што "тече" из његовог уметничког бића. То је његова суштина, снага и његов живот. У свакој новој представи нов лик, нова играчка бравура опточена само на његов начин психолошким нијансирањем животног и играчког у уметничком задатку.
Играчком техником влада у мери и опсегу потреба ликова које игра. Та техника је захватна: добри скокови и обрти, лепи везивно-играчки детаљи, а са партнерком у дуетним пасажима показује зрелост и умење.
Код Драгана Влалукина "сложени" су дарови природе и знање играчког заната. Све се склопило, све је по мери, као да није требало више, а није смело мање. За собом у трагу од двадесет пет година оставља јединствен, специфичан и богат прилог репертоарској заоставштини Балета Српског народног позоришта.
Срећан јубилеј!
Ксенија ДИЊАШКИ

У л о г е:

Трговац – ВИЛА ЛУТАКА Јозефа Бајера, дивертисман у једном чину
Кореограф: Жарко Миленковић
Заједнички пројекат Музичког центра и Балетске школе премијерно изведен 18. априла 1981.

Pas de deux – ЖИЗЕЛА Адолфа Адама
Кореографска редакција: Леонид Лавровски по Пероу
Кореографија и режија: Милица Јовановић
Премијера: 23. март 1982, Д. Влалукин од сезоне 1988/89.

ВЕЧЕ БАЛЕТА
ОКСИГЕН Рудолфа Бручија – Младићи
ЦЕЗАР Оторина Респигија – Мушкарци
Кореографија и режија: Ласло Пете
Премијера: 27. новембар 1982.

БАЛЕТСКИ ДИВЕРТИСМАН
Бубњар – БАЛ КАДЕТА Јохана Штрауса
Кореографију Д. Лишина пренела и увежбала Божица Лисак
Премијера: 12. мај 1983.

Чардаш – КОПЕЛИЈА Леа Делиба
Кореограф: Власто Дедовић
Премијера: 14. и 15. јануар 1984.

Нилсон – ПИПИ ДУГА ЧАРАПА Круна Ципција
Либрето, кореографија и режија: Ико Отрин
Премијера: 20. новембар 1984.

Дворска луда, Наполитанска игра (соло) – ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО П. И. Чајковског
Редакција и режија: Константин М. Сергејев и Наталија Дудинска
Премијера: 8. фебруар 1985.

Коцкари – АМЕРИКАНАЦ У ПАРИЗУ Џорџа Гершвина
Либрето, кореографија и режија: Славко Перван
Премијера: 17. децембар 1985.

ВЕЧЕ БАЛЕТА – ДИВЕРТИСМАН, соло
Редитељ: Хелмут Неделко
Премијера: 18. март 1986.

Девер – ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА Зорана Мулића
Либрето, кореографија и режија: Лидија Пилипенко
Премијера: 14. децембар 1986, Д. Влалукин од сезоне 1988/89.

ОРИОН Мирослава Штаткића – Дворјани
Кореографија и режија: Славко Перван
Премијера: 12. април 1988.

Флавијус – КЛЕОПАТРА Базила Полидориса
Либрето, кореографија и режија: Стеван Гребел
Премијера: 25. новембар 1988.

Цар – КОЊИЋ ГРБОЊИЋ Родиона Шчедрина
Кореографија и режија: Виктор Литвинов
Премијера: 25. фебруар 1989.

АЛТУМ СИЛЕНЦИЈУМ / ЗЕМЉА
Стевана Дивјаковића и Габора Ленђела, соло
Кореограф: Марк Богарт
Премијера: 20. децембар 1989.

SH' MA (СЛУШАЈ) Митра Суботића,
мања сола
Кореографија и режија: Суки Џон
Премијера: 26. април 1990.

КОЛАЖ РАПСОДИЈА Франца Листа, соло
Кореограф: Петер Ласло
Премијера: 10. новембар1990.

Ален, Петао – ВРАГОЛАНКА Фердинанда Херолда
Кореографија и режија: Ико Отрин
Обнова као премијера: 22. фебруар 1991.

Авељ – СТВАРАЊЕ СВЕТА Андреја Петрова
Кореографија и режија: Ико Отрин
Премијера: 20. април 1991.

Сараценски пар, Кинеска игра – ШЧЕЛКУНЧИК П. И. Чајковског
Кореографија и режија: Валериј Ковтун
Премијера: 21. децембар 1991.

АЛТУМ СИЛЕНЦИЈУМ С. Дивјаковића / КАРМИНА БУРАНА К. Орфа, соло
Кореографија и режија: Златко Микулић
Премијера: 6. јун 1992.

Стефан – КРАЉЕВА ЈЕСЕН Југослава Бошњака
Либрето, кореографија и режија: Крунислав Симић
Премијера: 25. септембар 1993.

БАЛЕТСКО ВЕЧЕ
Кашчеј – ЖАР ПТИЦА (свита) Игора Стравинског
Либрето, кореографија и режија: Живојин Новков
КОЛАЖ РАПСОДИЈА Франца Листа, соло
Кореограф: Петер Ласло
Премијера: 19. фебруар 1994.

Павлос – ГРК ЗОРБА Микиса Теодоракиса
Кореограф: Крунислав Симић
Премијера: 1. децембар 1994.

ГАЛА КОНЦЕРТ – ПРАЗНИК ИГРЕ,
више сола
Премијера: 29. април 1995.

ФАНТАЗИЈЕ ЧАЈКОВСКИ
Хамлет – ХАМЛЕТ
РОМЕО И ЈУЛИЈА, соло
Кореографија и режија: Вадим П. Федотов
Премијера: 20. децембар 1995.

Његуш – ВЕСЕЛА УДОВИЦА Ф. Лехар - А. Шурев
Кореографија и режија: Вадим Федотов
Премијера: 1. март 1996.

ПОЕМА О ЉУБАВИ
ПРУЖИ МИ РУКУ ТЕРПСИХОРА
П. Вангелиса, соло
ПРЕДСМРТНА ЉУБАВНА ПЕСМА 
С. Дивјаковића, соло
Кореографија и режија: Владимир Логунов
Премијера: 10. април 1996.

Цар – КОЊИЋ ГРБОЊИЋ Родиона Шчедрина
Кореографија и режија: Виктор Литвинов
Премијера: 2. октобар 1996.

Pas de deux – ЖИЗЕЛА Адолфа Адама
Кореографија: Милица Јовановић
Премијера: 26. октобар 1996.

Харлекин – ШЧЕЛКУНЧИК / КРЦКО ОРАШЧИЋ П. И. Чајковског
Кореографија и режија: Виктор Литвинов
Премијера: 21. фебруар 1998.

БАЛЕТСКИ КОНЦЕРТ
Гопак – ТАРАС БУЉБА В. Соловјева Седоја
Кореограф: В. Гсовски
Соло – ИСТАНБУЛ 1921., руска народна музика
Кореограф: В. Усманов
Премијера: 29. април 1998.

Момак – КАРМИНА БУРАНА Карла Орфа
Кореографија и режија: Иштван Херцог
Премијера: 20. новембар 1998.

КОРЕОГРАФСКЕ ИНСПИРАЦИЈЕ
ЈЕВРЕЈСКА ИГРА, народна музика, соло
Кореограф: Роберт Кљавин
Премијера: 6. март 1999.

Добошар – БАЛ КАДЕТА Јохана Штрауса
Кореографију по Д. Лишину пренела Габриела Теглаши-Велимировић
Премијера: 26. новембар 1999.

БАЛЕТСКО ГАЛА ВЕЧЕ
ТЕЛО, композиција: Миса Криола
Ариела Рамиреза, соло
Кореограф: Ендру Питер Гринвуд
Премијера: 20. јануар 201.

Стојан – КОШТАНА Петра Коњовића
Либрето, кореографија и режија: Владимир Логунов
Премијера: 24. фебруар 2001.

БАЛЕТСКЕ ИМПРЕСИЈЕ
ИСТАНБУЛ В. Усманова
"LES BOURGEOIS" уметничка виртуозна минијатура на музику Жака Брела
Кореограф: Бен ван Каунберг
Премијера: 27. март 2001.

Он, момак са улице – ГОСПОЂИЦА И ХУЛИГАН Дмитрија Шостаковича
Кореографија и режија: Виктор Литвинов
Премијера: 28. април 2001.

Бискуп – ДОН ХУАН или Љубав према геометрији Бориса Ковача
Кореограф: Ендру Питер Гринвуд
Премијера: 10. новембар 2001.

Макс – МАКС И МОРИЦ Ђоакина Росинија
Кореограф: Петер Маркус
Премијера: 5. октобар 2002.

Братфиш – МАЈЕРЛИНГ Франца Листа
Кореограф: Крунислав Симић
Премијера: 5. април 2003.

Скитница – ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА Станиславе Гајић
Кореографија и режија: Живојин Новков
Премијера: 14. октобар 2004.

Меркуцио – РОМЕО И ЈУЛИЈА Сергеја Прокофјева
Кореографија и режија: Иштван Херцог
Премијера: 17. март 2007.

ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА

Клеопатра – "Из мноштва солиста који су, углавном, коректно одиграли своје партије издвајају се Софија Стојадиновић, Бела Курунци, а нарочито извандредно обдарени млади играч Драган Влалукин (Флавијус, слуга Цезара), који је показао лак и веома висок скок, несвакидашњи сценски шарм и полетност, што је и новосадска публика са симпатијама поздравила."
Милица Зајцев /Борба, 6. децембар 1988/

Клеопатра – "Драган Влалукин, као Цезаров слуга Флавијус потпуно је исказао свој живи и играчки темперамент, добру технику и смисао за глуму".
Соња Кошничар /Дневник, 5. децембар 1988/

Вече у белом / Колаж рапсодија “Растислав Варга финог играчког темперамента и духовити Драган Влалукин, били су главни покретачи тог балета.
Јелена Шантић /Политика експрес, 19. новембар 1990./

Колаж рапсодија /.../ треба истаћи и соло-деонице Драгана Влалукина, који је својом живахношћу покренуо цео новосадски ансамбл.
Милица Зајцев /Борба, 20. новембар 1990./

Грк Зорба – "Драган Влалукин као Павлос, бујног темперамента, одличне форме и технике, живе глумачке изражајности, био је изузетан партнер младој удовици."
Софија Кошничар /Политика, 3. децембар 1994/

Фантазије Чајковски /.../ ”експресивни Драган Влалукин као Хамлет (његова најбоља улога до сада) ...”
Мирјана Здравковић
Позориште, 1995/96, бр. 1-5

Избирачица – "Драган Влалукин – Штанцика, играчки је потврђивао свој смисао за изразиту нарочитост и стилску потврђеност овог лика."
Милица Јовановић /Политика, 15. април 1997/

Крцко Орашчић – /.../ "док је увек одличан Драган Влалукин одушевљавао својим изузетним карактеризацијама Харлекина и Кинеза".
Воја Солдатовић /НС недељник, 28. фебруар 1998/

Балетске импресије – /.../ "увек расположен за игру Драган Влалукин одиграо је са изразитим смислом за гротеску, минијатуру "Les Bourgeois" на музику Жака Брела".
М. Зајцев /Данас, 30. март 2001/

Избирачица – "Драган Влалукин био је играчки и пантомимски сјајн Штанцика."
Милица Зајцев /Данас, 20. март 2000/

Макс и Мориц – "Представу носе два изванредна играча Драган Влалукин, са смислом за комику и искрено "зезање" на сцени и Милан Лазић уз фину дистанцу према ономе што игра. Овај дует је не само водио представу, него је сваки на свој начин, оправдао захтевну играчку вештину."
Свенка Савић /Дневник, 8. октобар 2002/

Мајерлинг – "Мада представа Мајерлинг не нуди много простора за друге мушке улоге, оно што су остварили Милан Лазић (Братвиш) и Драган Влалукин (брат Марије Вечере), остаће у њиховим играчким биографијама као вредан допринос."
Свенка Савић /Дневник, 10. април 2003/